Hvalili su se i naprednjaci na svoj 16. rođendan u dvorani Milenijum u Vršcu i poručili da ostaju posvećeni svom „evropskom“ cilju – Srbiju će odvesti i na Zapad i na Istok.
Na ulicama, „nepristojni“ građani i dalje traže slobodu, pravo da se čuje i njihov glas, bar, o kopanju litijuma. Gošća ih nije čula, a njen domaćin se „pristojno“ svađao sa kamermanom koji mu je poručio „nećete kopati“.
Šef države ga je opisao kao „bezobraznika najgore vrste“ i u njegovom gestu prepoznao „krajnje nepoštovanje države i gosta“. To, ubeđivao je predsednik sebe i svoje tabloide, „nije uradio neko iz naroda“. Jer, narod voli predsednika, koji jedini u Srbiji ima pravo da ne poštuje državu i ustav, i zato pobeđuje na izborima, u čiju demokratičnost ne veruje čak ni gošća.
Možda je kamerman trebalo da bude pristojan. Da se suzdrži od dobacivanja. Da bude profesionalan. Da radi ono za šta je plaćen – da ćuti i snima. Ali, nije odoleo, pa je iznervirao predsednika, poznatog po pristojnosti i verbalnoj blagosti.
Snimatelj je saopštio predsedniku ono što mu već dugo, javno i glasno sa ulica i trgova poručuju građani Srbije. To isto misli i dobar deo uhlebljenih naprednjaka, pa i onih koji su ucenjeni i potkupljeni sendvičima, a koji su autobuskim konvojima iz cele zemlje „pristojno“ okupirali Vršac da bi mu aplaudirali.
Kamerman je, verovatno, bio revoltiran porukama diplomatije licemerja. Gošća hvali domaćina da uvek radi ono što govori i da Srbiju vodi evropskim putem. Istovremeno, on se žali ga je upravo njena poseta sprečila da ode na Istok, na samit BRIKS-a, pa je morao da pošalje ministarsku delegaciju u Kazanj. Na tom srpskom „evropskom“ putu, gošća odbija da razgovara sa srpskim premijerom jer je, pre sastanka sa njom, u Beogradu, divanio sa ministrom ekonomskog razvoja Rusije.
Obećava gošća evre iz Plana rasta za Zapadni Balkan i saoseća sa nama i našim strahom od kopanja litijuma. „Možete biti sigurni da ćemo čuvati vašu divnu prirodu, po standardima kakvi postoje u EU“, poručila je govoreći o „kritičnim sirovinama“, što je eufemizam za litijum. To je vidno oraspoložilo domaćina i razbesnelo (ne)pristojnog kamermana.
I sve to je zabeležio TV snimatelj, personifikovan u one koji se pitaju zar su takvi prizori i poruke evropske vrednosti, a ne sloboda, zakoni, demokratija, slobodni i fer izbori. Kako je moguće da su interesi multinacionalnih kompanija zarobili ne samo srpske nego i briselske institucije i političare?
Kamerman je mogao da ćuti jer to nalaže pristojnost, ali izabrao je da bude nepristojan, da bude glasnik onih koji, kao i on, nemaju kome da se obrate za istinu i pravdu, a kada njih nema, stradaju i moral i pristojnost.