Drugi tip festivala, kao što su muzički, niču po celoj Srbiji i nude komercijalno-kulturnu ponudu u svakakvim žanrovima i predstavljaju, hajd’mo reći, dobru praksu kulturne industrije u srpskim okolnostima. Zahvaljujući timu festivala, publika može uživati i u najboljim izvođačima elektronske muzike na Love Festu u Vrnjačkoj Banji, EXIT je već postao svetski priznat i poznat festival dok isključivo rokenrol žanr čuva Arsenal fest u Kragujevcu dok je Sombor postao kulturni fenomen svetskih razmera preko Pozorišnog maratona Narodnog pozorišta tog grada tokom koga se, u rasponu od četiri dana, neprekidno izvode pozorišne predstave iz cele Srbije.
Filmski revijalni festivali postaju očekivani standard, ali i gotovo jedini način da se za kratko vreme upoznate sa svetskom produkcijom igranih i dokumentarnih filmova. Posebno ako živite izvan većih srpskih gradova i nemate funkcionalan bioskop u svom mestu.
Da ne bude zabune – nemam ništa protiv festivala. Većina ljudi van Beograda će vam reći kako je to jedini način da bilo kakav sadržaj iz kulture i dođe do njih pošto ovako mogu samo očekivati nešto za zadovoljavanje najnižih poriva. Ali, opet, postavlja se pitanja šta i da li nešto radimo na oplemenjivanju svojih života kulturom i tokom zime, jeseni ili, na primer, radnim danom?
Razmislite kada ste poslednji put otišli u bioskop bez razloga i da se niste našli pod pritiskom dece ili porodice dok špartate nekim od tržnih centara? Setite se vremena kada ste odlazili na koncerte i slušali muziku koju volite? Sada je potraga za novom muzikom olakšana: pustite Jutjub sa imenom izvođača koji nastupa, proverite da li je po vašem ukusu i odete na svirku. Ne brinite – nećete izgledati kao kompletni idiot (to su uistinu neki drugi tipovi) na koncertu iako više ne izgledate kao neko ko ih redovno posećuje.
Toliki broj pozorišta, a ne sećate se kada ste bili na predstavi? Pogledajte repertoare! To vam je, opet, jedinstvena prilika da vidite domaće glumce koje volite ili koji su popularni za relativno mali novac. Pored svih gluposti na koje trošimo novac jednom ili dva puta godišnje, nije toliki problem izdvojiti nekoliko hiljada dinara za pozorišnu predstavu i/ili koncert dok u bioskop možete i za 500-600 radnim danom i van razvikanih tržnih centara. Kada bismo se svi malo više potrudili bilo bi i ponude van festivala i tokom cele godine. Ne treba puno. A vredi. Mnogo.