Prema mišljenju Gorana Radosavljevića (Dnevnik, od 6. februara), i cene dizela u Srbiji trebalo bi da budu stabilne u dolazećem razdoblju, jer se očekuje da cene sirove nafte na svetskom tržištu neće rasti u dogledno vreme. Uostalom, te cene su i dalje pod državnom administrativnom kontrolom, pa bi, kako misli Radosavljević, trebalo razmišljati da se taj model postepeno napusti.
U Evropi problem je, izgleda, nešto veći, jer, iako su proizvodnja i uvoz derivata od ruske nafte prepolovljeni u samo godinu dana, oni su do spomenutog 5. februara, kako se procenjuje, ipak iznosili između 25 i 27 odsto potrošnje. Naime, svima se isplaćivalo da, na primer, od Indije uvoze derivate koji su zbog tamošnje niske cene uvoza ruske sirove nafte, bili veoma konkurentni u Evropi, uprkos znatnih transportnih troškova. Zbog toga će, navodno, Nemačka sada možda imati najviše problema. I Amerikanci ne pokazuju neku brigu oko snabdevanja dizelom iz uvoza, jer ne samo da imaju dovoljno domaćih resursa, nego im i Kinezi nude da preuzmu deo njihovih zaliha derivata (neki kažu i do 230.000 barela dnevno) koje su verovatno nastale preradom jeftinije ruske nafte tokom prošle godine. Pored toga, SAD i EU vrše pritisak na zemlje Bliskog Istoka (pre svega na Saudijsku Arabiju, ali čak i na Oman) da pojačaju ponudu derivata iz svojih rafinerija – što OPEC zasad ne prihvata, plašeći se eventualnog obrušavanja cena i nafte i derivata zbog moguće privredne recesije u svetu.
Prognoze o tome šta će se u narednim mesecima događati na svetskim berzama nafte i derivata su veoma klimave, jer praktično nema pouzdanih podataka o kretanju potrošnje derivata. Zasad je jedino sigurno da su prošle godine svi svetski naftni giganti na Zapadu ostvarili ogromne profite (Šel je objavio da je ostvario navodno najveći profit u svojoj stogodišnjoj istoriji). To, dakako, ne važi za ruske naftne kompanije, kako one u državnom vlasništvu, tako i one u rukama oligarha.
I svetski posrednici i naftni hohštapleri trljaju ruke, jer praktično nije moguće osmisliti neki „sistem kontrole“ izvršenja bilo kojih sankcija, na bilo kom nivou, a pogotovo to nije moguće na nivou svetskog tržišta. Međutim, priča da te sankcije ne pogađaju ni ruski izvoz nafte, politički je obojena besmislica. Jednostavno, nije isto prodavati naftu na svetskoj pijaci za 30-40 dolara za barel ili za 80-90 dolara za barel. Tim povodom mora se primetiti da su smešne izjave pojedinih protivnika sporazume Srbije sa Zapadom oko Kosova, da se „samo 20 odsto zapadnih kompanija doista povuklo iz Rusije, pa otuda neće ni iz Srbije“. U stvari, o negativnim uticajima svetskih sankcija na ekonomiju Rusije nema tačnih podataka, ali tvrditi da tih uticaja uopšte nema – to je suprotno zdravom razumu.