Iz perspektive meštana jednog malog naselja nadomak Kosjerića, ljubav prema zemlji (otadžbini) i prirodi takođe je neupitna, s tim što su oni prinuđeni da je dokazuju organizujući se u odbrani (kako fizičkoj, tako i institucionalnoj) sopstvenog životnog prostora.
Simbolično, to prkosno mestašce zove se Gradina.
Uzurpator javnog interesa – Gradina Kamenolom d.o.o. marta 2021. godine ovde započinje radove u svrhu realizacije projekta izgradnje kamenoloma: krčenje stabala, kopanje i izgradnja pristupnog puta ka planiranom eksploatacionom polju – bez neophodne građevinske dozvole i prijave radova.
Dodatno, Prostornim planom opštine Kosjerić na mestu potencijalnog kamenoloma predviđena je šuma, čija površina nužno treba da se uvećava. Nipošto da se seče – kako je predviđeno Planom detaljne regulacije projekta kamenoloma, koji je lokalna naprednjačka vlast usvojila, iako je očevidno u suprotnosti sa pomenutim PP.
Međutim, pohlepnom investitoru nije važno to što je njegovim štetnim projektom ugroženo više od 200 ljudi – od čega 40 dece – koji će trpeti posledice konstantne buke, vibracija i miniranja. Nebitno mu je što će prašina i otrovni produkti neminovno zatrovati izvor pijaće vode kojim se snabdeva 12 višečlanih domaćinstava.
Ne obazire se na činjenicu da će se na dnevnom nivou stotinu kamiona natovarenih kamenom kretati čitavim naseljem! Pored škole i Doma zdravlja, pa preko trošnog i nesigurnog mosta uključivaće se na magistralu, rizikujući pritom da se sam put surva u dvorišta kuća koje se nalaze ispod njega, jer potporni zidovi koji štite kuće neće moći da izdrže toliko opterećenje.
Jedva jednom sklopismo primirje – smrt i mi, i samo za nekoliko mirisnih časova postasmo besmrtni.
Da dođe i sama kraljevska vojska da nas gnevno napadne, zatresli bismo tužno glave svoje i rekli: Braćo, smetate nam! Ako vam je potrebna ta hučna igra, onda idite, neka zazveči vaše oružje na drugome mestu, pisao je indijski Nobelovac u zbirci Gradinar.
Očigledno postoje oblici ljudske vrste koji ne vole prirodu. To su oni koje zanima isključivo profit-uprkos-svemu i koji se ne stide zamisli da sve tone dok oni plivaju.
Više meseci su protestovali meštani Gradine (uz podršku nekolicine aktivista), hrabro iskazujući opravdan stav da su bilo kakvi radovi na izgradnji kamenoloma štetni. Organizovali su blokade u cilju sprečavanja radova, a povukli su ih tek nakon što su uklonjeni privremeni semafori i čunjevi, pošto je investitoru isteklo rešenje o postavljanju saobraćajne signalizacije potrebne za izvođenje radova.
Svi ti ljudi su permanentno zastrašivani, u više navrata im je sugerisano da „ne znaju sa kim imaju posla“, pozivani su da daju izjave u policiji, naručivani su i objavljivani o njima negativni tekstovi u medijima, a kulminacija svega desila se kada je jedan od aktivista koji se protivio izradi kamenoloma pretučen u organizovanoj sačekuši od strane trojice batinaša u tamnim jaknama i kapuljačama, a sve nakon što mu je indirektno prećeno mafijom ako ne izađe iz borbe protiv ovog projekta.
Da izgradnja kamenoloma predstavlja svojevrsno nasilje nad prirodom i ljudima dokazano je čak i time što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture PONIŠTILO dozvolu izdatu preduzeću Gradina Kamenolom za izgradnju pristupne saobraćajnice, zbog činjenice da nije dostavljena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije krečnjaka na površinskom kopu Gradina.
Naime, nakon niza pokušaja investitora da „ozakoni“ već uveliko započete radove, nakon četvrtog zahteva – Opštinska uprava Kosjerić IZDAJE građevinsku dozvolu, ali bez neophodne saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, što je (uz brojne druge nepravilnosti) prilikom izlaska na teren konstatovala i inspektorka iz Ministarstva životne sredine.
Jasno je da su, bez pravno valjano izdatih dozvola i rešenja, svi radovi na izgradnji kamenoloma – NEZAKONITI.
Međutim, kao što Pinki u Dragojevićevim „Ranama“ na pitanje inspektora kako je moguće da ima pet rana ako se, kako tvrdi, sam upucao – odgovara čuvenom rečenicom: „Pa, ja sam uporan dečko!“, tako i negativac iz našeg filma ne planira da odustane.
Posle kratkog zatišja, investitor ipak izrađuje famoznu Studiju i podnosi nadležnom Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za dobijanje saglasnosti.
Javni uvid i prezentacija tog dokumenta zakazani su za utorak, 31. Januar (kada ovaj broj NM ide u štampu). Sam čin naknadnog dostavljanja Studije ukazuje na nesavesnost nosioca projekta, koji je sve vreme tvrdio da poseduje svu neophodnu dokumentaciju i dozvole.
Mada su i ostali argumenti a contrario apsolutno validni – samo to je dovoljan razlog da NE DOBIJE SAGLASNOST, jer je osioni investitor time svesno zabludio kako institucije, tako i zainteresovanu javnost.
Ako bi došao miroljubivi narod i okupio se oko nas, poklonili bismo se duboko i rekli: Ova nas neizmerna sreća zbunjuje. Jer u proleće dolazi cveće u izobilju, i vredne se pčele u letu sudaraju. Naše malo nebo, na kome živimo nas dva besmrtna stvora, isuviše je tesno.
Tagore je bio savremenik Mahatme Gandija – tvorca ideje građanske neposlušnosti i pasivnog otpora na putu ka ostvarenju legitimnih i opravdanih ciljeva – što su alati koji meštanima ovog malog naselja udaljenog 3 kilometra od centra Kosjerića, ali i svima nama koji ih podržavamo u njihovoj opravdanoj borbi, svakako mogu poslužiti u daljem delovanju.
Zajedničkim snagama dužni smo da istrajemo u borbi protiv ovog „našeg“ Pinkija. Da mu ne dozvolimo da zaključi onom rečenicom kojom se završava film: “I sve mi se nešto čini da sam prošao bolje od vas.“ Svi su opet spremni da se bore za san. U nama vrijeme se mijenja, sa barikada reći ćemo: NO PASSARAN!
Bogdan V. Radovanović je diplomirani pravnik rođen 10.10.1989. godine. Godinama aktivan je u borbi za podizanje svesti o neophodnosti direktne participacije građanki i građana u procesu poboljšanja lokalne zajednice u kojoj žive. Jedan od osnivača udruženja građana „Inicijativa za Požegu“. Oženjen Sofijom, otac Nastasje, Aske i Vladimira.