Jelka Jovanović: Majstori, majstori

I nikad niko nije pitao ko čuva njenu decu dok ona grli tuđe uplakano.

Deluje sentimentalno, petparački, kao „ljiga“? Možda, ali nije jer u svakoj školi u Srbiji postoji to dvoje, troje ljudi, naizgled nabusitih, ali stvarno nežnih i važnih isto koliko i prvi učitelj-učiteljica, omiljeni nastavnik, najbolja profesorka; oni su tu da svojom metlom i rukom upropašćenom hemikalijama pomiluju i prihvate nestašluke i osmehom isprate i nagrade „svoju decu“. Jer su sva ta deca njihova, često su s njima duže i bolje nego s najbližima kod kuće i u kući.

I svako od onih koji odlučuju o njihovim sudbinama ima u arhivi sećanja neku svoju tetkicu, kao onu iz filma „Majstori, majstori“ Gorana Markovića. I poslanici, i ministri, i sudije.

Pa kad je već tako, zašto ribari naših duša teraju tetkice i domare, za početak u školama, da rade bez toplog obroka i regresa, za minimalac koji ne dostiže ni zakonsku granicu? Zašto ljude kojima poveravaju svoju decu ili decu svoje dece tretiraju kao sistemsku grešku kojoj treba skresati krila i na kojoj, kao pre nekoliko godina na penzionerima, treba vežbati „fiskalnu solidnost“?

Da, ponovo o tetkicama kojima će koliko sutra na vrata zakucati izvršitelji da im naplate sudske troškove jer su, zaboga, tužbom „oštetili“ poslodavca iako su zahtevali samo da im taj minimalni topli obrok i regres – koji su zakonska obaveza – ne ulazi u onaj minimalac. Kako zakon i nalaže.

Zašto država, ma šta to bilo, vežba baš na njima strogoću i testira i ono što se zove vladavina prava i ono što se zove socijalna ne/briga i solidarnost. Da li će zaista budžet Srbije pući ako im ne pomognu izvršitelji – čija usluga, uzgred, papreno košta – da već obespravljene dovedu s one strane pakla bede?

Zašto je najviša sudska instanca u Srbiji pristala da zarad sitne političke pobede izvršne vlasti 5.000 tetkica i domara orobi usred sudskih postupaka i sopstvenu odluku preinači i utera ih u enormni dug, umesto da ostane dosledna i izvršnu vlast natera da zakinutima – ali zaista zakinutima – isplati dug?
Tetkice i domari su, verovali ili ne, možda i završni test demokratije u Srbiji, živi dokaz da je ovde vladavina prava zapravo vladavina jačeg, a politički sistem i društvo utočište moćnika koji ne haju za ljude već ih, već slomljene, lome do kraja.

Mada, možda ih vrhovni žrec pomiluje i naredi direktorima škola koje postavlja, i ministru finansija koga je ustoličio, i izvršiteljima i sudovima da zaborave na svoje odluke i „oproste“ naplatu sudskih troškova nesrećnicima koji su svoje bedne plate hteli da ojačaju bednim toplim obrocima i regresom.
A baš ta „milost“ – ako stigne – biće konačan dokaz sloma sistema. Svaka čast, majstori!