Nisu, doduše, složno krenuli u rešavanje nabreklih kriza, ali je velika stvar što su se jednodušno odrekli narcisoidnosti i međusobnih nadgornjavanja i novajliju u njihovom rangu pozdravili kao nosioca nade, što je svojstvo koje njima manjka u širećem beznađu. Listom su se utrkivali ko će pre da pošalje čestitku pobedniku brazilskih predsedničkih izbora – Luizu Inasiju Luli da Silvi (77).
Lula (kako je svima poznat) je porazio rivala Žaira Bolsonara (67) u najneizvesnijem finalu sa 50,9:49,1 odsto glasova, što je potvrdilo da Brazil ostaje vrlo podeljena zemlja, ali je spolja njegov trijumf mahom doživljen kao čin koji podupire objedinjavanje sveta. Gde god je moguće.
A za to je, sudeći po njegovim stavovima i veštinama, široko polje. Za razliku od još činodejstvujućeg predsednika (prenos vlasti je 1.januara) on je poznat kao borac za očuvanje životne sredine, širenje međunarodne saradnje, privlačenje neistomišljenika, obrazovanje koalicija, uvažavanje prava svih manjina, poštovanje demokratskih institucija, smanjivanje naraslih socijalnih nejednakosti, povećanje poreza najbogatijima…
Pobeda socijaldemokrate Lule tumači se i kao krunski dokaz izrastanja Latinske Amerike u najlevičarskiji region, uz istovremeno obuzdavanje širenja ultradesnih, konzervativnih i snaga sklonih autokratizaciji, u čije redove je svrstavan i Bolsonaro. Takođe i kao promena kursa u tretmanu „pluća planete“, od bespoštednog krčenja ka očuvanju Amazonije.
Pa kako je s tolikom zbirkom pozitivnosti, Lula zabeležio samo tesnu pobedu nad „negativcem“ Bolsonarom? Sledi nekoliko odgovora, u najkraćem.
Za Lulom je ostao „rep“, kada je odležao 580 dana u zatvoru, zbog navodne korupcije, pa iako je kasnije ta presuda bila poništena, ostala mu je kao karijerni ožiljak. Drugo, Bolsonaro je prilično zastrašio građane autoritarnim ponašanjem, veličanjem nekadašnje vojne diktature, pa i pretnjama da će se snažno suprotstaviti rezultatima izbora ako ne budu po njegovoj volji, što mu je donelo nadimak „tropski Tramp“. Do odlaska ovog teksta u štampu, dva dana posle izbora, taj penzionisani vojni kapetan još nije priznao da je prvi predsednik koji nije reizabran, a njegove pristalice mestimično kamionima blokiraju puteve.
Osvajanje najvišeg položaja u državi, za Lulu nije novost. Prethodno je bio izabran na dva četvorogodišnja predsednička mandata (do 2010).
Do tih uspona na vrh, dospeo je kao feniks, dižući se iz pepela, na startu i bukvalno. Odrastao je kao sedmo od osmoro dece u siromašnoj porodici, koja se ubrzo raspala. Već sa 12 godina je počeo da zarađuje, kao čistač cipela, pa magacioner i metalostrugar, kada mu je mašina odrezala mali prst leve ruke.
Afirmisao se kao sindikalista, i organizator protesta protiv vojne diktature, zbog čega je odrobijao mesec dana, posle čega je osnovao Radničku partiju koju i danas vodi.
Tri puta je izgubio na predsedničkim izborima, poslednji put 1998. Uz to je pretrpeo i smrti dve supruge. U međuvremenu je smenjena njegova naslednica na predsedničkom položaju Dilma Rusef. Usledilo mu je i pomenuto tamnovanje, da bi samo tri godine posle oslobađajuće presude, prošle nedelje bio izabran za šefa države, po treći put.
„Doživljavam sebe kao građanina koji je doživeo proces vaskrsenja“, izjavio je slavodobitnički. I dodao: „Nameravali su da me živog (politički) sahrane, ali eto mene“ (novoizabranog predsednika). Kao da je podsetio na Marka Tvena, koji je vest da je umro, demantovao rečima: „informacija o mojoj smrti bila je u principu tačna, ali preuranjena“.
Preuranjeno je i da se tvrdi kako će Lula da ubrzano menja nasleđeni poredak. Bolsonaru sklone stranke, biće mu jaka opozicija, pa će morati da upotrebi sva svoja umeća da neke od njih privuče sebi i svojoj partiji, kako bi zadobio podršku u parlamentu.
Neće mu biti lako. Izrazita podrška stranih lidera, među kojima su Bajden, Si, Putin, Makron, Šolc, mogla bi da pomogne da mu se rivali odobrovolje.
Lula je zapamćen kao predsednik s kojim su cvetale privreda i diplomatija. Iako po struci zanatlija, doživeo je da u Portugaliji dobije titulu počasnog doktora ekonomije, i da ga Barak Obama nazove „najpopularnijim predsednikom na svetu“.
Beše mu – jetko će kritičari. Danas su na mukama i ekonomija i diplomatija. Pitanje je, uz ostalo, da li će Brazil uvesti sankcije agresivnoj Rusiji.
Na Luli je i da pokuša da nastavi tradiciju da njegova zemlja „nije normalna“ jer jedina među velikima nema neprijatelja. To je svojevremeno izjavio bivši šef diplomatije Selso Amorim, koji mu je sada među glavnim savetnicima.
Ni Bolsonaro nije stvarao spoljne neprijatelje, ali je trampističkim avanturizmom gubio prijatelje. Lavina čestitki stranih kolega sugeriše Luli se potrudi da izgubljeno vaskrsne, kao feniks, kakav se ispoljio i u sopstvenoj sudbini.