Piše: Savo Pejčinovski
Pukovniku Zoranu Sekulovskom nema ko da piše iz Brisela. Visokom armijskom funkcioneru obećano je mesto vojnog predstavnika Severne Makedonije u NATO, ali bezmalo godinu dana stolica najmlađe članice u najmoćnijoj vojnoj alijansi još je prazna. Tišina iz glavnog grada Belgije – što, zapravo, označava neizdavanje bezbednosnog sertifikata za makedonskog vojnog predstavnika – glasno je u zemlji otvorila svojevrsni skandal povodom “papira za moralnu i materijalnu ispravnost” koja obezbeđuje pristup klasifikovanim informacijama vojnog saveza.
Sertifikat ima četiri stepena vertikalne moći i važnosti, a najvišim stupnjem raspolagaće tri do pet lica u Severnoj Makedoniji.
Uz izostanak agremana za pukovnika Sekulovskog i prevremeni povratak njegovog asistenta iz Brisela procurile su nepotvrđene vesti da bezbednosni NATO sertifikat neće dobiti još četiri armijska generala.
NE/POVERENJE: Direktor Direkcije za bezbednost klasifikovanih informacija Stojan Slaveski napominje da, prema veličini države, 500-600 makedonskih državljana treba da dobije sertifikat za bezbednost od NATO-a, te da je za polovinu postupak otvoren. Stotinjak njih su već dobili bezbednosni sertifikat za rad sa klasifikovanim informacijama ovog vojnog saveza, ali desetak nisu prošli bezbednosnu proveru. Ministarka odbrane Radmila Šećerinska ima privremeni bezbednosni sertifikat s kojim učestvuje na sastancima Severnoatlantskog Saveta u formatu ministara odbrane zemlja članica, a Ministarstvu odbrane navode da je u završnoj fazi procedura izdavanja novog NATO sertifikata za ministarku.
Na ovaj “stop” nadovezale su se informacije da i ministri unutrašnjih poslova i pravde Oliver Spasovski i Bojan Maričić nemaju sertifikate NATO, na šta je žestoko reagovala makedonska opozicija.
“Vlada Zaeva je na staklenim nogama. Ministri u njegovoj vladi koji se suočavaju s najviše osetljivih informacija, prema oceni NATO, nisu ličnosti od poverenja”, oštro konstatuje VMRO-DPMNE, najveća opoziciona makedonska stranka, i zahteva od premijera odgovor da li jedan od njih nema NATO sertifikat zbog slučaja korupcije, a drugi zbog kontakta sa stranom službom?
U Vladi ističu da je proces u toku, da ministar policije ima nacionalni sertifikat za bezbednost i da je u proceduri dobijanje NATO-sertifikata, dok za Maričića takav dokumenat i nije potreban.
Provere službenih lica koji će imate kontakte s NATO počele su odmah posle 27. marta 2000, kada je Severna Makedonija i oficijalno postala članica ovog vojnog saveza. Makedonski predsednik Stevo Pendarovski, koji je pre izbora bio Nacionalni koordinator Makedonije za NATO, objašnjava da se provere sprovode generalno po dve osnove. Jedna su kontakti neke osobe sa državama koje NATO naziva malignim državama, entitetima i pojedincima, odnosno da li su neka lica blizu špijunskih kanala ili komunikacija. Drugi osnov je visoka korupcija jer koruptivni pojedinci mogu biti laka meta za špijunažu.
KVAKA 22: Cela ova “uzbuna ćutanjem” u Briselu, gde je sedište i Međunarodni štab NATO-a, omogućila je makedonskoj javnosti da danima na “programu” ima špijunsko-bezbednosni rijaliti-šou prepun raznih spekulacija i konstrukcija – od toga ko sve nije dobio NATO sertifikat i gde je “kvaka 22” za bezbednosne korpe. Međutim, generalno, NATO-a ima posebne razloge da pažljivo i detaljno opservira bezbednosnu situaciju u svojoj 30. članici. Naime, već godinama mnogi domaći bezbednosni eksperti, kao i strani, upozoravaju da je Skoplje kao Kazablanka uoči Drugog svetskog rata, gde mešetare mnoge strane vojno-obaveštajne službe. Više od stotinjak makedonskih građana bili su članovi stranih vojski, paravojnih i parapolicijskih snaga, posebno u bliskoistočnim zemljama. Veliki broj njih vratio se u zemlju i svakako su svojevrsna “nagazna bezbednosna mina”.
Nezavisni novinar Goran Momirovski smatra da se posebno opserviraju školovanje makedonskih oficira u srpskim vojnim školama, mešoviti brakovi sa srpskim državljanima i druga generacija armijskih funkcionera čiji su roditelji imali prosrpsku ili prorusku orijentaciju. Jednostavno, NATO ne želi “srpske ili ruske spavače” u svom okruženju.
Posebno je delikatno što je Severna Makedonija, zajedno sa BiH, među zemljama gde se stanje s korupcijom naviše pogoršava. Transparensi internešnel (CPI) za 2020. rangirao je po nivou korupcije najmlađu članicu NATO-a na 111. mestu od ukupno 180 zemalja u svetu, što je na nivou Paname i Mongolije i ubedljiv je regionalni “šampion”.
“Odbijanje izdavanja potvrde samo po sebi nije strašan skandal niti razlog za dramatizaciju. Ali insistiranje na istim imenima, uprkos već datim naznakama njihovog neprihvatanja, daleko je veći skandal i više brine od samog odbijanja. Takvo insistiranje u najmanju ruku ukazuje na potpuno nepoznavanje načina delovanja Alijanse, a u zabrinjavajućoj meri ukazuje na lični nepotizam domaćih selektora. U najstrašnijem aspektu izaziva sumnju da su domaći selektori samo realizatori tuđih interesa i bez prava na autonoman glas i stav u odlučivanju”, procenjuje “tvrdoglavost” domaćih ključnih funkcionera Arsim Zekoli, bivši šef stalne makedonske misije u OEBS.
Kako dodaje, “Makedonija (kao i svaka država članica Alijanse) ne može imati dve “duboke države” – staru nasleđenu i novu u procesu formiranja”.
Univerzitetski profesor Marjan Đurovski konstatuje da “stranke dosad nisu uspele da sprovedu dekriminalizaciju, proveru i departizaciju, pa će to učiniti NATO partneri”: “Najbolje bi bilo da političke stranke dignu ruke od odbrane i bezbednosti jer će im opeći prste. Dve makedonske političke stranke, kao i albanske stranke, u proteklim godinama nezavisnosti pokroviteljski podržavaju i politizuju odbrambeno-bezbednosni sistem. Došlo je vreme da se uspostave jasna pravila igre i rada u vojnoj bezbednosno-obaveštajnoj službi, kao i regulisanje partijskog angažovanja oficira i profesionalnih vojnika.”
Portparolka NATO alijanse Oana Lungesku poručila je da Severna Makedonija ima podršku za “veting” oficijalnih lica. Makedonski ministar inostranih poslova Bujar Osmani sredinom prošle nedelje susreo se sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu i, između ostalog, razgovarao i o ključnim bezbednosnim pitanjima. Može se pretpostaviti šta je poručeno gostu iz Skoplja
Radmila Šećerinska je najavila da je “pročišćenje” počelo, najavljujući važnost okončanja “revetinga”, posle kojeg će biti doneta odluka o slanju novog vojnog predstavnika u NATO.
Naravno, onog kome će Brisel ipak pisati i pozvati ga da sedne u još praznu stolicu.