Nadimak ovog centra je Aligator Alkatraz i aludira, sa jedne strane, na samu okolinu, prepunu aligatora, pitona i drugih opasnih životinja, a sa druge strane, na ozloglašeni i maksimalno obezbeđen, prvo vojni, a potom i federalni zatvor.
“Ne morate toliko ulagati u obezbeđenje perimetara. Ako neko i pobegne, napolju ih ne čeka mnogo osim aligatora i pitona” objasnio je državni tužilac, republikanac Džejms Utmajer.
Trampova politika još od njegovog prvog mandata pokazuje njegovu odlučnost da “očisti” Ameriku od ilegalnih imigranata, posebno Latinoamerikanaca. Načini su se menjali, ali ambicija je ostala ista.
ICE (Imigraciona i carinska služba SAD) igra ključnu ulogu od početka Trampovog drugog mandata. Ljude koji bi bili deportovani odvodili su iz domova, sa radnih mesta, iz školama, kao i tokom koncerata i drugih društvenih događaja.
Tokom marta oko 300 navodnih članova venecuelanske bande poslato je u Cecot, zatvor maksimalne bezbednosti, u El Salvadoru, za šta su SAD platile oko 6 miliona dolara za njihov jednogodišnji boravak tamo.
Aligator Alkatraz ima kapacitet za oko 5000 ljudi. Svojim izgledom, na prvi pogled, podseća na koncentracione logore iz Drugog svetskog rata: redovi kreveta na sprat, ograđeni žicom, bez imalo privatnosti. To govori o surovom pristupu vlasti prema imigrantima. Cilj jeste da se što više imigranata vrati svojim zemljama, kao i da se odvrati što veći broj ljudi od pokušaja ulaska u zemlju, kako ne bi završili u ovom ili nekom sličnom centru. Samo održavanje centra košta oko 450 miliona dolara na godišnjem nivou.
Centar se sastoji od šatora, prikolica i privremenih objekata. Obezbeđuju ga brojne kamere, bodljikava žica i pripadnici Nacionalne garde. Postoji zabrinutost da je sama lokacija izabrana zbog svoje izolovanosti, kako bi se eventualne zloupotrebe mogle lakše prikriti.
Sam položaj centra je dodatno problematičan, jer se nalazi na području često pogođenom prirodnim nepogodama kao što su poplave, uragani i slične katastrofe. U prilog tome govori da je centar nekoliko dana pre otvaranja bio poplavljen. Ovo dodatno povećava rizik po bezbednost ljudi koji će biti smešteni u centar. Nisu urađene procene rizika, kao ni ekološki osnovane procene.
Humanitarne organizacije, aktivisti, kao i šira javnost, izražavaju zabrinutost zbog nehumanih uslova i mogućeg daljeg pogoršanja tretmana prema imigrantima.
Prvi ljudi u centar su stigli 3. jula 2025. godine. Prema poslednjim informacijama dobijenim od strane prvih pritvorenika, okolnosti u kojima se nalaze su još gore nego što se očekivalo. Trenutno se u centru nalazi više od 400 lica. Iz njihovih javljanja saznajemo da su im uskraćena mnoga osnovna prava. Nemaju mogućnost tuširanja, hranu dobiju jednom dnevno i u njoj se nalaze crvi. Belo svetlo im je uključeno tokom celog dana, osim u trenucima nestanka struje. Zabranjeno im je i pravo na religiju. Jedan Kolumbijac se požalio na svoje mentalno zdravlje, ukazujući na nedostatak pristupa neophodnoj medicinskoj nezi. Oni veruju da ono što trenutno proživljavaju predstavlja oblik mučenja.
Zvaničnici Floride demantovali su ove navode.
Teško je ne primetiti sablasne sličnosti između Aligator Alkatraza i koncetracionih logora iz prošlog veka. Podsetimo se da su oni nastali sličnim putem. Čak je i prvi koncetracioni logor imao kapacitete od 5000 ljudi i bili su namenjeni uklanjanju “nepoželjnih”.
Postavlja se pitanje: na šta je sve Tramp spreman, dokle će ići i koje granice je voljan da pređe?
Hoćemo li za nekoliko decenija govoriti o ovom centru kao o početku nečeg mnogo mračnijeg ili će sve ostati zaboravljeno?
Vreme će pokazati.
