Piše: Dragan Stošić
Ovaploćen mit, Marsova ćerka, suverena gospodarica ratničkih umetnosti, noseći auru čvrsto, požudno, uporno – jedan je od opisa Modesti Blejz, heroine koja je, nedvosmisleni vizuelno-narativni simbol 1960-ih godina i svih kontradiktornosti tog perioda u svetu i, naravno, na Ostrvu (Velika Britanija), gde je i nastala kao kći Pitera O’Donela, pisca i strip scenariste.
Nakon gomile peripetija – kako kažu urednici iz Darkwooda – otkaza, raznih problemčića i problemčina, a prevashodno zaista mnogo, mnogo posla, ovaj izdavač nedavno je predstavio treći tom Modesti Blejz. Nastavak je to projekta u okviru koga će biti realizovano svih 96 epizoda (plus bonus priče) pustolovina Modesti Blejz iz mašte Pitera O’Donela, hronološki objavljenih i zaokruženih u 12 knjiga – svaka sa po osam epizoda, plus razgovori sa tvorcima, anegdote koje svedoče o nastanku i razvoju likova, autorski tekstovi, mnoštvo ilustracija i fotografija (neke dosad neobjavljene), popis dosadašnjih objavljivanja epizoda na ovim prostorima… Sve to u luksuznom tvrdokoričenom izdanju.
ROMERO UMESTO HOLDAVEJA: Ovaj, treći tom, vrlo je specifičan zbog (najmanje) dve stvari koje prezentuje ljubiteljima stripa i posebno, Modesti Blejz. Najpre, ovim tomom okončava se opus veličanstvenog, prerano preminulog, Džima Holdaveja, a počinje onaj koji će potpisivati legendarni Enrike Badija Romero. Smena se događa i epizodi Vojskovođe Feniksa, od kaiša broj 2099, kad Romero preuzima crtanje.
Takođe, pred čitaocima/gledaocima je i kultna, ozloglašena epizoda Avantura u kamenom dobu, koja je uvodi novi stalni lik Mod Tiler. Knjigu zatvaraju epizoda Od Rufusa, s ljubavlju i početak intervjua sa Piterom O’Donelom, koji su Nik Landau i Ričard Berton uradili za Komik medija. Posebnu poslasticu za čitaoce priredio je, opet, otac serijala, napisavši kraće uvodne tekstove u kojima objašnjava momente koji su ga inspirisali za svaku od epizoda. U britanskoj javnosti digla je dosta prašine. “Danas će se činiti čudnim, ali kada se Modesti Blejz 1971. prvi put pojavila gola, nastala je velika pometnja. U romanima o Modesti Blejz oduvek je bilo erotske tenzije, što i nije iznenađujuće kada u obzir uzmete Modestin izuzetno dobar izgled. Ali, u stripu, Piter O’Donel je morao biti oprezniji i trebalo je više od pola decenije pre nego što se usudio da ode malo dalje… Mnoge čitaoce bi presrećnim učinio treći kadar kaiša broj 2596, ali se zbog njega digla i prašina. U kadru, Modesti je prikazana stojeći, golih grudi, sa rukama na kukovima, ponosna i ženstvena… Danas se to može učiniti čudnim, ali 1971. nisu svi bili liberalni koliko se O’Donel nadao. Polugola žena u ozbiljnim novinama (Ivning standard) jednostavno nije prolazila… O’Donel je dobio sitnu opomenu”, piše između ostalog Rob van der Nolt u tekstu Tajna oružja fatalne žene, koji sledi ovu epizodu… a O’Donel u svom kratkom uvodu objašnjava da je zbog toga urednik strip rubrike dobio nogu…
TEKSTOVI, STRIP, ILUSTRACIJE: Ali, da zavirimo u treći tom oko čijeg prevoda sa engleskom su se uspešno potrudili Jelena Jokanović, Ivan Jovanović (epizoda Preuzimanje) i Aleksandar Mićić (tekstualni prilozi).
Uvodni taktovi pripali su američkom romanopiscu, reditelju i strip scenaristi Maksu Alanu Kolinsu, koji u tekstu Jedan skroman uvodnik ili Modesti Blejz ne ide u Ameriku piše o Džimu Holdaveju. Sledi epizoda Preuzimanje, pa O’Donelovo sećanje na period kada je promenjen crtač u serijalu – nakon smrti Džima Holdaveja dolazi Španac Enrike Badija Romero. Sledi epizoda Vojskovođe Feniksa, u kojoj od kaiša broj 2099 Romero preuzima crtanje.
Biografija Enrikea Badije Romera ide iza epizode Dobri duh Vili, nakon čega slede dve furiozne priče – Zelenooko čudovište i Smrt dvorske lude. O Piteru O’Donelu piše američka književnica Džen Berk u svom ogledu Dva istinska originala.
I… onda, čuvena Avantura u kamenom dobu, pa Lutka na koncu, u kojoj O’Donel uvodi novi stalni lik Mod Tiler. Knjigu zatvaraju epizoda Od Rufusa, s ljubavlju i početak intervjua sa Piterom O’Donelom, koji su Nik Landau i Ričard Berton uradili za Komik medija. Posebnu poslasticu za čitaoce priredio je, opet, otac serijala, napisavši kraće uvodne tekstove u kojima objašnjava momente koji su ga inspirisali za svaku od epizoda.
ČETIRI DECENIJE: Karaktere Modesti Blejz i njenog neodvojivog prijatelja i saborca Vilija Garvina osmislio je Piter O’Donel, koji je ovu heroinu vodio, kao scenarista, kroz 96 strip-epizoda, kao i u 11 romana i dve zbirke kratkih priča (počev od 1966). Njen lik, kreiran u ateljeu crtača Džima Holdaveja, premijerno se pojavio u (dnevnom) strip-kaišu u londonskom Ivning standardu, 13. maja 1962, i od tada ga milioni čitalaca širom sveta prepoznaju i, nedvosmisleno, poštuju i vole. Godine 1996. O’Donel je ubio Modesti Blejz u poslednjoj zbirci priča Cobra Trap, a 2001. završiće i strip sa ovom junakinjom. O’Donel, koji poseduje prava na njen lik, strogo je zabranio da iko drugi piše Modesti Blejz. Izuzetak je film iz 2003, Moje ime je Modesti, ali je posle njegovog neuspešnog bioskopskog života, izjavio da ne želi da se više prave filmovi o njegovoj junakinji.
Inspiracija za ovaj dugovečni strip serijal potiče još iz vremena Drugog svetskog rata, na čijem je početku O’Donel bio podoficir za vezu britanske vojske na teritoriji zemlje tada poznate kao Persija. Slučajni susret sa siročetom, izbeglicom iz neke od balkanskih zemalja, koja je bila dovoljno hrabra i naočita da mu ostane u sećanju, dve decenije kasnije biće inicijalna kapisla za kreiranje lika Modesti Blejz. “Pošto sam decidirano želeo da Modesti držim podalje od Džejmsa Bonda, izbegavao sam tajne službe u većoj meri. Tarant jeste veći deo priče, ali samo kao junak koji je njen prijatelj ili koristan poznanik”, kaže O’Donel u intervjuu datom Niku Džounsu, objavljenom u prvoj knjizi serijala Modesti Blejz.
Na kraju, zabeležimo da se Modesti Blejz pojavila i u romanima na srpskom, u prevodu Dragana Golubovića. Prva dva od 11 (Modesti Blejz i MB: Devičino blago), objavila je beogradske IK Dereta.
Autor je urednik u Danasu