U senci parlamentarnih izbora, dan uoči veličanstvene pobede Studentske liste – pa je zato, na žalost, prošao gotovo nezapaženo – završen je 22. Međunarodni festival filmova za decu Kids fest. U beogradskoj MTS dvorani, još 15 bioskopa u glavnom gradu i u salama u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Čačku i Šapcu, od 17. do 24. oktobra prikazano je 18 ostvarenja (četiri igrana filma, jedan dokumentarni i 13 animiranih), mahom koprodukcija iz nekoliko evropskih zemalja, Japana, Kanade i SAD. Iako su uglavnom namenjeni (naj)mlađoj publici, po načinu obrade tema, tehničkom i umetničkom kvalitetu, ali i glumi, dostojni su i znatno starijih, iskusnijih i zahtevnijih gledalaca.
Programska koordinatorka Kids festa, Milica Joksimović ističe da selekcija premijernih filmova donosi priče iz celog sveta, koje podstiču dečju maštu, ali i otvaraju pitanja odrastanja, prijateljstva, ekologije, porodice i prihvatanja različitosti.
POČNIMO od igranog filma Glavonja (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Letonija) koji na duhovit i uzbudljiv način priča o porodici, prijateljstvu i autizmu. Glavni likovi su devojčica Alisa i njen autistični brat Milan zvani Glavonja (jer na glavi neprekidno nosi kacigu), zbog čije se “neuklopljenosti” sa roditeljima stalno sele na neko novo mesto. Ovoga puta, međutim, roditelji su ti koji upadaju u nepriliku, a Alisa i Martin, uz trojicu novostečenih prijatelja, vršnjaka, uspevaju da ih spasu. Zabavne ali i opasne dogodovštine kroz koje prolaze i jedni i drugi – a u koje su umešani i zla socijalna radnica, pohlepni lekar hipnotizer i trenirani beli miševi – pomažu junacima, kao i gledaocima, da bolje shvate šta znači imati u porodici nekoga “drugačijeg” i zašto je važno imati podršku drugara.
Kadar iz filma “Glavonja” (foto: This and That Productions)
Ko-rediteljka (sa Vandom Rajmanovom iz Slovačke) i producentkinja Marina Andree Škop iz Hrvatske, objašnjava da je pitanje “različitosti” želela da predstavi na način koji je prihvatljiv najmlađima, a da roditelje podstakne da otvoreno razgovaraju sa decom o delikatnim stvarima, o izazovima odrastanja i snazi zajedništva. “Kako deca sve više vremena provode sama pred ekranima, mi smo htele da ispričamo priču u kojoj se prijateljstvo gradi kroz zajednički cilj, nesporazume, smeh i hrabrost, a detektivski žanr nam je omogućio da kroz akciju i humor otvorimo i emotivnije teme”, navosi autorka.
I FRANCUSKI crtani film Gvozdeni dečak (u originalu Korzet) bavi se sličnim temama, ali iz sasvim drugačijeg ugla. Reditelj Luj Kliši vodi gledaoce na seosko imanje, na kojem se roditelji bore da obezbede pristojan život za svoje troje dece, od kojih srednji sin, osnovac, ima ozbiljan zdravstveni problem – ne uspeva da održi ravnotežu, pa mora da nosi gvozdeni korzet. To ga, naravno, ometa u mnogim aktivnostima u koje su uključeni njegovi vršnjaci, ali on stiče prijateljstvo jedne odvažne, neobuzdane devojčice, i podršku orguljaša koji prepoznaje i podstiče njegov muzički talenat. Zavedeni lažnim obećanjima o boljoj zaradi, roditelji odluče da prodaju stado ovaca i sasvim se usmere na gajenje žitarica – što se pokaže kao velika greška zbog koje izgube sve što imaju. Dakle, nema idiličnog završetka priče. Ipak, dečak konačno skida gvozdeni korzet, poveže se sa otuđenim ocem i rađa se nova nada, u predelima oslikanim nežnim bojama akvarela.
Mnoge devojčice koje vole životinje i žele da zaštite svoju životnu sredinu prepoznaće se u Marti, glavnoj junakinji animirane porodične avanture Skokoumci iz studija Dizni i Piksar. U pokušaju da spase šumsko jezerce na kojem je imala običaj da sa bakom u tišini osluškuje prirodu, i koje je dom dabrovima, ribama, žabama, insektima i raznim pticama – a sada ga ugrožavaju beskrupulozni graditelji autoputa – ova neustrašiva devojčica se, sticajem okolnosti, udružuje sa ekipom naučnika. Oni su uspeli da ljudsku svest izmeste u životinje-robote kako bi komunicirali sa pravim životinjama. Marta, u telu robota-dabra, traži pomoć od Kralja dabrova… i tu stvari počinju da se komplikuju. Otkrivamo dobre i loše strane divljih stvorenja (pa i ljudi), zakone prirode, posledice uplitanja tehnologije u živi svet, ali na kraju se shvata da su tolerancija, zajedništvo i uzajamno uvažavanje mogući – i poželjni.
Iz filma “Moja maćeha je veštica” (foto: Danny Taillon)
I francuski dokumentarac Šapat šume bavi se ekologijom, kroz neobično putovanje pripadnika tri generacije porodice Munier. Dečak sa svojim ocem (rediteljem Vinsentom) i dedom odlazi u predele netaknute prirode Norveške, u potrazi za tetrebom koji je iščezao iz francuskih šuma. Naoružani kamerom, oni usput sreću i druge retke vrste šumskih stanovnika. Nestvarni prizori magle koja treperi nad drvećem obasjana mesečinom, zraci jutarnjeg sunca na vlatima livadske trave, glasanje ptica, jelena i risa… i uzbuđenje istraživača pred čijim se očima to sve odigrava ostavljaju bez daha (i bez reči) čak i najmlađe gledaoce u bioskopskoj sali.
URNEBESNA nemačko-švajcarska komedija Prvi april (možda bi tačniji prevod bio Prvoaprilska šala) dokazuje da dobar, uzbudljiv krimić zapravo ne mora da ima “ciljanu publiku”: pametni zapleti, dinamične scene i duhovite replike dopašće se i deci i odraslima. Dvojica mlađih tinejdžera – nemački domaćin i njegov gost na razmeni iz Kine – upadaju u niz vratolomija kako bi mladog repera izvukli iz nevolje u koju su ga nehotice uvalili “iz šale”, nesvesni da su i sami predmet prvoaprilske smicalice grupe “kriminalaca” od koje ga spašavaju. Preokreti i neizvesnost do samog kraja, kao u najboljim krimićima!
Igrani film Moja maćeha je veštica stiže iz Kanade, i namenjen je ipak (mada ne piše tako) nešto starijem uzrastu, tinejdžerskom. Preduzimljiva Margot pokušava da spase brak svojih roditelja, tako što će dokazati ocu da je njegova prijateljica iz detinjstva, sa kojom je započeo romansu nakon što ga je žena napustila, zapravo – veštica. Uz pomoć drugarica i jedne živopisne trans vračare ona se upušta u niz prilično nepromišljenih i čak rizičnih poduhvata, uspeva u naumu, ali onda otkriva da moć nad njenim ocem nije posledica vradžbina, već iskrene uzajamne ljubavi, i prihvata realnost: njena majka želi da potraži sreću negde drugde, a maćeha, veštica, privržena je novoj porodici koju je stekla uz Margot, njenog brata i oca. Stvarnost nije uvek ono što se na prvi pogled vidi, istina nije uvek onakva kakva se želi, a ljudi su mnogo složeniji ali i zanimljiviji kad se bolje upoznaju…