To je i razlog da ovdašnje izdavačke kuće koje u svom katalogu imaju „dečje knjige“ ovih dana nude posebne popuste na takve naslove. Izabrali smo nekoliko najinteresantnijih knjiga koje vredi ponuditi „klincima“.
Iz „Odiseje“ stiže slikovnica „Baubauk“ nagrađivanog litvanskog pisca za decu Benasa Berantas, sada prvi put na srpskom jeziku, u prevodu Mirjane Bračko. Ovo je druga knjiga od 10 koje će „Odiseja“ objaviti u okviru novog velikog projekta „Niko nije ostrvo“ (No Person Is An Island), koji se sprovodi uz podršku programa Evropske Unije “Kreativna Evropa”, tokom 2026, 2027. i 2028. godine.
Šta je strašnije: kad ti neko ukrade lopticu usred noći ili kad pođeš u šumu da je potražiš? Šta ako sretneš Baubauka? Veverčić Krcko i gavrančić Srećko odlučni su da pronađu svoju loptu, iako to znači da moraju da se suoče sa svojim strahovima.
Benas Berantas, litvanski pisac dečjh knjiga, rođen 1989, nakon što je diplomirao izdavaštvo na Univerzitetu u Vilniusu, radio je pet godina u izdavačkoj kući „Nieko rimto“. Piše kratke priče i slikovnice koje su prevedene na nekoliko svetskih jezika. Sada je književni agent, jedini nezavisni zastupnik dečje književnosti u Litvaniji.
Serijal “Gospodin Oliver” autorke Dragane Mladenović (1977) i ilustratora Dušana Pavlića (1968), koji objavljuje „Kreativni centar“, omiljen među najmlađim čitaocima, dopunjen je novom, četvrtom knjigom – “Čarli jednako je sreća”, nakon “Gospodina Olivera“, „Nevolja s flautom“ i „Pisama iz Šume zelene“.
U novoj priči devojčica Laura pronalazi izgubljenog psića i donosi ga kući. Naravno, radost prvo deli sa svojim prijateljem Gospodinom Oliverom. Da li će Laura ubediti mamu i tatu da joj dozvole da zadrži psića? Šta će se dogoditi kada se iznenada pojavi njegova prava vlasnica? Autorka gradi uzbudljive zaplete i izmišlja neobične junake. Veoma vešto vodi najmlađe čitaoce u svet mašte budeći njihovu radoznalost i kreativnost.
Priče iz serijala „Gospodin Oliver“ govore o prijateljstvu i odrastanju. Autorka u njima ističe da je kod dece izuzetno važno razvijati prijateljski odnos ne samo prema drugim ljudima već i prema životinjama i biljkama, pa čak i prema patuljcima – ako verujemo da oni postoje. „Ukoliko roditelji žele da zavire u te nevidljive svetove, da bolje razumeju svoju decu i sačuvaju ono najbolje u njima, potrebno je da razgovaraju s decom, da im posvećuju pažnju i ponude im što više umetnosti“, ističe Mladenović.
Prva knjiga novog serijala Inid Blajton “Čarobno daleko drvo” – “Začarana šuma”, pojavila se nedavno u izdanju “Vulkan izdavaštva” I prevodu Zvezdane Šelmić, a idealna je za čitanje uzrasta od 7 do 9 godina. Autorke poznatih serijala za decu, kao što su “Pet prijatelja”, “Tajna sedmorka” i “Malorijeve kule”, upoznake čitaoce sa “Dalekim drvetom” koje vodi u mnoštvo čudnih i divnih svetova. U blizini tog drveta Džo, Bet i Freni, koji su došli da žive na selu, otkrivaju Začaranu šumu. Deca će sa svojim prijateljima Mesecoglavom, Šerpenkom i Svilenn vilom istraživati najčarobnija mesta, od Zemlje rođendana, preko Zemlje vrteške, do Zemlje snega i leda.
Čitaocima se pruža prilika da zakorače u čarobni svet pun avantura, neobičnih i simpatičnih bića i fantastičnih zemalja. U tom čarobnom svetu sve je moguće – potrebno je samo malo hrabrosti i mnogo mašte, u čemu neophodnu pomoć pruža autorka, Inid Blajton, koja je jedna od najčitanijih autorki za decu svih vremena. Ona je napisala više od sedam stotina knjiga prevedenih na desetine jezika, a njene priče o avanturi, prijateljstvu i magiji već generacijama osvajaju mlade čitaoce širom sveta.
Još jedna knjiga za klince(ze) od 7 do 9 godina stiže iz „Lagune“. Autorka Kresida Kauel svoje „maštarije“ sama piše i ilustruje, a nedavno je objavljen i njen savet „Kako da dresirate svog zmaja“, u prevdou s engleskog Nele Ivanović. Nakon saveta „Kako da postanete pirat” i “Kako da naučite zmajski jezik”, autorka sada svojim vernim čitaocima nudi da uskoče u pustolovinu koja je očarala ceo svet – zmajski dobru i urnebesno duhovitu. Jer gde ima dima, ima i vatre… a gde ima Štucka – ima i pripitomljenih zmajeva. A, na pomen imena Štucka Strašnog deca će pre dobiti napad smeha, nego što će se senasmrt preplašiti.
Bilo kako bilo – Štucko Strašni Šaranče Treći naslednik je plemena Čupavih siledžija. A, u tradiciji tog plemena je da svaki pravi vikinški junak mora da ulovi – ni manje ni više – sopstvenog zmaja.