Zavirili smo sada u katalog još jedne velike izdavačke kuće u Srbiji, koja obraća dužnu pažnju na velike pisce. „Laguna“, naime, u svojoj ediciji „Klasici svetske književnosti“, već godinama „prebrojava“ status takvih autora i njihovih dela, a tokom ove godine, nakon Franca Kafke, Marka Aurelija, Stendala, Čarls Dikensa i Viktora Igoa, na red je došao i Dante Aligijeri, čiji je prvi deo „Božanstvene komedije“ – „Pakao“, nedavno reizdat u prevodu Dragana Mraovića, koji je autor i propratnih tekstova.
Besmrtno remek-delo, kako ga gotovo jednoglasno označava književna kritika, „Pakao“ predstavlja jedno od najznačajnijih i najtrajnijih dela svetske književnosti. U ovom ostvarenju epskih razmera Aligijeri vodi čitaoca na nezaboravno putovanje kroz Pakao, složeni poredak od devet krugova u kojem svaka kazna odražava prirodu počinjenog greha. Prateći Vergilija, pesnik susreće grešnike, mitska bića i istorijske ličnosti, gradeći snažnu viziju sveta u kojem pravda ima neumoljivu logiku.
„Pakao“ suočava čitaoca s univerzalnim pitanjima dobra i zla, problematizuje koncept slobodne volje i predodređenosti, dok u svojoj srži ostaje lično i političko svedočanstvo vremena u kojem je nastao, obeleženog nepravdom i korupcijom. U međuvremenu se izgleda ništa nije promenilo, što možda objašnjava i upornu zainteresovanost za ovo delo, čiji čuveni stih iz trećeg pevanja, uklesan na vratima podzemnog sveta – „Vi što ulazite – ostavite svaku nadu“ (Lasciate ogne speranza, voi ch’intrate), kao da nema nameru da napusti civilizaciju kakvu poznajemo.
Prepoznato kao izuzetno delo odmah po nastanku, pre više od sedam vekova, „Pakao“ ni danas nije izgubio na aktuelnosti. Zahvaljujući poetskoj složenosti, filozofskoj dubini i upečatljivim slikama, Danteovo stvaralaštvo, uz Homera, Vergilija, Miltona i Šekspira, svrstava se u same vrhove svetske književnosti kao trajno ogledalo ljudske prirode i njenih najdubljih ponora.