Izolovane i gotovo zaboravljene, žene starije od 65 godina koje žive u samačkim domaćinstvima na selu predstavljaju najugroženiju kategoriju seniora u Srbiji. Narušenog zdravlja, višestruko diskriminisane i zapostavljene, ove žene uglavnom žive u siromaštvu prepuštene životnoj stihiji. Njih je čak 74.000 starijih od 80 godina a njihov se broj svake godine povećava u skladu sa trendovima koji već decenijama vladaju u Srbiji.
Naprosto među 1,5 miliona stanovnika koji imaju 65 i više godina 836.000 su žene ali im to što žive duže od muškaraca nije donelo mnogo toga dobrog. Naprotiv.
NEJEDNAKOST
„Pored toga što žive duže, one žive u lošijem zdravlju i u većem siromaštvu, jer su se nejednakosti tokom života akumulirale. Starije žene se suočavaju i sa ejdžizmom i pored ejdžizma, za mnoge starije žene, njihova iskustva oblikovana su i preplitanjem različitih oblika diskriminacije, koje doživljavaju zbog različitih svojstava i okolnosti. Starije žene mogu biti izložene nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju zbog niza faktora, koji uključuju godine starosti, ali i druge faktore kao što su pol, invaliditet, mesto porekla, bračni status, društveni položaj ili seksualnu orijentaciju. Pa tako imamo preplitanje rodne nejednakosti i abilizma, rasizma“, sublimira položaj starijih žena u Srbiji dr Milutin Vračević iz Crvenog krsta Srbije, organizacije koja učestvuje u mnogim projektima podrške seniorima i seniorkama baš kao i udruženje „Snaga prijateljstva – Amity“.
Predsednica ove organizacije Nadežda Satarić podseća za Novi magazin da sva istraživanja rađena među najstarijom populacijom jasno svedoče o nejednakom položaju žena i muškaraca detektujući čitavu listu problema sa kojima se suočavaju isključivo dame.
SIROMAŠTVO
Najpre podsetimo na istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz 2019. godine o položaju starijih žena u Srbiji tokom kojeg je čak 80 odsto seniorki navelo da društvo ne vodi dovoljno računa o njihovom položaju. Kao najveći problem sa kojim se suočavaju, one su navele socioekonomski položaj. Više od osam odsto ispitanica je u trenutku istraživanja reklo da zbog manjka sredstava nije imalo grejanje u poslednjih šest meseci iako je bilo hladno, a čak 5,6 odsto posvedočilo da nije imalo šta da jede tokom celog dana ili su jele jednu vrstu hrane.
Tek 17 odsto ispitanih žena je reklo da su im mesečni prihodi dovoljni da zadovolje potrebe dok je čak 45 odsto navelo da im nedostaje još mnogo sredstava kako bi ih zadovoljile. Pa, ipak, novčanu socijalnu pomoć koristilo je svega 1,1 odsto žena iako 45 odsto njih tvrdi da im je potrebna pomoć države.
„Karakteristika starijih žena iz seoskih sredina je niži nivo obrazovanja u odnosu na svoje vršnjakinje iz gradskih sredina i u odnosu na svoje vršnjake, muškarce. Među starijima nepismenima, dominiraju žene – 81.748 njih, što je čak 91 odsto. One žive u siromaštvu, najčešće su bez penzija i veoma često su žrtve višestruke diskriminacije i nasilja. One imaju najmanje znanja i mogućnosti da se bore za svoja prava i traže zaštitu“, upućuje Satarić.
I zaista, pomenuto istraživanje Poverenika iz 2019. godine je pokazalo da čak 34 odsto žena ne koristi usluge socijalne zaštite jer nije sigurno kome treba da se obrati i da li imaju prava na podršku a trećina njih veruje da ne bi ni dobile ništa čak i ako bi zatražile. Među onima koje imaju znatna ograničenja u funkcionisanju i kojima bi u skladu sa tim bile potrebne usluge podrške, sedam odsto je navelo da su je tražile ali su bile odbijene.
„Penzije žena su niže u odnosu na penzije muškaraca za oko 15 odsto, a dodatno 101.000 starijih žena je van PIO Sistema, više nego trostruko više u odnosu na 30.000 starijih muškaraca. Novčanu socijalnu pomoć koju ste pomenuli koristi tek 15.000 ukupno muškaraca i žena, a ona iznosi tek oko 13.000 dinara mesečno. Još jedan pokazatelj lošijeg materijalnog položaja starijih žena je stopa rizika od siromaštva. Prema pokazateljima Republičkog zavoda za statistiku žene sa 65 i više godina, godinama unazad imaju najvišu stopu rizika od siromaštava u odnosu na pol i starost“, ističe Satarić dodatno navodeći da je zdravlje starijih žena lošije u odnosu na njihove vršnjake – muškarce.
U poređenju sa vršnjakinjama u EU, seniorke u Srbiji svoje zdravstveno stanje procenjuju čak duplo lošije. Naime, u zemljama EU svoje zdravstveno stanje kao loše ili veoma loše procenjuje petina žena dok je u Srbiji to skoro polovina (41 odsto).
Preporuke
„Nužno je da država preduzme dodatne korake u cilju prevencije i zaštite od nasilja nad starijim ženama. Potrebno je raditi na razvoju svesti kod starijih žena o rodnoj ravnopravnosti, pogotovo u oblasti obavljanja kućnih i drugih poslova. Potrebno je raditi na razvoju informatičke pismenosti svih starijih žena, a poseban fokus staviti na one iz seoskih sredina“, smatra Satarić, nabrajajući „nužne korake“ koje bi država morala da preduzme kako bi olakšala i pomogla život seniorki u Srbiji.
Tu ona ubraja i obavezno povećanje iznosa novčane socijalne pomoći, revidiranje kriterijuma za dodelu kao i povećanje broja starijih žena koje primaju ovu vrstu pomoći.
„Isto tako, značajno je uvoditi dodatne mere podrške starijim ženama u lošoj socio-ekonomskoj situaciji, kroz razne subvencije i druge vrste pomoći, povećati pokrivenost troškova zdravstvenih usluga iz budžeta i raditi na unapređenju dostupnosti usluga izabranog lekara i specijalističkih usluga u zdravstvu i na smanjenju lista čekanja za preglede. Formirati mobilne ekipe lekara koji će obilaziti starije iz seoskih sredina tamo gde nema uslova za ponovno otvaranje seoskih zdravstvenih stanica. Raditi na prilagođavanju prevoza tako da mogu da ga koriste i žene sa poteškoćama u kretanju. Vrlo je značajno i jačati sistem podrške kroz socijalne mreže i učešće neformalne podrške u brizi o starijim ženama sa poteškoćama u funkcionisanju, a istovremeno raditi na razvoju sistema dugotrajne nege u zajednici“, zaključuje Satarić.
ZDRAVLJE
Kao pokazatelj kvaliteta zdravstvenih usluga u istraživanju Poverenika iz 2019. godine analizirana je i dostupnost zdravstvene zaštite. Kao ključne probleme u ovoj oblasti žene su izdvojile diskriminaciju prilikom korišćenja usluga hitne pomoći, neljubaznost i nepoštovanje od strane lekara specijalista, dugo čekanje na specijalističke usluge, visoke cene lekova i upućivanje na privatnu praksu.
„Ako zovete hitnu pomoć, pitaju vas koliko imate godina i ako kažete da imate preko sedamdeset neće ni da dođu ili nemaju kola. Neće da izađu nego kažu, snađite se i dođite. Ne treba pitati za godine, ipak su se oni zakleli da leče čoveka do kraja“, kazala je jedna od ispitanica tokom istraživanja objašnjavajući poteškoće sa kojima se sreće u trenutku kada joj je potrebna lekarska pomoć.
Nažalost, stvarnost je i mnogo gora od pomenutog. Naprosto u ruralnim mestima širom Srbije hitna pomoć je – nedostupna.
„U mnogim selima nema ambulante a ljudi nisu u mogućnosti da plate transport da bi otišli u susedno selo ili najbližu varošicu kod lekara. Još je teža situacija kada je u pitanju nabavka lekova ili specijalistički pregledi, za koje se mora ići u gradske sredine. Patronažne službe uglavnom ne idu u seoske sredine, a veoma retko će otići i kola hitne pomoći, tim pre kada čuju da je pomoć potrebna nekom ko ima 75, 80 ili više godina. U neka od sela i ne dolaze autobusi svaki dan a zakazivanje specijalističkih pregleda starijim ženama sa sela je gotovo nemoguća misija“, nabraja Satarić dok Vračević na sve pomenuto dodatno ističe probleme diskriminacije, zapostavljanja i nasilja nad ženama starijim od 65 godina.
NASILJE
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 16 odsto žena starijih od 65 godina doživi neki oblik nasilja dok je u Srbiji prema istraživanju Crvenog krsta Srbije, taj broj nešto viši i iznosi 19 odsto. Najučestaliji oblik nasilja je finansijsko i psihičko nasilje.
Na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije dva od tri zaposlena u institucionalnom smeštaju prijavljuju da su izvršili neki oblik nasilja nad korisnicima. Podataka za Srbiju nema jer nikada nije rađeno ovakvo istraživanje.
„Nasilje nad starijim ženama je prilično prikriveno, žrtve se retko odlučuju da ga prijave. Starije žene uglavnom trpe nasilje iz straha, stida, ekonomske zavisnosti ili jakih patrijarhalnih obrazaca. Zato je od izuzetnog značaja edukacija starijih žena o nasilju kako bi povratile veru u sistem i njegovo funkcionisanje, ali i mladih da su ljudska prava starijih danas – njihova ljudska prava sutra“, smatra sagovornik Novog magazina.
Podsetimo da je istraživanje „Prevencija nasilja nad starijim ženama – poslednji tabu“ pokazalo da je zanemarivanje doživela svaka četvrta seniorka a da je 13 odsto njih bilo žrtva finansijskog nasilja odnosno neovlašćene kontrole nad imovinom ili isključenosti iz donošenja odluka. Omalovažavanje i(li) verbalno zlostavljanje doživelo je 16 odsto starijih žena a skoro pet odsto njih je bilo žrtva fizičkog nasilja. Čak 13 odsto njih je bilo onemogućeno da donose odluke o ličnim stvarima dok je 1,4 odsto bilo žrtva seksualnog nasilja.
