Redovna profesorka Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum Tatjana Rosić Ilić dobila je Upozorenje pred otkaz prvog dana po povratku sa bolovanja, 15. maja. Konačno rešenje o otkazu usledilo je u julu mesecu, samo četiri meseca pre nego što bi profesorka ispunila tzv. starosni uslov za penziju za žene. U koju, po slovu zakona o profesorskom angažmanu na univerzitetu, ne mora pre navršenih 65 godina života. A ni tada, ukoliko postigne dogovor sa akademskom ustanovom da nastavi rad i, naravno, ukoliko ispunjava uslove za to.
Pre objašnjenja kako se dogodilo gotovo nezamislivo, valja reći da je profesorka Rosić Ilić – njeno ime je još na sajtu Fakulteta, uprkos otkazu! – 17 godina na Departmanu za medije i komunikacije FMK. Prošla je sve stepenice akademskog napredovanja, od docentkinje do redovne profesorke.
Informacija o otkazu profesorki Tatjani Rosić Ilić objavljena je na društvenim mrežama bez nekog većeg odjeka, pa je razgovor koji sledi zapravo prva celovita informacija. Jasno, iz njenog ugla, kako to i biva u intervjuu s povodom, koji je u ovim teškim danima za univerzitet više nego ozbiljan.
Po kojoj proceduri i s kojim obrazloženjem ste dobili otkaz na matičnom Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu?
Kao razlog otkaza u rešenju koje mi je uručeno preporučenim pismom na kućnu adresu navedeno je „nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno zbog ponašanja zaposlene usled koga ne može nastaviti rad kod poslodavca“. Ovo, međutim, ne znači da sam ja odbila izvršenje radnih obaveza već se misli na akte mog javnog govora i delanja usled kojih sam, po mišljenju Fakulteta za medije i komunikacije, nanela štetu ugledu institucije. Kao prvi i najvažniji razlog je naveden moj tekst „Čije su blokade privatnih fakulteta?“, objavljen na sajtu Peščanik 20. februara ove godine. Drugi navedeni razlog odnosi se na internu imejl komunikaciju u koju su bili uključeni svi profesori plenuma, u kojoj sam upozoravala na nezakonitost onlajn nastave i netransparentnost rada Fakulteta za medije i komunikacije tokom primene te nastave.
Treći razlog predstavlja FB-komentar na zidu prijatelja, što znači da su me pratili i špijunirali na društvenim mrežama jer je taj komentar bio zabačen u dubinama neta, pri čemu je taj komentar pronašao i u internoj imejl komunikaciji poslodavcu i svim zaposlenima prijavio kolega Filip Balunović. O čemu postoje i dokazi, kao što postoje i dokazi o agresivnoj reakciji mojih kolega poput Novice Milića ili Boruta Vilda na moj tekst objavljen na portalu Peščanik.
Važno je istaći da pri ovakvoj vrsti otkaza, koji podrazumeva prekršaj discipline rada, zaposleni nema pravo na otpremninu koju bi u drugom slučaju poslodavac bio dužan da isplati, niti pravo na prijavu na Nacionalnu službu za zapošljavanje koja, zavisno od dužine radnog staža, posle otkaza plaća zdravstveno osiguranje i staž, i daje određenu finansijsku podršku u narednih šest meseci posle otkaza. U slučaju ovakvog otkaza zaposleni se smatra „krivim“ i uskraćuje mu se bilo kakva socijalna potpora. To, ukratko, znači da sam ovog trenutka bez ikakve finansijske i socijalne podrške, izložena svim vrstama egzistencijalnih problema koji danas postoje u Srbiji.
Da završimo taj uslovno rečeno formalni deo, mada ugroženoj životnoj i akademskoj egzistenciji nikako ne pristaje ta kvalifikacija. Kosi li se otkaz sa ugovorom koji ste imali i hoćete li osporavati otkaz pred sudom?
Budući da je Fakultet za medije i komunikacije privatni fakultet, u stavci Ugovora o radu naveden je zahtev za poštovanjem ugleda institucije. Problem je što ni Statut, ni Pravilnik o radu ne predviđaju vođenje disciplinskog postupka unutar institucije kojim bi se dokazala sumnja na povredu ugleda Fakulteta za medije i komunikacije, pa nije jasno ko donosi odluku o takvom prekršaju radne discipline i narušavanju ugleda institucije. Nije jasno, naime, kako se dokazuje narušavanje ugleda institucije na osnovu teksta u kojem se kritički sagledava kompleksnost studentskih protesta na privatnim fakultetima. Ova vrsta reakcije spada u dužnost profesora čija profesija podrazumeva pravovremenu reakciju na aktuelnu stvarnost. To je ne dobra volja profesora već njihova dužnost. Ovo sam istakla u svom odgovoru na Upozorenje o otkazu (koje pravno prethodi konačnom rešenju), ali očigledno je da niko nije uzeo u obzir navode iz moje izjave. Očigledno je da se o ovome nije vodilo računa u kvalifikaciji mog otkaza niti je v
Vi ste gostujuća profesorka na doktorskom programu Filološko-umetničkog fakulteta FILUM Univerziteta u Kragujevcu. Šta za vašu akademsku karijeru znači otkaz?
Zakon ne dozvoljava angažman kakav ja imam u Kragujevcu ako već nemam odgovarajući univerzitetski status u drugoj ustanovi u kojoj sam zaposlena zastalno. Tako je čak i ako imate doktorat i objavljene radove – kao frilenser ne možete biti angažovani na predavačkim pozicijama na našim fakultetima, što znači da će otkazom koji sam dobila biti ugroženi i moji drugi akademski angažmani.
Vrlo je neobično što mi je otkaz dat kao redovnoj profesorki. Moj ugovor je na neodređeno vreme i podrazumeva stalni radni odnos, dok status redovne profesorke podrazumeva da bi zapravo bilo jako teško dati mi otkaz po bilo kom drugom osnovu osim disciplinskom. Otkaz na osnovu disciplinskog prekršaja olakšava upravi Fakulteta za medije i komunikacije odluku da me kazni za moje javno i kritičko istupanje u kojem sam podržala FMK Plenum i studentski protest uopšte.
Budući da i je otkaz dat četiri meseca pre uslova za starosnu penziju, a posle bolovanja koje pokazuje da se zbog tenzija na poslu moje hronično zdravstveno stanje pogoršalo, još je jasnije da je Fakultet želeo da me po svaku cenu kazni i ukloni iz akademskih redova.
No, da se vratim na početak vašeg pitanja; moja akademska karijera u takvom okruženju je manje bitna, osim u pogledu zaštite studenata i njihovih zahteva, za koje ću nastaviti da se borim dalje kao građanka.
I ćutanje kolega i – linč
Ne razumem – i sam fakultet i vaš departman su za medije i komunikacije, predavali ste kulturu javnog otpora i pripovedanje u medijima. Ne razumem ćutanje, pre svega, vaših kolega, ali i čitave akademske zajednice. Sve mi deluje kao neka vrsta zavere.
Studentski pokret je bio značajan jer je uputio poruku „uradite šta možete na svom radnom mestu ili u svom mikrookruženju, uradite zapravo isto što i mi, odreknite se ʻnormalnosti’, pa tek onda izađite na ulicu i podržite i nas“. Moram da kažem da nas je vrlo malo bilo angažovano povodom studentskih protesta i blokade na taj način: jedan kolega je na neplaćenom odsustvu zato što nije hteo da drži ispite, a drugi mladi kolega, asistent, još u februaru je dobio otkaz jer je rekao da ne može da drži predavanja u ovoj situaciji. Na FMK većina profesora nije htela da ugrožava svoje pozicije. Zbog toga ne verujem da će se neko oglasiti o otkazu, izuzev koleginice koja je podelila moj post sa Fejsbuka o otkazu. Ali ćutanje o razdorima na fakultetima je već opšte mesto trenutne krize u kojoj se univerzitetska i akademska zajednica nalaze. Moram da istaknem – ne svojom krivicom. Širi front građanske podrške neophodan je za odbranu univerziteta u Srbiji.
Imena koja pominjete vezujući ih za linč kojem ste bili izloženi u toj zatvorenoj komunikaciji čak su veće iznenađenje nego sama uprava!
Neke kolege i koleginice su se priklonile odlukama uprave iz egzistencijalnih razloga. Ali bilo je i onih koji su zaposleni na drugim institucijama – dakle, bili su egzistencijalno obezbeđeni, a kod nas su honorarno predavali, poput već pomenutog Filipa Balunovića. Neki su, poput Novice Milića i Boruta Vilda, već bili penzioneri, i nije jasno šta ih je inspirisalo da insistiraju na akademskim aktivnostima i nastavi tokom fizičke blokade FMK-a. Ima i istaknutih imena poput Igora Štiksa ili Jelisavete Blagojević, koji su u javnosti poznati po borbi za manjinska i ljudska prava, ali su se priklonili odluci uprave o nastavku akademskih aktivnosti uprkos molbi plenuma da se ostane u obustavi nastave i ispita. I na drugim fakultetima došlo je do raskola među profesorima u jednoj fazi studentskog protesta, ali kod nas je broj profesora koji su istinski podržavali proteste, na način na koji sam već istakla, bio zaista vrlo mali. Kad sam objavila tekst na Peščaniku, većina mojih kolega nije uvidela da sam tekstom želela da otvorim prostor dijaloga i debate o načinima odbrane akademskog integriteta svih nas. Uglavnom su ćutali, a neki su i prestali sa mnom da razgovaraju. Otuda ne očekujem javnu podrš
Kako će vašim studentima biti objašnjeno vaše udaljavanje i očekujete li reakciju. Ovo pitam zbog toga što ste branili njihovo pravo na protest, uprkos stavu uprave FMK prema blokadama privatnih fakulteta. I uprkos tome što se obično previđa doprinos studenata privatnih fakulteta studentskim protestima i akademskom integritetu institucija na kojima se školuju, kako ističete u tekstu na Peščaniku koji je 1. tačka vašeg otkaza.
Moji studenti imaju mogućnost da zauzmu stav i iskažu ga ukoliko to žele i ukoliko uopšte budu obavešteni o detaljima otkaza. Ovaj razgovor bi trebalo da doprinese njihovoj informisanosti.
Ističem i to da je otkaz dat usred leta, takođe smišljeno, kada medijske i zakonodavne institucije rade smanjenim kapacitetom, a pažnja građana je oslabljena usled dugotrajne, višemesečne borbe i iscrpljenosti, kako fizičke tako i mentalne.
Ali nadam se da će tekstovi koje sam pisala i pišem svakako doći do mojih studenata. U njima uvek ističem da je kultura otpora – što je i obavezan predmet koji sam im predavala na četvrtoj godini – kompleksna i osetljiva. Ona zahteva negovanje i istrajnost, čak i u slučajevima koji izgledaju kao poraz. Jer otpor nije moguće uništiti niti suzbiti – u situacijama kad postoji ozbiljna društvena kriza i nesumnjivi razlozi za građanski otpor, on će se obnavljati, uvek iznova, dok ne dođe do neophodne promene.
To možda bude duži proces nego što smo na početku studentskih protesta mislili, i možda bude zaista iscrpljujuće, ali logika otpora je takva da nas sama vodi ka razrešenju bez obzira na prepreke. A logika studentske borbe, i građanske borbe u Srbiji uopšte kojoj svedočimo, od početka je vrlo dobro i vrlo precizno postavljena. Trebalo bi slediti tu logiku i izdržati, to je sve. Promene će se desiti jer je trenutna društvena i politička situacija u Srbiji jednostavno – neodrživa.