Nakon što su njeni saradnici dve nedelje krili od medija i javnosti da je ona zbog veoma teške upale pluća bila i hospitalizovana, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen je svojim istupima nastojala da uveri javnost da je Evropa u sigurnim rukama.
Najpre je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu kritikovala „kineski šok“ koji je Peking napravio svetskoj trgovini subvencijama kineskim izvoznicima. Dok je nastojala da pošalje pomirljive signale ka Vašingtonu ističući kako evropske kompanije zapošljavaju 3,5 miliona Amerikanaca a još milion poslova u SAD zavise od trgovine sa EU, očigledno je bilo da Fon der Lajenova svesno na različit način sagledava Sijev i Trampov protekcionizam.
Potom je prošle nedelje u Briselu predstavila „Kompas konkurentnosti“, okvirni dokument koji sažima niz poteza koje EK namerava da preduzme kako bi, kroz deregulaciju, smanjenje birokratskih propisa
EK predstavila je taj okvirni dokument sa nizom poteza koje namerava da preduzme u narednih pet godina, a u kojem je ključni deo smanjenje birokratskih propisa i deregulacija uz podsticanje inovacija, kako bi privreda EU prekinula svoj pad i lakše se izborila sa globalnom konkurencijom, pre svega Kinom i SAD.
„Sada imamo plan i političku volju. Svet nas neće čekati i sve države članice se slažu oko toga. Zato hajde da ovaj konsenzus pretvorimo u akciju“, rekla je Fon der Lajen, uveravajući da EU ima sve što joj je potrebno da uspe ako ispravi svoje slabosti kako bi ponovo postala konkurentna.
Kao jednu od slabosti ona je navela i dosadašnji evropski ekonomski model, koji se poslednjih 20, 25 godina zasnivao na jeftinoj radnoj snazi u Kini, jeftinim energentima iz Rusije i delimičnom „autsorsingu“ svoje bezbednosti na SAD, odnosno NATO.
„Ta vremena su prošla i danas vidimo da EU i dalje zaostaje za SAD i Kinom u rastu produktivnosti“, rekla je Fon der Lajenova, ističući da su mere EK usmerene na jačanje zelene tehnologije, veštačke inteligencije i kvantnog računarstva.
KRITIKE SE MNOŽE
Na prvi pogled njene izjave i sam dokument deluju kao ispravna analiza prilika u kojem je EU, naročito kada se pročita upozorenje da, ako ništa ne učini, EU „rizikuje da zaglavi na putu niskog rasta, sa manjim prihodima za zaposlene, manje socijalne pomoći za ugrožene i manje mogućnosti za sve“.
„U globalnom sistemu rastućih geopolitičkih tenzija, nadmetanja za tehnološku nadmoć i borbe za kontrolu nad resursima, sloboda, bezbednost i autonomija Evrope zavise više nego ikada od njenog kapaciteta za inovacije, takmičenje i rast“, navodi se u Kompasu konkurentnosti.
Ali komentatori širom EU ne dele optimizam Fon de Lajenove, pa komentator berlinskog konzervativnog dnevnog lista „Velt“ ističe da su „planovi previše nejasni“. Velt ističe da je „pod Ursulom fon der Lajen EK pokrenula oko 6.300 zakonodavnih akata u proteklih pet godina“ a sada „obećava smanjenje birokratskih obaveza“.
„Upravo ljudi koji sada pozivaju na smanjenje birokratije su je stvorili. Čovek koji je Fon der Lajenova stavila na čelo ovog zadatka, Valdis Dombrovskis, Letonac, član EK više od decenije“, ističe Velt i dodaje da „se mora pretpostaviti da on neće baš uživati u poništavanju sopstvenog dela“.
I urednik varšavskog dnevnog lista „Žečpospolita“ Boguslav Hrabota ne krije razočaranje, ističući da očigledno nema šanse da će se Evropa uhvatiti korak sa ostatkom sveta.
„Evropski proces pretvaranja u muzej je previše uznapredovao. Šta onda ostaje? Muzej na otvorenom koji nudi turizam, nisko akademsko obrazovanje (ovde ćemo još neko vreme imati prednost u odnosu na deo sveta) i organske poljoprivredne proizvode“, kaže i dodaje da „Poljska može da ponudi votku, kobasice i maline – pod uslovom, naravno, da ima dovoljno ljudi za berbu“. „Autobus je otišao bez nas, dame i gospodo, a iluzija da još možemo da uđemo u njega je jednostavno naivna“.
Briselski „Standard“, pak, ističe da „manje manije kontrole nije isto što i više deregulacije“ i „bez standarda ne može biti zdravog okruženja, stabilne pravne sigurnosti, pristojnih uslova rada ili poštenih pravila za kompanije“.
„Fon der Lajen izričito naglašava da neutralnost u emisiji ugljen-dioksida ostaje cilj za 2050. Evropske kompanije se za sada drže tog cilja“, ističe briselski dnevnik i dodaje da će konsultacije sa evropskom automobilskom industrijom biti „prvi lakmus test za EK i kompanije – koliko su čvrsti u svojim ciljevima i koliko su pragmatični u njihovom postizanju“.
TRGOVINSKI RAT
I dok se množe kritike, a evropski zvaničnici tragaju za „kompasom“, predsednik SAD Donald Tramp je početkom ove nedelje otvoreno zapretio EU carinama, baš kao što ih je uveo Kanadi, Meksiku i Kini.
„I UK je van reda, ali mislim da se to može rešiti. Ali to što su uradili u EU je zverstvo“, rekao je Tramp, optužujući blok za preveliki višak u trgovinskoj razmeni sa SAD. „Tretiraju nas veoma, veoma loše“.
Najavljujući da će „definitivno“ povećati carine na robu iz EU i to „prilično uskoro“, Tramp je potvrdio da sledi trgovinski rat. I to ne samo sa EU, već sveopšti kako bi on sprečio, kako kaže, „iskorišćavanje Amerike“.
Američki trgovinski rat nije za EU novina. Dogodio se i u prvom Trampovom mandatu kada je 2018. uveo carine na čelik, aluminijum i ostale kritične metale, kao i drastično visoke carine i do 50 odsto na veš mašine i solarne panele iz EU.
Ali, ovog puta je za Evropljane drugačije. Unija je sada u ekonomskoj krizi i finansijski iznurena ali i bezbednosno uplašena ratom u Ukrajini. Čak i bez Trampovih kaznenih carina Brisel bi teško pronašao „kompas“ za ekonomski oporavak. Ali, zatezanja trgovinskih odnosa se čini neizbežnim. Čak i kada bi se ostvario malo verovatni scenario da Tramp ovog meseca ne uvede carina na robu u EU, sukob je neizbežan u martu kada ističe moratorijum na evropske kontracarine uvedene na američku robu pre sedam godina a potom zamrznute zbog dogovora sa Džozefom Bajdenom. Osim toga, samo se čeka razrešenje spora oko subvencija najvećim svetskim proizvođačima aviona – američkom Boingu i evropskom Erbasu. A sve to u vreme kada Brisel razmatra kontrolu i eventualno kažnjavanje društvene mreže „Iks“ koja je u vlasništvu Trampovog prijatelja i saradnika Ilona Maska, zbog kojeg je on spreman da trgovinski ratuje sa EU.
KVADRATURA KRUGA
Na neformalnom sastanku lidera EU u Briselu prošlog ponedeljka bilo je jasno da ni u tzv. Vajmarskom trouglu nema saglasja oko toga kako postupiti sa Trampovom Amerikom u slučaju trgovinskog rata. Premijer Poljske Donald Tusk nije mnogo zabrinut zbog Trampovih pretnji, francuski predsednik Emanuel Makron smatra da u slučaju napada „Evropa mora da reaguje“, dok nemački kancelar Olaf Šolc pomirljivim tonom ističe da bi „cilj trebalo da bude saradnja između EU i SAD“ te da bi carinska politika „bilo loša za SAD, ali i za Evropu“.
Komentator bečkog dnevnika „Štandard“ smatra da je Trampova ekonomska politika „potpuno pogrešna“ i da je „nejasno zašto se Kini, čija je trgovinska politika mnogo problematičnija, naplaćuje samo deset odsto“ a Kanadi i Meksiku se preti carinama o 25 odsto.
„Ali, Trampova mržnja je više usmerena protiv prijateljskih demokratija nego protiv autoritarnih protivnika. To će osetiti i države EU, koje će sigurno biti sledeće na redu“, ističe ovaj list.
U tom svojevrsnom geopolitičkom krugu, Evropi predstoji da izračuna kvadraturu kruga i nađe svoj „kompas“ na toj novoj ekonomskoj karti sveta, koju Tramp iscrtava u sudaru pre svega sa Kinom i Rusijom. Svi Trampovi potezi vode u izbijanje sveukupnog trgovinskog rata u kojem se mogu očekivati i nove necarinske barijere, kao što su ograničenja uvoza i strože carinske procedure, novi prekidi dosadašnjih lanaca snabdevanja, ali i mogući ozbiljni poremećaji na globalnim tržištima roba, posebno u energetici, prerađivačkoj proizvodnji i poljoprivredi.
Grčki ekonomista Nikitas Simos smatra da uprkos riziku od trgovinskog rata sa SAD, EU bi trebalo da „promeni svoj model rasta kako bi osigurala da se više oslanja na komponente koje su tražene u zemlji, a manje na neto izvoz“.
„S tim u vezi, izveštaji (bivših italijanskih premijera Marija) Dragija i (Enrika) Lete sadrže veoma korisne predloge za povećanje otpornosti evropske privrede i stoga manje ranjivosti na spoljne pretnje. Ostaje da se vidi da li EU ima politički kapital i volju da sledi dinamičnu i nezavisnu strategiju“, ističe Simos na portalu „Kapital“.
Dok se nalazi pred dilemom da izabere imperiju kojoj će se prikloniti – američku ili kinesku– EU pokušava da iznedri nezavisniju strategiju koja se čini nemogućom. Jer, sada mora da smanjuje zavisnost od Kine, a izgubila je rusko tržište i ruske jeftine energente, dok joj preti da joj i plasiranje proizvoda na američko tržište bude izuzetno otežano. A sve to u situaciji kada pokušava da revitalizuju svoju proizvodnju, prilagodi je novoj industrijskoj revoluciji te da kroz snabdevanje unutrašnjeg evropskog tržišta ostvari konkurentnost. Velika je nepoznanica da li je to moguće u trenutku kada Evropu muči, ne samo uvoz skupih energenata i visoke tehnologije, poput čipova, već i veliki društveno-politički problemi.