Zločin u gradiću Ašafenburgu šokirao je Nemačku, ali i ustalasao nemačku političku scenu mesec dana pre vanrednih saveznih parlamentarnih izbora. U napadu nožem na decu jaslenog uzrasta ubijeni su jedan dvogodišnji dečak i četrdesetjednogodišnji muškarac koji je pokušao da ih odbrani, dok je ranjeno još troje vaspitača i dece. Napad je postao jedna od ključnih tema uzavrele predizborne kampanje u kojoj je kancelarski kandidat demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) Fridrih Merc odustao od svog beskompromisnog stava da je za njega i „slučajna saradnja“ sa desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD) neprihvatljiva.
Činjenica da je za zločin osumnjičen dvadesetosmogodišnji Avganistanac skoro u potpunosti je u zasenak bacila to da je ovaj zločin na neki način iznedrio dva heroja koja su sprečila mnogo veću tragediju – slučajni prolaznik koji svojim životom platio odbranu vaspitačica i dece, kao i još jedan prolaznik koji je krenuo da trči za odbeglim napadačem i zahvaljujući kojem je napadač brzo uhapšen. Njihova herojska dela su pomenuta na komemoraciji u ovom bavarskom mestu, ali fokus medija i političara bio je isključivo na tome kako i da li se ovakvi zločini mogu sprečiti promenom nemačke politike azila.
Osumnjičeni je smešten u psihijatrijsku bolnicu, a istraga tvrdi da iza napada ne stoje politički motivi već narušeno psihičko zdravlje počinioca. Činjenica da je utvrđeno da je napadač i ranije bio sklon nasilju, te da je trebalo da već bude deportovan u Avganistan, izazvala je političku kontroverzu u kojoj su bezmalo sve političke partije pokušale da profitiraju, a ponajviše CDU-CSU, koji Merca predlažu za budućeg kancelara.
„KANCELARSKO“ PREPUCAVANJE
Merc, čiji demohrišćani trenutno uživaju najveću podršku te ga mnogi već vide kao budućeg nemačkog kancelara, najavio da će odlazećem sastavu Bundestaga predložiti da glasaju o rezolucijama o promeni migrantske politike, kojima se odobrava proglašenje svojevrsnog vanrednog stanja po pitanju azila kako bi Nemačka sprečila „priliv nelegalnih migranta“ tako što će na nemačkim granicama biti „zaobiđeno evropsko zakonodavstvo“.
„Migrantima treba dosledno odbijati ulazak na nemačke granice, a oni koji su zakonski obavezni da napuste zemlju treba da budu zadržani do deportacije“, navodi se između ostalog u Mercovom predlogu, koji je on predstavio kao demohrišćanski odgovor na vladine propuste u politici azila.
Međutim, eventualnom budućem kancelaru brzo je odgovorio i dalje aktuelni socijaldemokrati kancelar Olaf Šolc, optuživši direktno bavarsku pokrajinsku vladu na čijem čelu je lider CSU i Mercov kolega Markus Zeder da su njeni propust u radu doveli do smrtonosnog napada.
„Ovom počiniocu više nije trebalo dozvoliti da trčkara po Bavarskoj, mogao je da bude uhapšen, trebalo je odavno da napusti zemlju“, rekao je Šolc u programu javnog medijskog servisa ARD, dodajući da se mora razjasniti „šta je pošlo naopako” i da „ne bi trebalo upirati prst u druge”, ali da bavarska pokrajinska vlada želi da spreči pravo razjašnjenje jednostavnim okrivljavanjem savezne vlade. „Postupci bavarske pokrajinske vlade su sramotni i neprikladni po ovom pitanju“.
Šolcova vlada je saopštila da je Savezna služba za migracije i izbeglice (BAMF) 2023. obavestila bavarsku vladu da bi ovaj čovek mogao da bude deportovan u Bugarsku, gde je prvi put stigao kada je ušao u EU i gde je, po evropskim pravilima, morao da prođe kroz postupak azila. Pokrajinska vlada u Minhenu odbacuje te tvrdnje i optužuje BAMF da je obavestio bavarske vlasti sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja.
„Ako je bilo neuspeha, onda su savezne vlasti bile suviše spore“, rekao je šef poslaničke grupe CSU u Bundestagu Aleksandar Dobrint, tvrdeći da su bavarske vlasti obaveštene „nekoliko dana pre isteka roka” tako da „deportacija definitivno više nije bila moguća”.
MERCOVA INICIJATIVA
Premda je broj tražilaca azila u 2024. bio manji nego u prethodnoj godini, politika azila je već dugo jedna od glavnih političkih tema oko kojih se lome koplja, čak i kada su u pitanju pokrajinski izbori. Tako se sagledava i to što je savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fejzer prošlog septembra uvela privremene mere kontrole na svim nemačkim kopnenim granicama kako bi se „smanjio priliv migranata u okviru borbe protiv terorističke pretnje“.
Baš kao što je Šolcova partijska koleginica ovom merom pokušala da pomogne SPD-u na pokrajinskim izborima u Brandenburgu, Tiringiji i Saksoniji, tako Merc svojom inicijativom Bundestagu nastoji da spreči i čak poništi prelazak tradicionalnih demohrišćanskih birača u redove AfD-a.
CDU-CSU su u Bundestagu predali dva dokumenta. Prvi sadrži plan u pet tačaka „za sigurne granice i okončanje ilegalne migracije“, a drugi pod nazivom „Za promenu politike unutrašnje bezbednosti“ sadrži ukupno 27 tačaka sa hitnim merama „za efikasno jačanje unutrašnje bezbednosti i okončanje ilegalne imigracije“.
Iako se u medijima čini suprotno, ova dokumenta nisu predlozi zakona niti će njihovo usvajanje će promeniti neki zakon, već predstavljaju predloge rezolucija Bundestaga koje suštinski predstavljaju politički zahtev ili izraz volje upućen saveznoj vladi. Budući da su izbori 23. februara, smatra se potpuno nerealnim da ova rezolucija dovede do neke izmene zakona, budući da ne bi mogli da se ispoštuju vremenski rokovi i utvrđene procedure.
Mercov plan u pet tačaka se direktno bavi zločinima, koje su počinili ljudi migrantskog porekla, od ovog u Ašafenburgu, preko napada nožem u Manhajmu, do terorističkog napada u Zolingenu i napada automobilom na Božićnom vašaru u Magdeburgu.
„Nemački Bundestag odbija da prizna da je to nova normalnost u Nemačkoj“, navode u obrazloženju Merc i Dobrint, ističući „propast pogrešne politike azila i imigracije“ bivše kancelarke Angele Merkel „koju većina Nemaca odbacuje“.
Osim stalnih graničnih kontrola sa svim susednim zemljama, Merc i Dobrint predlažu uvođenje zabrane ulaska za sve ljude koji nemaju važeće dokumente, bez obzira da li izražavaju zahtev za azilantsku zaštitu ili ne, potom pritvaranje osobe „koja su po zakonu obavezna da napuste zemlju“, zatim da se deportacije „odvijaju svaki dan“, kao i da kriminalci i ostali koji predstavljaju opasnost ostanu u pritvoru sve dok ne budu se stekli uslovi za njihovu deportaciju.
U brojnim predlozima, ima i poprilično kontroverznih zahteva, poput ukidanja pravne pomoći za one koji moraju da napuste zemlju, video nadzor u realnom vremenu uključujući elektronsko prepoznavanje lica, kao i oduzimanje nemačkog državljanstva državljanima sa dvojnim državljanstvom koji počine teške zločine ili koji su protiv slobodno-demokratskog osnovnog poretka. Osim toga, u predlozima demohrišćana se navodi da bi socijalna davanja izbeglicama trebalo smanjiti po principu „krevet, hleb i sapun“.
Ovi predlozi su otvorili mnoga pitanja, a stručnjaci su već ukazali da neki predlozi nisu kompatibilni sa nemačkim pravom i pravom EU. Čak i zakonitost klauzule o uvođenju vanrednog stanja bi morali sudovi prethodno da procene.
PREDIZBORNI MANEVAR
Budući da se migrantska politika ne može promeniti u manje od četiri nedelje, ovaj Mercov predlog se u mnogim analizama sagledava kao predizborni manevar. Desno i ekonomski liberalno orijentisani komentatori pozdravljaju ovaj Mercov potez, dok ga levo orijentisani žestoko kritikuju, ističući da on time ruži sanitarni kordon prema AfD-u, to jest kako Nemci kažu „protivpožarni zid“.
Mediji podsećaju kako je Merc u oktobru i novembru insistirao da CDU-CSU neće imati ni „slučajnu saradnju“ sa AfD-om za koji smatra da izlazi iz kategorije građanskih demokratskih stranaka. Merc je apelovao na SPD i Zelene da podrže njegove predloge.
„Niko od nas ne traži bilo kakvu saradnju sa AfD-om“, uveravao je Merc i u toku predizborne kampanje. „Ali više nisam voljan da ne iznosim pravu stvar na glasanje u nemačkom Bundestagu samo zato što bi se pogrešni ljudi mogli sa tim da slože“.
Prema Mercovim rečima, njegovi predlozi „lišavaju populiste njihove političke osnove za rad“, a upravo je AfD koristio probleme, brige i strahove „koji su proizašli iz masovne ilegalne migracije da podstakne ksenofobiju i širi teorije zavere“.
„Sve ovo ugrožava stabilnost, bezbednost i prosperitet Nemačke. AfD je stoga politički protivnik“, ističe Merc.
I dok kancelar Šolc ističe da Mercovi predlozi nisu u skladu sa ustavom i evropskim pravom, kancelarska kandidatkinja AfD-a Alis Vajdel na platformi „Iks“ ističe da je „protivpožarni zid pao“ te da su „CDU i CSU prihvatile moju ponudu da zajedno sa AfD-om u Bundestagu glasaju o sudbonosnom pitanju migracija“.
Levičarski Savez Sare Vagenkneht, pak, smatra da ovi predlozi „ne idu dovoljno daleko“ te da su Mercovi predlozi „delimično samo simbolika i neće rešiti problem.
„Svako ko navodi ljude da veruju da možemo u potpunosti da kontrolišemo svoje granice, zavarava ih“, rekla je Vagenknehtova.
I komentatori ističu na probleme pa komentator „Zidojče cajtunga“ ističe da Nemačka ima 3.876 kilometara dugu granicu te da da bi „pokušaj da se sve to efikasno nadgleda bio iluzoran“.
„A pošto je Mercov plan tako jasno u suprotnosti sa obavezama Nemačke prema evropskom zakonu, ne bi bilo iznenađujuće da bi susedne zemlje bile još sklonije da prepuste Nemcima da sami rešavaju svoje granične probleme. Ako otkažu saradnju, to ne treba da čudi“, ističe Ronen Štajnke“. „Ali iznad svega, ovo još uvek ništa ne doprinosi poboljšanju uslova života u izbegličkim centrima, zbog kojih previše mladića zaluta ili se razboli – ili oboje“.
S druge strane, konzervativni „Velt“ ističe da u Nemačkoj „ima oko 50.000 ljudi koji su po zakonu obavezni da napuste zemlju a samo oko 800 mesta u pritvoru do deportacije“ te da je „to sve što treba da znamo“.
„Svima onima koji moraju da napuste Nemačku, posebno ako počine krivična dela, pripada pritvor do deportacije. Zemlje porekla koje ne sarađuju treba da budu sankcionisane, kako finansijski tako i politički. S obzirom na seriju ubistava počinjenih poslednjih godina, krajnje je vreme bilo da se ’velika puška’ izvuče. Ali ovo se nije desilo. Političari koji to nisu uspeli treba da nas poštede reči saučešća posle svakog novog ubistva“, ističe Volgang Bišer i dodaje da „ovi zločini neće prestati, jer političari ne rade ono što treba“.
Kada se u decembru dogodio napad na Božićnom vašaru u Magdeburgu, u nemačkim medijima se često mogla čuti ocene i upozorenja da se ne sme dozvoliti da nemačka predizborna kampanja eskalira u nadmetanje ko može biti najglasniji i najradikalniji u buni protiv imigranata. Napad na decu jaslenog uzrasta, čak i kada je žrtva dvogodišnjak marokanskog porekla, garantuje političko raspaljivanje već pregrejane debatu o migrantskoj politici. Ono što je sasvim jasno jeste da će na predstojećim izborima biti sahranjeni i poslednji ostaci nemačke „kulture dobrodošlice“ za izbeglice.