Crvene linije u ratu su takođe određene međunarodnim Ženevskim konvencijama iz 1948. i njihovim Dodatnim protokolima, kao i nacionalnim zakonima. Tako je Međunarodni kriminalni sud u novembru 2024. izdao poternice protiv premijera Izraela i, do skoro, ministra odbrane, optuženih za kršenje tih konvencija. Poternice je sud takođe izdao za jednog visoko rangiranog čelnika Hamasa, čiju smrt Hamas nije potvrdio, dok je Izrael ubio dvojcu za koje se isto tražilo poternice. A Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde UN od jula 2024. je da je Izraelsko prisustvo, odnosno okupacija, na Zapadnoj obali i Istočnom Jerusalimu nezakonito.
Izraelski „Refusers“ odlučuju o svojim crvenim linijama, oni će čak to učiniti javno i izneti svoje moralne i patriotske razloge za odbijanje služenja vojske, bez obzira na veliki društveni pritisak pod kojim žive i pretnja kazne zatvora. Oni proističu iz svih segmenta Izraelskog društva, mogu biti Mizrahi, Sefardi i Askenazi, religiozni i sekularni, urbani ili iz malih mesta. Regruti muškog pola su obavezni da služe 32 a žene 24 meseci. Rezervisti se pozivaju na redovnu obuku i po potrebi. Pokreti poput „Mesarvot“/Odbijam, “Yesh Gvul“/Postoje granice i „Refusers.org“, su tu da ih podrže.
OD 1948. DO DANAS
Od formiranja Izraelskih odbrambenih snaga (IOS) nakon arapsko-izraelskog rata i proglašenja nezavisnosti Izraela 1948. do danas, postojali su izraelski Jevreji i Druzi koji su se protivili učešću u izraelskim ratovima na Bliskom/Srednjem istoku. Išai Menučin, portparol Yesh Gvul, je bivši selektivni „Refuser“ koji je kao rezervista odbio da služi na okupiranim palestinskim teritorijama. On o istoriji „Refusers“ govori: „Od 1948. do 1967. Jevreji koji su se protivili služenju u IOS su uglavnom bili pacifisti, uključujući i u ratu 1956. U ta vremena to pitanje nije bilo u javnoj raspravi. Posle rata 1967. to se promenilo, bilo je sve više pojedinaca koji su odbijali da služe u IOS zbog okupacije palestinskih teritorija. Devetsto sedamdesete, grupa mladih studenata je pisala premijerki Goldi Meir, dovodeći u pitanje obavezu služenja u ratu s obzirom na vladinu politiku koja je uništavala mogućnost mira. Ovo je izazvalo druge slične inicijative onih koji su odbili da služe na okupiranim palestinskim teritorijama iz moralnih razloga.“
Išai dodaje: „„Yesh Gvul“ je osnovan 1982. kao politički čin protiv rata u Libanu, i on podržava „Refusers“. Isai dalje kaže: „Ubrzo nakon što je počeo rat u Libanu, 3.500 rezervista je potpisalo peticiju protiv učešća u ratu. U vreme prve palestinske intifade 1987, 2.000 rezervista je potpisalo deklaraciju o odbijanju služenja. Neposredno nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, broj rezervista koji su se javili na dužnost bio je 30 odsto veći od broja pozvanih. Međutim, zbog brutalnosti rata, nekoliko stotina rezervista se obratilo organizacijama poput „Yesh Gvul“, ali ovaj broj je samo vrh ledenog brega. Novinari bliski vojsci navode da se pozivu trenutno odaziva oko 65 odsto rezervista, što znači da hiljade njih, možda desetine hiljada, odbija da učestvuje u ovom ratu, što vojska ne poriče. Razlozi mogu biti različiti: moralni, politički, ekonomski, porodični, zdravstveni, neka odbijanja su selektivna, na primer, odbijanje služenja posebno u Gazi.“
Nema podataka o tome koji razlog preovladava. „Yesh Gvul“ smatra da su suštinski razlozi za odbijanje služenja okrutnost sa kojom Izrael vodi rat i ciljevi rata koji državni zvaničnici samo delimično saopštavanju. Zbog sukoba na tri fronta, Gaza, Liban, Zapadna obala, Haredi, tj. oko 65.000 ultra-ortodoksnih Jevreja, od juna 2024. više nisu oslobođeni vojne obaveze, što je izazvalo nerede. Dok arapski, to jeste, palestinski građani Izraela i dalje mogu izabrati da ne služe.“
REZERVISTA KOJI VIŠE NEĆE DA SLUŽI
Juval Grin je rezervista koji je služio u IOS-u, uključujući i na okupiranoj palestinskoj Zapadnoj obali. I pre 7. oktobra nameravao je da više ne služi iz moralnih razloga. Ali kada je video posledice napada Hamasa, ne na vojne baze već na mirna naselja, predomislio se i, kao ratni lekar, nije želeo da izneveri svoje saborce iz vojne jedinice. On priča: „U januaru 2024. bio sam postavljen sa svojom jedinicom na linije fronta u Gazi. Video sam nezamislivo, čitave gradove potpuno sravnjene sa zemljom…teško je to opisati. U jednom trenutku, naš komandant nam je naredio da zapalimo kuću palestinske porodice. Pitao sam razlog za to, ali nisam dobio valjan odgovor. Razmišljao sam o tome da li će spaljivanje kuće, što će ostaviti porodicu bez krova nad glavom, čak i na kraju rata, vratiti taoce koje drži Hamas; sumnjao sam u to. Odlučio sam da odem, iako sam osećao stezanje u grudima ostavljajući svoje drugove iza sebe. Uskočio sam u logističko vozilo koje se vraćalo u Izrael. Do danas nije bilo nikakvih posledica; vojska radije rešava takve incidente tiho bez skretanja pažnje na njih i time izbegava jačanje „Refusers“ pokreta“. Juval je odlučio da učini više: „Želim da rat prestane. Inicirao sam pismo upućeno vlastima u kojem je služenje vojske uslovljeno ostvarenjem dogovora o oslobađanju talaca. Ovaj pristup bi u ovom trenutku govorio Izraelcima, mnogi nisu zabrinuti ili ne znaju za posledice rata koji vodi Izrael protiv Hamasa koji se proširio na palestinski narod. Dogovor bi tada doveo do trajnog prekida vatre. Potpisalo ga je 170 uglavnom rezervista, kao i 14 aktivnih vojnih lica, iako su neki potpisnici ostali anonimni. S obzirom na trenutnu atmosferu u Izraelu, ovo predstavlja ogroman broj. Sve one koji su otvoreno potpisali direktno su pozvali visoki komandanti koji su tražili od njih da skinu potpis ili budu otpušteni iz službe, što je svojevrsno društveno poniženje. Mogu da opišem svog komandanta kao veoma ljutog. Upitan da li veruje da je mir i koegzistencija sa Palestincima mogući, Juval odgovara: „Da, znam da je moguće. Toliki susedni narodi su se divljački borili, npr. Francuska i Nemačka, a sada su više nego dobre komšije. Koraci do toga su složeni, ali vredi to postići. Očigledne zaraćene strane su podstaknute nasiljem. Ali u osnovi, postoje samo oni koji podržavaju nasilje i oni koji ga ne podržavaju. Ja se zalažem za okončanje nasilja.“
„Yesh Gvul“ o odbijanju služenja vojske
„Osnovna pretpostavka je da svaki građanin u demokratskoj državi, kada služi u vojsci, mora odlučiti koje su njegove crvene linije i koje akcije prelaze te linije. Pored članova pokreta koji odbijaju da služe u vojsci i traže alternativni oblik nacionalne službe, ima i vojnih obveznika koji selektivno odbijaju da služe u vojsci na okupiranim teritorijama i u ratovima koji nisu odbrambeni ratovi.“
SA 18 GODINA, BISTAR INTELEKT, VELIKA SAOSEĆAJNOST
Soul Behar Tsalik, student filozofije, prigovarač savesti, nedavno je dobio poziv i očekuje da ode u zatvor zbog odbijanja da služi vojsku. On smatra da ekonomski pripada nižoj srednjoj klasi, ali da je socijalno privilegovan jer je odrastao u Tel Avivu i ima širok pristup medijima. Opšti razlog odbijanja objašnjava činjenicom da je ovaj rat izuzetno štetan za Palestince, ali i za Izraelce zbog talaca koji su još u rukama Hamasa, smrti vojnika i života pod sirenama. On objašnjava: „Ja nisam pacifista. Ovaj rat je simptom okupacije, a okupacija je simptom militarističkog društva i desnog radikalizma. Nisam protiv vojske, njena upotreba i svrha su mi jasni. IOS se sada nosi sa problemima koje je stvorio. Naivno je i varljivo verovati da je vojska odvojena od politike. Dok je IOS ponekad bio uspešan u suočavanju sa Hamasom, on je doprineo stvaranju Hamasa. Prekomerna kontrola nad Gazom, čak i nakon izraelskog povlačenja 2005, dovela je Palestince do radikalnih opcija. Izraelska vlada je tada finansirala Hamas da bi oslabila druge, umerenije palestinske alternative. Ta kombinacija je dovela do napada 7. oktobra. Želeo bih da služim vojsku koja brani svoj narod i granice, ali koja ne stvara razloge za rat i ne ugrožava živote nevinih ljudi u masovnim razmerama.“
Kada je reč o ubijanju svih Hamasovih operativaca u samoodbrani kako bi se sprečio novi 7. oktobar, Soul komentariše: „Naš fokus mora da bude na našoj misiji. Misija je da živimo u miru, a ne da ubijamo pripadnike Hamasa po svaku cenu, i sa njima i mnoge nevine ljude, što dovodi do smrti naše kulture i naših talaca. Nisu svi nacisti ubijeni, ali sistem je promenjen, uključujući i obrazovanje. Tokom onih perioda kada je situacija za stanovništvo u Gazi bila nešto bolja, podrška Hamasu je opala, trebalo bi to uzeti u obzir i postupiti u skladu s tim.“ Upitan zašto pod velikim društvenim pritiskom u svom okruženju izlazi u javnost sa svojim odbijanjem da služi vojsku, Soul objašnjava: „Ima nas dosta koji odbijamo da služimo, ali za razliku od nekih mojih prijatelja čije bi ih zajednice odbacile, privilegovan sam jer me podržavaju moja porodica i moji prijatelji, živim u Tel Avivu koji je malo tolerantnija sredina i, ako mogu, moja je dužnost da podignem svest kako bih započeo smisleni razgovor o ovoj temi“.
I dodaje: „Moramo da humanizujemo svakoga u ovom sukobu, to je jedini način da postignemo trajni mir. Trenutno imam samo šačicu palestinskih prijatelja i, da, verujem da je moguće da Palestinci i izraelski Jevreji koegzistiraju mirno“.
PISMO PREDSEDNIKU SAD
Iz zatvora izraelski regruti se obraćaju predsedniku SAD. Tal Mitnik, prvi regrut koji je javno izjavio da odbija da služi vojsku pozivajući se na prigovor savesti je za „Times of Israel“ 28. decembra 2023. izjavio da „ne postoji vojno rešenje“ za tekući sukob sa Palestincima. „Čak i uz sve nasilje sveta, ne bismo mogli izbrisati palestinski narod ili njegovu vezu sa ovom zemljom, baš kao što se jevrejski narod ili naša veza sa tom istom zemljom ne može izbrisati.“ On i Sofia Orr su autori pisma sastavljenog u zatvoru, upućenog predsedniku Džozefu Bajdenu u kome, među ostalom, piše: „Mi pokušavamo da iskoristimo naše zatočeništvo kako bismo uticali na izraelsku javnost, i kako bi smo doneli bolju budućnost za Izraelce i Palestince podjednako – kako bismo stvorili neku nadu za mir na ovim teritorijama… Gospodine Bajden, potrebna nam je vaša pomoć. Ne isporukom oružja, već uslovljavanjem pomoći. Ne davanjem diplomatske podrške izraelskoj vladi, već hladnim okretanjem leđa njenom fanatizmu. Ovo bi se moglo tumačiti kao oštra mera protiv izraelske vlade, ali bi to bila velika usluga za nas, izraelske građane, i za budućnost svih ljudi koji žive na ovim teritorijama.“
Ovi „Refusers“ su možda čuli savete Erana Eciona, bivšeg zamenika šefa izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost koji je u intervjuu za Bi-Bi-Si u oktobru 2024. rekao Fergalu Kinu: „Trebalo bi da odbiju. Ako se od vojnika ili oficira očekuje da počine nešto za šta bi se moglo sumnjati da je ratni zločin, oni moraju odbiti. To bih radio da sam vojnik. To je ono što mislim da svaki izraelski vojnik treba da uradi.“ Ili su možda jednostavno razum, ljudskost i hrabrost kod njih prevladali.