Kada je 15. septembra 2021. obelodanjen trilateralni sporazum između Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, AUKUS, uzburkao je političke vode Indo-Pacifika i nagovestio formiranje još jedne karike u bezbednosnom lancu demokratskih država koje pokušavaju da se odupru revizionističkim naporima Narodne republike Kine.
Sporazum o zajedničkom proizvodnji nuklearnih podmornica i produbljenoj saradnji između država potpisnica je bio u fokusu svetske javnosti nekoliko nedelja, pre svega zbog kontroverznog prekida ugovora između Australije i Francuske, protivljenja opozicije u Australiji i veoma glasnog negodovanja Kine. Projekat koji su mnogi opisali kao preambicioznim i megalomanskim, u prethodne tri godine je „ispod radara“ počeo sa sprovođenjem reformi i ispunjavanjem zadataka koji će omogućiti pomorsku superiornost SAD i njenih saveznika kroz ponovno uzdizanje Australije u rank pomorske sile.
Dovoljan je samo jedan pogled na mapu dela sveta gde se nalazi Australija da bi se razumeli njeni porivi i razlozi ne samo za kreaciju sopstvene savremene podmorničke flote, već i generalno jačanje svojih pomorskih kapaciteta u regionu. Australija, nakon Sjedinjenih Država i Francuske, ima najveću isključivu ekonomsku zonu na svetu. Bazično funkcionisanje njene ekonomije zavisi od slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika; čak 98 odsto robne razmene sa svetom Australija obavlja pomorskim trgovinskim rutama, od kojih dve trećine prolazi kroz Lombok i Sunda moreuze. Trgovina sa njenim trećim najvećim ekonomskim partnerom, Evropskom Unijom, u potpunosti zavisi od slobodnog tranzita kroz Crveno more, kao i uvoz sirove nafte koju Australija nabavlja od država Persijskog zaliva.
UTICAJ KINE
I pored prethodno navedenih razloga i činjenice da je Australija još 1967. godine ne samo posedovala podmorničku eskadrilu, već i planirala da naredne decenije otkupi tehnologije za proizvodnju nuklearnih podmornica od Ujedinjenog Kraljevstva, „Oziji“ nikad nisu sebe percipirali kao pomorsku silu.
Pored (relativno) male populacije i nedovoljno velikog nacionalnog BDP-a, koji uvek otežavaju kreiranje i održavanje savremene mornarice, „ratna psiha“ Australije je oblikovana sećanjima na Galipolje, operaciju „Overlord“ i oslobađanje zapadne Evrope, a ne sećanjima na pomorske bitke. Zadatak nekadašnje matice je bio da njeni ratni brodovi „vladaju talasima“, a zadatak Australijanaca da se iskrcaju iz baš tih brodova i hrabro suprotstave neprijateljima.
Ti dani sada pripadaju slavnoj prošlosti; Centralne sile i nacizam su pobeđeni, a nekada moćna britanska imperija je prestala da postoji. Dvadeset prvi vek je Australiji doneo nove izazove, a među njima najveći svakako jeste Narodna republika Kina. Odnosi Pekinga i Perta su bili više nego turbulentni prethodne decenije; od carina na vino, govedinu i ugalj iz Australije, na šta je Australija odgovorila zabranom kineske 5G mreže i Huaveija, do brojnih slučajeva kineske špijunaže i mešanja Komunističke partije Kine u izbore u Australiji.
Dalja kineska militarizacija ostrva i atola u Južnom kineskom moru i pokušaji da pacifičke države okrene protiv Australije, naterali su Pert da 2009. donese novu nacionalnu strategiju za bezbednost, koja je podrazumevala veća ulaganja u vojsku i mornaricu. Kada je Australija postala deo AUKUS-a, 61-godišnje lobiranje mornarice za nabavku nuklearnih podmornica je konačno urodilo plodom, i kroz naredne decenije ove podmornice će značajno unaprediti položaj i suverenost Australije pod talasima Indo-Pacifika.
MORE KAO OBEZBEĐENJE
S obzirom da je udaljeni kontinent okružen morima, u većini scenarija sila koja bi se opredelila da izvrši ozbiljan napad na Australiju i njene susede bi morala da pređe ogromna vodena prostranstva. Moderne podmornice na nuklearni pogon predstavljaju optimalno odbrambeno rešenje u ovakvim situacijama. One mogu da patroliraju mesecima ispod mora bez žrtvovanja brzine, gotovo ih je nemoguće, odnosno veoma skupo i neefikasno, uočiti čak i najsavremenijim metodama. Zbog svojih moćnih projektila, torpeda, mina i drugih sistema, mogu da drže širok spektar udaljenih ciljeva pod kontrolom bez da one same budu u opasnosti.
Međutim, AUKUS je mnogo više od isporuke nekoliko modernih podmornica Australiji. Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe planiraju da od 2027. godine upravljaju sa do pet sopstvenih podmornica na nuklearni pogon iz HMAS Stirling u blizini Perta. Ovim podmornicama će upravljati „mešovito“ osoblje, što znači ne samo da će vojno prisustvo najbližih bezbednosnih partnera Australije na njenoj pomorskoj periferiji značajno uvećati njene odbrambene kapacitete, već će Australija imati obučenu posadu pre nego što dobije svoje podmornice.
U kombinaciji sa novim, robusnim rotacionim snagama američkih marinaca u severnoj Australiji i rastućim obimom i učestalošću operacija koje američke vazdušne snage sprovode na tlu Australije, signal koji zapadni saveznici šalju Kini i njenim revizionističkim ciljevima je jasan; Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i drugi bezbednosni partneri su odlučni da obezbede veće odvraćanje i bezbednost zapadnom Pacifiku i Indijskom okeanu, a bezbednost Australije se snažno pojačava u tom procesu.
Počevši od 2027. godine, američka mornarica i Kraljevska mornarica započeće i dugoročno rotaciono raspoređivanje podmornica u australijske baze, dodatno ubrzavajući obuku australijskog osoblja. Četiri američke „Virdžinija“ podmornice i jedna „Astut“ britanska podmornica će činiti novu udarnu grupu koja će biti locirana u Zapadnoj Australiji sve do 2030. godine, kada će australijske podmornice, jedna po jedna, početi sa svojim dužnostima.
Podmornice na nuklearni pogon su ultimativni okeanski predatori, ali one će biti još strašnije po neprijateljska plovila i podmornice kada budu umrežene sa podvodnim bespilotnim plovilima, protivpodmorničkim fregatama i razaračima, protivpodmorničkim avionima i raznim satelitskim komunikacionim i drugim sistemima. Zbog poziva na zajednički razvoj i primenu savremenih tehnologija u osam ključnih oblasti, drugi stub AUKUS sporazuma će ovde igrati krucijalnu ulogu, u koji će biti uključene i druge saveznice poput Južne Koreje, Japana i Novog Zelanda.
AUKUS je dobio na popularnosti usled niza novih bezbednosnih izazova sa kojima se danas suočavaju demokratske zemlje Indo-Pacifika. Jednostavan protek vremena je dokazao da su razlozi zbog kojih je šira javnost u Australiji bila skeptična oko ovog sporazuma produkt dezinformacione kampanje.
Australijanci neće morati da čekaju punu deceniju kako bi imali tri podmornice na nuklearni pogon koje su stacionirane u Australiji, niti dve decenije za pet podmornica. U roku od tri godine, AUKUS će dovesti pet savezničkih podmornica sa zajedničkom posadom u australijske baze na polutrajnoj osnovi. U kombinacijama sa novim „Kolins“ ratnim brodovima i podvodnim dronovima koje Australija planira da kupi, zapadni saveznici planiraju da održe postojeću superiornost u odnosu na Kinu kada su u pitanju pomorski kapaciteti. AUKUS neće zadovoljiti sve potrebe odbrane Australije i njenih bliskih saveznika, ali će moć AUKUS-a da pojača savezničko odvraćanje na srednji i dugi rok, što može biti ključno sredstvo u održavanju mira i bezbednosti Indo-Pacifika.
Autor je istraživač u organizaciji Novi treći put
Počevši od 2027. godine, američka mornarica i Kraljevska mornarica započeće i dugoročno rotaciono raspoređivanje podmornica u australijske baze