Putem dugoročnog finansiranja ECB je upumpala više od hiljadu milijardi evra u ekonomiju EU, a putem otkupa obveznica država članica za više od dve hiljade milijardi evra stabilizovala i njihove budžete, i doprinela održanju niskih kamatnih stopa, što je trebalo da poboljša mogućnosti poslovanja.
Nakon napuštanja ECB 2019. Dragi se nije bavio javnim poslovima, sve dok ga februara 2021. nije pozvao predsednik Italije Serđa Matarela da preuzme poziciju predsednika vlade usled složenih pregovora partija levog centra (Demokrate), i desnice i populista (Forca Italija, Pokret pet zvezdica i Liga). Od tada do jesenjih izbora 2022. bio je premijer, kada ga je nasledila Đorđa Meloni.
PONOVO DRAGI
Septembra prošle godine u svom govoru o stanju Unije, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pozvala Maria Dragija – „jednog od velikih evropskih ekonomskih umova“ – da sastavi izveštaj o konkurentnosti privrede EU u globalnim okvirima. Spori zajednički rast nakon kovida, problemi u energetici nakon početka rata u Ukrajini, izazovi zelene i digitalne tranzicije i latentno nezadovoljstvo u Briselu stanjem ukupne ekonomije, bili su motivatori takvog koraka. I ranije u istoriji su upošljavani ugledni i iskusni političari i stručnjaci da analiziraju neke tekuće probleme. Njihovi izveštaji su obično bili široko prihvaćeni što je značilo da bi postizanje konkretnih dogovora na osnovu tih izveštaja trebalo da bude lako izvodljivo. U istoriji evropskih integracija poznati su takvi planovi, od Žana Monea koji je pokrenuo proces formiranja EEZ 50ih, pa do Pjera Vernera, koji je 1970. postavio osnove buduće ekonomske i monetarne unije.
Sa timom saradnika Dragi se krajem godine bacio na posao. Neke obrise njegovih nalaza dobili smo još letos, kada je sredinom juna govorio na dodeli nagrade „Karlo V“ od španskog kralja Felipea VI, u manastiru Juste u koji se sredinom 16. veka povukao car Svetog rimskog carstva nakon abdikacije, i u kome je i umro. Mesto bogato istorijom, sada izraz snažnih evrofilnih tokova španske monarhije.
U govoru pri primanju nagrade, Dragi je brzo prešao na poentu svog tekućeg angažmana. Ekonomsko zaostajanje EU naspram SAD od početka veka pripisao je nižoj produktivnosti rada u Uniji, a posebno u novim digitalnim tehnologijama. Trenutne visoke cene energije, dva do tri puta veće nego u SAD, danas pojačavaju taj negativni trend. Tvrdio je da je moguće spojiti pristojan model socijalne države i visoku produktivnost uopšte a i u digitalnom sektoru, i ukazao na primer Švedske.
Problem je što je ekonomska paradigma na osnovu koje se EU razvijala prethodnih decenija sada drugačija. Stara je bila zasnovana na stabilnosti okruženja i uzajamnih odnosa, i vreme je da se prizna da to više nije tako.
Iako je njegov konačni izveštaj objavljen u septembru, probranoj publici je dao naznake u kom pravcu bi trebalo delovati. Govor je bio mala škola testiranja javnosti u političkom okruženju koje zavisi od finog podešavanja interesa i stalnom pravljenju kompromisa.
Sam izveštaj iz dva dela ima skoro 400 strana – detaljna poslastica za ekonomske štrebere.
BUDUĆNOST
Prva sektorska politika u „Budućnosti evropske konkurentnosti“ je energetika, i Dragi je počinje stavom da je „energija je ključna vodilja konkurentnosti EU vis-à-vis drugih regija sveta“. U vreme kada Nemačka gasi nuklearne elektrane i prilazi tački u kojoj može postati neto uvoznik energije, kada su ruski gas i nafta pod pritiskom sankcija, a ukrajinska energetika stalno razarana ruskim bombama, ta slika ne deluje nimalo ružičasto.
Druga sektorska politika – kritično važni materijali, od kojih se kao prvi navodi litijum, su „suštinski važni da ubrzaju našu transformaciju“. Litijum, nova najskuplja srpska reč, novi memorandumi o razumevanju sa EU, novi protesti, nova slika i prilika nepostojanja ovdašnjih institucija koje bi trebalo da organizuju kredibilne stručne rasprave a koje bi dovele do široko prihvaćenih rezultata i odluka.
No, pored analitike izveštaj je zapravo najvažniji u delu preporuka. Prvo, EU mora svim snagama da se posveti smanjenju zaostajanja u produktivnosti. U troškovima istraživanja i razvoja, u Evropi i dalje dominiraju automobilske kompanije, koje opet polako ali sigurno gube tržišni udeo zbog pojave električnih automobila, gde se Kina nameće kao globalni lider. U SAD, upravo visokotehnološke kompanije troše najviše na istraživanje i razvoj, a Dragijev izveštaj poziciju EU vidi kao „zaglavljenost u zastareloj logici industrije“.
Drugo, zelena tranzicija, smanjenje emisije ugljen-dioksida i nalaženje načina da evropske firme budu lideri u celom ciklusu proizvodnje i potrošnje. Treće, povećavanje bezbednosti lanaca snabdevanja, pogotovo u kontekstu mikro-čipova. Tajvan je ponajveći svetski proizvođač a opšta nervoza koja vlada u Vašingtonu povodom budućnosti Tajvana spram Kine se polako seli i na ovu obalu Atlantika. Investiranje u razvojne centre i posebno u proizvodne pogone mikroelektronike je tako osnovni „lek“.
KRITIKE
Kako je u medijima dat značajan prostor ovom izveštaju, i dosta sivoj krvnoj slici ekonomije EU u kontekstu globalne konkurentnosti, došle su i brze kritike. Nemački ministar finansija, Kristijan Lindner, iz tradicionalno fiskalno konzervativne stranke FDP, je odmah ponovio nemačko „najn“ na i samu pomisao kreiranja fiskalne unije i povećavanja zajedničkih troškova. Sam Dragi je poznati zagovornik fiskalne unije, ali je plan ne zagovara, već traži bočne načine – koji ne zahtevaju prepravku Lisabonskog sporazuma – da stvori veće zajedničke fondove za investiranje u nove tehnologije.
Očekivano od nemačkih konzervativaca. No, kritike su došle i iz par zemalja Istočne Evrope, Poljske i Rumunije pre svega, koje godinama beleže visoke stope rasta i posebno dobre rezultate u razvoju i primeni novih tehnologija. Njihova žalba je da niko iz tih zemalja nije konsultovan tokom izrade izveštaja, da je problematika najbogatijih zemalja EU sa (nekada slavnom) industrijom postavljena kao problem svih dok zapravo postoje u Uniji vrlo dobri đaci novih talasa globalizacije koji bi morali biti uvaženi i slušani.
Nema sumnje da će u novom mandatu Ursula fon der Lajen koristiti izveštaj da gura EU politiku u smeru ocrtanom u izveštaju. Da li će na kraju mandata biti postavljen epitaf „mnogo htela, mnogo započela…“ ostaje da vidimo.
Autor je naučni saradnik, Institut za evropske studije