Događaji na Golanskoj visoravni ovog vikenda su promenili mnoge planove, uključujući i ono što je trebalo da bude tema ovog članka. U mestu Maždal Šams, projektil je pao na fudbalsko igralište i ubio 12, a povredio 42 dece. Golanska visoravan je po međunarodnom pravu teritorija Sirije, ali ju je Izrael okupirao 1967. u Šestodnevnom ratu i anektirao 1980. Jedina zemlja koja je priznala ovaj ilegalni akt su Sjedinjene Američke Države, i to 2019, za vreme mandata predsednika Donalda Trampa. Izraelska vojska i ilegalne naseobine izraelskih naseljenika na Golanskoj visoravni su stalna meta libanske paravojne organizacije Hezbolah koja redovno lansira protivtenkovske projektile kratkog dometa na sever Izraela i okupiranu visoravan. Zbog ovoga je sumnja za pogibiju dece u Maždal Šamsu odmah pala na Hezbolah i predstavlja najveći incident između Izraela i Hezbolaha od početka rata u Gazi i otvara vrata za eskalaciju koja bi značila regionalni rat na Bliskom istoku.
HEZBOLAH OPASNIJI OD HAMASA: Sukob između Hezbolaha i Izraela traje decenijama ali se intenzivirao od početka rata u Gazi nakon Hamasovih napada 7.oktobra. Ovaj sukob je ponekad direktan rat, kao 2006, ali uglavnom je simbolička razmena nasilja gde izraelsko vazduhoplovstvo gađa lidere Hezbolaha na jugu Libana ili u Siriji, a onda Hezbolah odgovori lansiranjem „Kaćuša“ domaće proizvodnje na sever Izraela. Od početka sukoba u oktobru 2023, Izrael je zbog toga morao da evakuiše 100.000 svojih državljana iz severnog dela zemlje koji se graniči sa Libanom i najizloženiji je Hezbolahovim napadima. S druge strane te granice, 90.000 ljudi je pobeglo sa juga Libana zbog intenziviranja sukoba i najava Izraela da bi mogao da sprovede novu invaziju. Jug Libana je već bio pod izraelskom okupacijom od 1982. do 2000. a u poslednjih deset meseci su se mogla čuti razmatranja da bi to trebalo opet uraditi. Izraelski ministar finansija Bezazel Smotrič i opozicioni ekstremistički ali sekularni desničar Avigdor Liberman su se zalagali za okupaciju i kolonizaciju južnog Libana.
Jer Hezbolah predstavlja mnogo veću pretnju po Izrael od Hamasa. To nije izgladnela grupa pod blokadom, nego vojska sa državom jača i od države u kojoj je i od vojske te države. Tačno se zna u Libanu gde prestaje libanska država a počinje Hezbolah. Hezbolahove snage su sačuvale vlast svog saveznika u Siriji, Bašara al-Asada, koju bi ovaj zasigurno izgubio u građanskom ratu. Uz to, Hezbolah ima finansijsku, tehnološku, i organizacionu pomoć Irana. Hezbolah ima ogroman arsenal projektila različitog domašaja, neki se prave u Libanu a naprednije dovoze iz Irana. Njihov broj se procenjuje na najmanje 130.000 raketa, s kojima bi Hezbolah mogao da zapali nebo iznad Izraela. Čak ni poznati izraelski sistem protivraketne odbrane, „Gvozdena kupola“ ne bi mogao da zaštiti Izrael od takve vatrene kiše. Ali to bi imalo posledice po Liban. Izraelska odmazda nad celom tom već uništenom zemljom Levanta bi bila još strašnija od kazne koju nad narodom Gaze Izrael sprovodi svojom naprednom tehnologijom, a vođen etikom iz bronzanog doba. Zbog ove skoro pa pat pozicije, nijednom od ova dva protivnika se ne ide u potpuni rat. Njihove pozicije liče na one SAD-a i SSSR-a za vreme Hladnog rata, koje su živele i ratovale u senci doktrine o međusobnom uništenju.
DEMANTI HEZBOLAHA: Događaj od subote 27. jula se desio u tom kontekstu. Dan ranije, izraelska avijacija je bombardovala jug Libana i ubila dvojicu pripadnika Hezbolaha. Hezbolah je obećao odmazdu, i sledećeg dana se desila eksplozija na fudbalskom igralištu u Maždal Šamsu. Izrael je optužio Hezbolah za napad i izraelska vojska tvrdi da su na mestu udara pronađeni ostaci rakete kratkog dometa „Falak-1“, iranske proizvodnje, što će reći da je iz Hezbolahovog arsenala. Ovu tvrdnju su podržale SAD, i izraelska vojska je u međuvremenu objavila mapu na kojoj se vidi da je raketa lansirana iz Libana, i to iz zone koju nadzire mirovna misija Ujedinjenih nacija UNIFIL, a u kojoj služi i odred od 177 vojnika iz Srbije. Istog dana kada se desio napad na Maždal Šams, neko je otvorio vatru na oklopno vozilo srpskog kontingenta u njihovoj zoni patrole, nakon čega se vozilo vratilo u srpsku bazu UNIFIL-a. Po izraelskoj vojsci, projektil koji je pao u Maždal Šams je lansiran iz najistočnijeg sektora UNIFILA, pod kontrolom indijskog kontingenta, sa tačke udaljene 10 kilometara, što je tačno maksimalni domet „Falak-1“ projektila. Baza 9-66 u kojoj se nalazi srpski kontingent je u susednom, španskom sektoru, nekih 20 kilometara zapadno od Maždal Šamsa. Dva incidenta, stoga, ne deluju povezano na osnovu dostupnih informacija, iako su se desili istog dana.
Hezbolah je, pak, porekao da je projektil bio njihov. Iako Hezbolah nema običaj da poriče svoje napade, bitnije je pitanje motiva – zašto bi Hezbolah gađao fudbalsko igralište u Maždal Šamsu, kao i pitanje od kojeg strahuje region ali i Zapad – da li sledi eskalacija? Izrael je najavio strašnu odmazdu zbog smrti nevine dece. Premijer Benjamin Netanjahu je skratio svoju posetu Sjedinjenim Državama i vratio se u Izrael na vreme da predsedava savetom za nacionalnu bezbednost. Ministar spoljnih poslova Izrael Kac je rekao da je Hezbolah prešao sve crvene linije ubistvom nevine dece, a ekstremistički ministar finansija Bezazel Smotrič je zatražio da lider Hezbolaha, Hasan Nasrala, plati svojom glavom za smrt „male dece“, kao i da ceo Liban snosi cenu. Smotrič bi želeo još jednu Gazu u kojoj je ubijeno najmanje 40.000 ljudi, od toga 15.000 dece. I iz koje je ove nedelje 150 teško obolele ili teško ranjene dece trebalo da bude prebačeno u Ujedinjene Arapske Emirate na hitnu hospitalizaciju, ali je premijer Netanjahu povukao dozvolu zbog napada na Maždal Šams. Neko mora da plati za smrt „izraelskih državljana“, kako je decu ubijenu u Maždal Šamsu nazvao portparol izraelske vojske, Danijel Hagari. Međutim, ona nisu bila izraelski državljani.
ČIJA SU STRADALA DECA?: I to nas dovodi do bitnog pitanja – ko živi u Maždal Šamsu, „tornju sunca“, što znači ovaj toponim na aramejskom? Žive Druzi, etnoreligijska manjina rasuta po današnjim zemljama Levanta i po belom svetu u dijaspori. Najviše ih je u Siriji, ali su najuticajniji oni u Libanu. Njihovu partiju, i paravojnu formaciju, predvodi porodica Džumblat koju je Hezbolah jedva privoleo da postanu saveznici u libanskom političkom mozaiku. U svakoj zemlji Levanta, postoje poglavari zajednice Druza. Ima Druza koji su se našli unutar granica Izraela nakon 1948, i koji su postali njegovi državljani, i koji čak služe u izraelskoj vojsci. Ali 80 odsto Druza Golanske visoravni nisu državljani Izraela. Kada je Izrael anektirao visoravan, planirao je da ih pretvori u izraelske državljane jer ih je malo (danas oko 23.000) i jer njihov identitet nije palestinski i nije nužno islamski. Religija Druza je daleki potomak spoja ismailitske grane šiitskog islama i neoplatonističkih učenja. Među svojim prorocima ubrajaju i Pitagoru, Empedokla, Parmenida, Platona, i Aristotela. No, golanski Druzi se nisu dali Izraelu nakon aneksije 1980. Upravo u Maždal Šamsu su izbili sukobi sa izraelskim snagama reda kada su pokušali da Druzima kolektivno nametnu izraelsko državljanstvo. Ti Druzi sebe smatraju Sirijcima a Izrael okupacionom silom. Do danas, 4.300 njih je tražilo izraelsko državljanstvo, odnosno jedna petina. Ministar Smotrič se pojavio u Maždal Šamsu na sahrani dvanaestoro dece u nedelju, ali su ga Druzi oterali, nazivajući ga najpogrdnijim rečima i ubicom.
Stoga, kakav motiv bi Hezbolah imao da gađa decu koja su sunarodnici njima potrebnog saveznika u Libanu? Hezbolah vrlo dobro zna ko živi u Maždal Šamsu, a fudbalsko igralište je vrlo primetno, čak i sa 10 kilometara daljine. Moguće je da se neki treći akter domogao rakete „Falak-1“ iz arsenala oslabljene sirijske vojske. Organizacija ISIS/Daeš se nakon uništenja svoje državne forme povukla u tamu i vreba trenutak haosa, sličan onom koji joj je omogućio uspon 2014. Daešu bi eskalacija rata i prerastanje u regionalni veoma odgovarali. Moguće je i da raketa nije bila „Falak-1“, kako tvrdi Izrael. Reporterka katarske stanice „Al Arabi“ koja je izveštavala sa lica mesta, tvrdi da su joj svedoci rekli da je eksploziju izazvao projektil izraelske „Gvozdene kupole“ čije lansiranje nije bilo uspešno. Stanovnici Maždal Šamsa mogu po zvuku da razaznaju tip eksplozije i projektila. Među svedocima je navela i volontera „Crvene Davidove zvezde“, izraelske verzije Crvenog krsta, ali nijedan od svedoka se ne usuđuje da izjavu da javno, po reporterki. Vlada Libana je pozvala na međunarodnu istragu pod pokroviteljstvom UN, ali malo je šanse da će takva misija moći da bude oformljena pre nego što premijer Netanjahu iskoristi ovu priliku da u ime ubijene dece napadne Hezbolah.
Strani zvaničnici i emisari pokušavaju da spreče eskalaciju, Izrael je već bombardovao mete duboko u libanskoj teritoriji, ali Hezbolah se verovatno neće upuštati u tu eskalaciju. No, moguće je da Izrael, ignorišući pozive svojih regionalnih suseda i zapadnih saveznika, nastavi i čak intenzivira bombardovanje Libana. To bi isprovociralo Hezbolah, ali i ugrozilo pregovore oko primirja u Gazi koji se vode u Rimu. Direktor Mosada, David Barnea, je napustio pregovore zbog subotnjeg napada i vratio se u Izrael, ali optimizam ne jenjava. Rođak jednog taoca je rekao da mu je jedan katarski diplomata rekao da je dogovor praktično sklopljen, a Jonatan Dekel-Čen, otac jednog od talaca je rekao da je Netanjahu u toku svoje posete Vašingtonu obećao predsedniku Džozefu Bajdenu da njegova vlada neće nametati nove uslove za primirje, što je radila do sada i time stalno drmala pregovaračku poziciju svog tima. Da li će Netanjahuu održati to obećanje ostaje da se vidi, ali svakako se napad na Maždal Šams desio u zgodnom trenutku da se celokupna stvar opet otkaže, jer nevina deca su poginula.
Dugačka je lista dece u Gazi koja su igrala fudbal dok su ih ubijale izraelske bombe, ali pojavio se i ubica koji je iz Gaze bio odsutan 25 godina: virus poliomielitisa. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su se od 1988. posvetili iskorenjivanju bolesti koja cilja decu i, ako ih ne ubije, deformiše njihove udove. Humanitarne agencije su detektovale prisustvo ovog virusa u otpadnim vodama razorene Gaze, koje kuljaju iz razorene kanalizacione infrastrukture. Izraelska vojska je počela da vakciniše svoje vojnike protiv virusa, ali palestinska deca su prepuštena UNICEF-u kojem je ograničen uvoz humanitarne pomoći u Gazu. U Libanu čekaju na svoju porciju izraelskog gneva.