Intervju Dobrica Veselinović: Ne damo SNS-u nijedan grad ni ulicu bez borbe

Koalicija „Biram borbu“ nastupa na većini lokalnih izbora koji će biti održani u Srbiji 2. juna, a nesumnjivo jedno od njenih najprepoznatljivijih lica je Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta, nosilac liste „Biram Beograd“ i neformalno kandidat za gradonačelnika. Veselinović je 17. decembra bio jedan od nosilaca liste „Srbija protiv nasilja“, a kada je ZLF sa delom stranaka iz te koalicije odlučio da, uprkos svemu, a najviše nepovoljnim izbornim uslovima, 2. juna izađe na crtu vlastima, odlučeno je da on bude taj koji bi kao prvi među jednakima ubedio građane da izađu na izbore i, naravno, glasaju baš za „Biram“ u Beogradu i sve opcije van glavnog grada.

Splet okolnosti i ujdurme vlasti učinile su ovu kampanju najkraćom u istoriji i Grada i Srbije, razume se za opoziciju, toliko kratkom da do većine građana neće ni stići njihova ponuda premda su se kandidati i kandidatkinje od prošlog vikenda razleteli na razne strane objašnjavajući ljudima šta se sve događa i šta nude. O toj ponudi Veselinović govori i za Novi magazin.

Gospodine Veselinoviću, pre nego što pređemo na program koalicije „Biram Beograd“, recite mi ako se slučajno desi da budete gradonačelnik, hoćete li kroz Beograd i dalje ići gradskim prevozom i s rancem na leđima?

Meni je analogija javnog prevoza i demokratije uvek bila bliska. Javni prevoz je najdemokratičniji način kretanja po gradu jer je to jedini način da se gužve u saobraćaju reše. Jedan autobus sa 50, 100, 150 mesta, zavisi od kapaciteta, preveze isto ljudi koliko i nekoliko automobila.
Dakle, odgovor je – da.

Vi ste deo Privremenog organa Beograda, kako ste nas izvestili i vi i gospodin Vladimir Obradović, koji je i doneo nekoliko teških odluka. Recite nam koje biste tri odluke ocenili kao pogubne i mogu li se one menjati ukoliko se promeni struktura vlasti?

Privremeni organ je, kao i prethodni, formiran zato što nije konstituisana Skupština Grada. On bi u suštini trebalo da radi poslove koji su iz domena funkcionisanja Grada, tekuće, neophodne da Grad funkcioniše dok se ne izabere nova gradska vlast. Nažalost, Srpska napredna stranka ima većinu u tom organu, Aleksandra Šapića i Aleksandra Mirkovića, i Nikolu Nikodijevića iz SPS-a, i svaka se odluka donosi većinom. U poslednje vreme, pored odluka koje su doneli, a ne bi trebalo…

Dva blic-pitanja

Kako komentarišete činjenicu da je rekonstrukcija Trga Nikole Pašića preko noći poskupela?

Za 250 miliona dinara. To je, između ostalog, odluka koja je prošla kroz privremeni organ kao dodatna zarada za investitore i potrošnju za izbornu kampanju.

 

Vi dobijate obrazloženje kao član Privremenog organa?

Dobijamo dokumenta u elektronskom formatu koja su skenirana, štampana i potpisana, nečitljiva. Dobija se obrazloženje uvijeno u izmene i dopune, pa se na 16. strani kaže zbog novootkrivenih tehničkih problema poskupljuje…

 

Pomenula sam da je vaša javna prošlost više aktivistička nego politička. Jeste li spremni da preuzmete funkciju gradonačelnika ako se desi onaj prvi scenario koji smo pominjali?

Naravno da sam spreman, ali da bude odmah jasno, nije stvar ovde u jednom čoveku – sistem upravljanja Beogradom mora da se menja. I ovo nisu izbori za gradonačelnika već za Skupštinu, tako da je reč o timu ljudi iz cele koalicije koju sem ZLF čine Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije i Ekološki ustanak, ima ljudi sa iskustvom i znanjem spremnih da rade na promeni Beograda i uveren sam da ćemo 2. juna to i dokazati.

Nisu u opisu zadataka Privremenog organa?

Tako je. Tu je započinjanje javno-privatnog partnerstva javnog prevoza za potez 100 koji ide na levu obalu Dunava i 700 koji ide u Zemun, Batajnicu… U pitanju su veliki poslovi, procena je u analizi koju je radila privatna firma da će Grad za deset godina, na koliko se zaključuje taj posao, koštati 500 miliona evra. Pola milijarde, a da će zarada privatnog prevoznika biti milion do dva miliona evra godišnje. 
Druga stvar je donošenje velikog broja urbanističkih planova koji nastavljaju ovaj trend sveprisutnog investitorskog urbanizma koji guši i betonira naš grad. Treća stvar je ulaganje javnih sredstava u reklamiranje i predizbornu kampanju. Utrošeno je milion evra za bilborde koje možemo da vidimo, a koji reklamiraju nešto što su građani sami platili. Recimo, besplatan bazen iako bazen nije besplatan – to su sve platili građani.

Dodatno je važno reći da je u poslednje vreme većina sednica održana telefonskim putem, to znači da vas služba zove jednog po jednog i pita kako se izjašnjavate po tačkama dnevnog reda.

Nije ni umrežena sednica?

Nije ni Skajp ili nešto slično. Budu dve, tri tačke u redovnom postupku, pa odluke o privremenim imenovanjima za javne ustanove i službe, pa 150 ili 300 objedine i vi glasate jednom ili dva puta. Bilo je mnogo glasova da to treba napustiti, naš zadatak je bio da u tome učestvujemo ne zato što želimo već je to reprezentacija ljudi koji su za nas glasali u prethodnom ciklusu. Ali Privremeni organ nije privremeni već se koristi za bahaćenje.

Mogu li se ili i mogu i moraju oboriti neke od tih odluka?

Apsolutno i mogu i moraju; neophodan je novi kurs kretanja Grada, promena načina života. 

Vi imate dugu aktivističku prošlost, ali ne i političku. Možda je to i dobar uvid i upozorenje za to šta vlast može da radi, a šta ne sme?

Apsolutno, ali moram ukazati i na bahat odnos gospodina Šapića prema zaposlenima, a i aljkav odnos prema odlukama koje žele da donesu, pa se često menjaju, dopunjuju. Najveći problem je taj neartikulisan razvoj Grada; njima je, koliko sam video, važno da se neko namiri, a problemi Grada ostaju.

Novi Sad, Niš i Valjevo…

Moja je greška što sam se i ja fokusirala na Beograd, kriva sam. Imate li spisak opština i gradova u kojima koalicija „Biram borbu“ ili u nekom drugom formatu izlazi na izbore?

Izlazimo u različitim formatima u nekih osamdesetak jedinica lokalne samouprave. Lokalne sredine su različite, konstelacije snaga su drugačije, ali u većini opština izlazi većina opozicije. Deo je odlučio da bojkotuje, meni je žao, mislim da je to pogrešno i uzrokuje nezadovoljstvo građana… Mislim da će interesantne biti situacije u Novom Sadu, Nišu i Valjevu, već se referendumska atmosfera vidi i oseća…

 

I u Šidu?

I u Šidu… Drago mi je što mogu da kažem da ćemo, ako sve ostane ovako, 27. maja u Beogradu napraviti skup na koji ćemo pozvati sve predstavnike i nosioce lista, biće to skup gradonačelnika i predsednika opština Slobodne Srbije, da pokažemo da Beograd jeste glavni grad, ali da podržavamo i borbu u drugim gradovima i manjim sredinama. Jer, ne može u Beogradu biti dobro ako je u Nišu loše, i obrnuto, ovo je zajednička borba. Loše je i u Beogradu. Iako ovo nisu parlamentarni izbori, 2. juna će dve trećine birača Srbije izaći na izbore, to je važan trenutak. Iako Aleksandar Vučić želi da predstavi da se svuda glasa za njega, nije tačno, glasa se za ljude koji žele da budu predstavnici građana u lokalnim samoupravama gde ih od bojkota 2020. nema. Politiku moramo da vratimo tamo gde se ona dešava, u lokalne sredine.

 

Miroslav Aleksić smatra da bi trebalo da se vrati na direktan izbor gradonačelnika. Da li bi to pomoglo decentralizaciji i ojačalo lokalne samouprave?

Trebalo bi menjati izborni sistem na bar kroz sistem preferencijalnih lista gde ljudi glasaju i za kandidate. Onda ne bi moglo da se dešava ovo što radi Srpska napredna stranka da je Vučić kandidat svuda i svima. Posle izbora bi trebalo i smanjiti skupštine, da se vrati veća moć odlučivanja lokalnim skupštinama i da se vidi da li je direktan izbor gradonačelnika primenljiv samo na Beograd ili i u Srbiji.

 

Na čemu ćete insistirati posle 2. juna.

Borba za bolje uslove i zakonodavstvo ne sme stati. Videli smo da je pritisak na SNS posle decembra bio toliki da su morali da počnu sa ustupcima, što nas ne abolira od dalje borbe. Naprotiv, moramo ovladati sa više mehanizama, više procesa.

Nećemo se vraćati na to zašto izlazite na izbore u Beogradu, drugi deo opozicije ne izlazi, već o tome šta je u kampanji koja je napokon počela ključno u vašem programu? Ono što ste već predstavili u decembru, šta prvo mora da se radi i kojim redom?

Mnogo se tu stvari podudara zato što opozicija zajednički izlazi na izbore, izabrali smo da se borimo zato što ne želimo nijedan grad ni ulicu da prepustimo Srpskoj naprednoj stranci bez borbe. Što se tema tiče, jasne su; mi živimo u ovom gradu i sa sugrađanima identifikujemo te goruće tačke. Jedna je svakako javni saobraćaj, gužve su tolike da nezavisno od doba dana ili noći, vikendom ne možete da se krećete. To je kolaps kao posledica ogromnog rasta broja automobila. Prema nekim statistikama starim nekoliko godina, javni prevoz je koristilo 47 odsto ljudi za svakodnevno kretanje od kuće do posla, pešačenje bilo na nekih 24 odsto, privatni automobili 25, 26, ostalo bicikli i trotineti, bilo je zanemarljivo. Sada se statistika dramatično menja u korist automobila, prosto ljudi sve više kupuje automobile, a javni prevoz je ostao isti i ljudi traže alternativu. I tu dolazimo do paradoksa – više automobila na istim ulicama pravi gužve i ništa u tom slučaju neće funkcionisati.

Jedino rešenje je optimizacija javnog prevoza kroz ulaganje u šinske sisteme, tramvaj je izolovan, može da preveze veći broj ljudi i ubrza prevoz, ali nažalost, deset i više godina ništa nismo nabavili. Optimizacija autobuskog saobraćaja koji je dominantan u gradu, što u principu ne bi trebalo da bude – to treba da bude tramvaj, metro iii voz, a autobusi su samo dopuna. Treba uložiti u žute trake jer, kao što smo rekli na početku, nije fer da vi stojite u istom redu sa 150 ljudi i neko ko je sam u automobilu.
Druga izuzetno važna stvar je zdravstvo i primanja u zdravstvu; iako Grad nema toliko nadležnosti u ovoj oblasti, i tu je potpuni kolaps. Domovi zdravlja se bukvalno raspadaju, u rubnim i prigradskim opštinama maltene nemate nijedan specijalistički pregled ili tretman. U Mladenovcu nemate ginekologa, u Padinskoj Skali nemate specijaliste, Hitna pomoć mora da pravi trijažu kada će i kome izaći, bukvalno da bira kome će pomoći. Beograd u celoj Srbiji na sto hiljada stanovnika ima najmanji broj kola i lekara Hitne pomoći koji izlaze na teren. Zdravstvo je ozbiljna tema, nema toliko nadležnosti, ali mora da se ulaže u preventivne preglede, razne specijalističke usluge, u infrastrukturu, što će i tim ljudima koji rade omogućiti bolje uslove. Ne odlaze ljudi samo zbog plate već i zbog uslova; kod mene na Novom Beogradu u Nehruovoj imate 50 pacijenata po smeni umesto 25.

Treća stvar je investitorski urbanizam koji ne odgovara potrebama građana. Jedan od primera koje ističem je na bivšem području fabrike Beko; tu sada imamo ogroman poslovno-stambeni kompleks koji nije trebalo tu ni da se desi jer zatvara Kalemegdan, najveći kulturno-istorijski kompleks, a promenama plana dodatno se nadogradio. To je vizija razvoja grada kakav vidi SNS, koji razvojem smatra to što je kvadrat stana pet ili deset hiljada evra, hvale se time da će u novom hotelu u Beogradu na vodi noćenje biti više od 400 evra, što je više od minimalne zarade… Takva je njihova vizija razvoja Beograda, a to je uslovilo još veće gužve i još veći pritisak na infrastrukturu, kanalizacione mreže, vrtiće, sve o čemu smo govorili. To povećava i zagađenje u Gradu, što je treća tema koju nismo identifikovali sada nego pre više godina.

Rešenje?

U Beogradu kuće troše otprilike 60 odsto više energije nego prosečno domaćinstvo u zemljama EU. Mandatar se u ekspozeu hvalio da je programima energetske efikasnosti koji se rade preko ministarstva i lokalnih samouprava uređeno 10.000 domova. To deluje kao ozbiljan broj, ali u Beogradu je 600.000 domaćinstava, u Srbiji 2,5 miliona – tim tempom ta se stvar nikada neće završiti.
Rešenje je sankcionisanje zagađivača, širenje mreže sistema centralnog grejanja, subvencionisanje ljudi koji imaju individualna ložišta. U Beogradu se trećina ljudi greje na centralno grejanje, trećina na individualna ložišta, to se može rešiti ako se počne, što vlast nije uradila. Novca ima. 

Jedna od stvari na koje smo upozoravali jeste dodela sredstava za sportsku opremu, što je koštalo 20 miliona evra godišnje; za dve godine sa 40 miliona evra moglo je da se reši 20 odsto domaćinstava koja imaju individualna ložišta da pređu na nešto bolje. I smanje zagađenje u Gradu.
Dobar život u gradu nije zgrada u kojoj imate portira, italijansku keramiku i bazen već da imate zelene površine, da možete nesmetano da se krećete po gradu, da dišete čistiji vazduh.

Nesreća u Vračarskom tunelu

Pričate o železničkom saobraćaju kao alternativi. A nedavni sudar u Vračarskom tunelu teretnog i putničkog voza, na sreću bez prevelikih posledica?

Mnogo je incidenata na prugama Beovoza koje su smanjile broj kompozicija, a za Vračarski tunel nemamo izveštaj, ali ministar Goran Vesić je rekao da je u pitanju ljudski faktor i obećao opsežnu istragu. Suludo. Problem s Vračarskim tunelom je što proteklih deset godina nisu izgrađeni obilaznica i most u Vinči preko kojih bi se kretao teretni saobraćaj, posebno onaj sa opasnim materijalnom. Tu nema pruge jer je nisu napravili, pa i dalje saobraćaj ide kroz Vračarski tunel. I to je jedan od prioriteta kojima se moramo baviti.
Ima tu još problema, kome će pripadati bg-železnica i metro, hoće li Beograd imati svoje kompozicije… Ova vlast želi neke linije koje će omogućiti bolji saobraćaj naseljima kao što su Beograd na vodi i linije za EXPO, ali građani nemaju koristi od toga.

 

E pa sad moram da vas pitam i za Stari železnički most, hotel Jugoslaviju, Sajam, Generalštab?

U vreme kad smo počeli da razgovaramo, grupa stručnjaka, arhitekata i inženjera održala je konferenciju za novinare na kojoj je pokazala studiju prema kojoj sve to mora ostati. Siguran sam da će se Beograđani organizovati i da će biti ako kako struka predlaže.

Pominjete bazene, a javni bazeni?

Nijedan nije izgrađen, a dodatno zbog problema na Banjici vaterpolo ekipe su morale da treniraju na „11. aprilu“. I to se dešava dok je vaterpolista na čelu grada! I plus Banjica ima kotlarnicu na mazut…

I neutrališe uticaj banjičke šume?

Jedan na jedan.

U nedelju ste bili u Kotežu, gde je kanalizacija glavna tema.

Mi često radimo na levoj obali Dunava, a prva stvar koju nam ljudi kažu je – decentralizacija. Opština Palilula je neodrživa i nerealna u potrebama i razvoju, sa obe strane Dunava, dijametralno suprotne potrebe ljudi koji tamo žive. Druga stvar je kanalizacija, koja se na levoj obali Dunava obećava desetak godina, a ne realizuje, pao je i konkurs jer, kažu, nije bilo dovoljno ponuđača, a problem je što oni traže…

Žao mi je što Savo nije na istoj listi

Nisam vas još pitala za saradnju posle izbora. Dakle?

Meni je žao što Kreni-promeni i Savo Manojlović nisu s nama na listi, znamo koliko je teško izlaziti sam na izbore, ali to je njihova odluka i mi je poštujemo. Naravno da njih vidimo kao saradnike s kojima ćemo raditi posle izbora.

Određenog ponuđača?

I određenog ponuđača i određeni procenat koji ljudi ne žele da prihvate. Ponovo je pokrenuta procedura, ali ja volim poređenje koje često ističem – sa leve obale Dunava gde nema kanalizacije sve se sliva u reku, a na Beogradu na vodi imaju projekat za najmoderniji vrtić i školu. Pitanje je hoćete li takav razvoj i u šta ćete da ulažete? I nije leva obala Dunava problem samo ove vlasti, imale su ga i prethodne, težak je to teren, ima mnogo nelegalne gradnje, skupo je. A dodatno je što se ne vidi kad se uradi?! Političari vole da „rade“ asfalt jer se to vidi, a pitanje je hoćete li da rešavate problem ili ne, ili ćete i dalje dozvoliti da se otpad ispušta u Savu i Dunav. Ja mislim da je prioritet u 21. veku, ne samo u Beogradu već bilo gde u Srbiji, da ljudi imaju kanalizaciju i vodu koju mogu da piju.

Dve su mogućnosti 2. juna; prva da opozicione liste pobede, druga da vlast ostane. Ukoliko se desi prvo, šta ćete raditi i kako zaustaviti taj investitorski urbanizam koji često i ne zavisi od gradske vlasti?

Prvo je otvaranje svih mogućih ugovora donošenih u naše ime, glasano na Skupštini ili u Privremenom organu, formiranje antikorupcijskog tima i tima ekonomskih forenzičara koji će ispitati svaki potrošen dinar. Iz aviona se vidi da su neke stvari otišle u privatne džepove, neke treba dodatno istražiti i pokrenuti veliki broj tužbi i žalbi, procesa pred domaćim i međunarodnim sudovima. Bila bi velika stvar da neko konačno odgovara za ono što nije urađeno, a obećano je ili ono što je pronevereno. Videli smo da u prethodnim periodima niko nije zaglavio u zatvoru iako je golim okom vidljivo od Dušanove preko Bus plusa do rekonstrukcija bazena, gde je sam gospodin Šapić Vesiću govorio da dubina bazena nije odgovarajuća.

U Beogradu mora da se gradi, niko to ne spori, ali pitanje je kako, za koga i na koji način, pa je druga stvar donošenje novog generalnog urbanističkog plana. Stari ističe, Grad je već trebalo da donese novi, ali potrebna nam je rekonceptualizacija toga kako se naš grad razvija, ključno je želimo li grad u kojem će se društvene i socijalne nejednakosti povećavati, grad u kojem ćemo skupo plaćati privatne vrtiće, koji će uništavati zelenilo, ili želimo sve suprotno- Mi želimo sve suprotno. Zaboravili smo da se nekada u Beogradu kupalo u Savi i Dunavu…