Sva je prilika da će građani Beograda već krajem aprila na nove gradske izbore, pošto se nada vlasti da će Pokret dr Branislava Nestorovića „Mi – Glas iz naroda“ nadomestiti legitimitet procesu i rezultatima od 17. decembra praktično istopila trojnom podelom. Sa druge strane, diplomatska inicijativa opozicije koja je, zasad, rezultirala oštrom Rezolucijom Evropskog parlamenta i ne baš tako oštrim, ali nimalo blagonaklonim prema vlastima, konačnim izveštajem OEBS-ove Posmatračke misije ODIHR, otvara vrata novim biralištima. Pod inoviranim izbornim pravilima.
Ali po svemu sudeći sve će se – pre drugog dela lokalnih izbora koji su redovni – okončati na Beogradu, koji je i po uvidu domaćih i međunarodnih posmatrača bio poprište predizbornih i izbornih mahinacija i postizborne indolencije institucija. No, suprotno od stare mudrosti po kojoj su i vuk sit i ovce na broju, ovakvim rešenjem niko neće biti zadovoljan, ali teško da se u trenutnom rasporedu političkih snaga može nešto više očekivati.
Jedina mogućnost da se zbog svih dokumentovanih sumnji izbori ponište i ponove je u građanima, ali čini se da nema ni približno energije za odbranu glasova kao 1997. i 2000. godine kada je režimu posle izbornih krađa presuđeno na ulicama. Ne samo Beograda.
U ovom uvodu valja još citirati Vladimira Međaka iz Evropskog pokreta Srbije i njegovu ocenu da izbori zakazani u vreme praznika nisu legitimni, isto kao što i izbori održani 17. decembra nisu bili legalni. Naime, komentarišući nezvanično saznanje Demostata da se kao mogući datum za održavanje beogradskih izbora pominje 28. april, Međak je na društvenoj mreži „X“ naveo da se radi o „krađi u najavi“.
„Krađa u najavi! Nema prava i pravde uz SNS“, napisao je on. Istina, 28. april baš i nije praznik, ali jeste poslednja sedmica pred šestodnevni odmor koji nastaje spajanjem prvomajskih i uskršnjih praznika.
Ujedno, 28. april je ujedno prvi dan kad bi izbori mogli biti održani, ako se do 3. marta ne konstituiše Skupština grada, a sva je prilika da neće, ali i poslednja nedelja pred 3. i 4. maj, kada će se obeležiti prva godišnjica dva masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima Dubona i Malo Orašje, u kojima je stradalo 18 dece i mladih i školski domar. Zbog aktuelnih suđenja, s jedne strane, te novih incidenata u „Ribnikaru“, godišnjica i sedmice posle nje nikako ne bi bile dobro vreme za kampanju – vlasti.
REZULTATI
Prema zvaničnim podacima Gradske izborne komisije, lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ osvojila je 49 mandata, a opoziciona lista Srbija protiv nasilja 43 odbornička mesta. Zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije koja je osvojila pet mandata, dosadašnja vlast bi imala 54 odbornika i nedostaju im još dva za prostu većinu, dok SPN i koalicija NADA imaju ukupno 50 odbornika. Preostalih šest mandata otišlo je koaliciji „Mi – Glas iz naroda“, koja je odmah posle izbora uskratila podršku bilo kome od dve strane političkog fronta, a onda se i sama pocepala, pa njenih šest odbornika ima tri grane, po dvoje nepomirljivih u svakoj, a SNS i Aleksandar Vučić pristaje samo na svih šest ili ništa.
Tehnička premijerka Srbije i predsednica Gradskog odbora SNS-a Ana Brnabić, kao i svi čelnici te stranke, insistira na čistoći izbora od 17. decembra i definiciji „novi“ izbori, ne ponovljeni, premda se svakako ponavljaju jer izborni proces nije doveo do konstituisanja vlasti. No, začkoljica je u prethodnom koraku – poništavanju decembarskih, na koji vlast nikako ne pristaje. Naruku im ide i Ustavni sud, kao poslednja sudska instanca, koji se ne oglašava povodom predstavki opozicije i građana koji uz dokumentovane nepravilnosti traže upravo poništavanje i ponavljanje izbora na svim nivoima
No, vlast će se izvesno relativno lako izvući iako je prilično oprljena optužbama koje su odavno prešle granice Srbije; i dalje imaju moćnu medijsku mašineriju koja će „izvestiti“ po protokolu sa Andrićevog venca i Nemanjine 11. Opozicija je pak u svojevrsnoj stupici, „Tamnom vilajetu“ i kajaće se i ako „uzme“ i ako „ne uzme“ iznuđenu ponudu za nove beogradske izbore. U prvom slučaju će im se zamerati nedoslednost jer će opet u kratkom roku pristati na izbore koji zasigurno neće biti u regularnim uslovima iako je pomak moguć. U drugom pak, ostaće bez najjačeg uporišta, koje presudno može uticati i na rezultate ostatka lokalnih izbora koji bi trebalo da budu održani najkasnije u junu.
Deo javnosti očekuje da moguća međunarodna istraga pruži sve odgovore i još više čarobnim štapićem Srbiji donese regularne, slobodne i fer izbore, odgovorne institucije i poštenu vlast – ali i opoziciju – koji će prihvatiti. Pobedu, razume se, čistu kao sunce.
Opoziciji jedino ide naruku što su se stranke desnog spektra, najveći gubitnici 17. decembra, pročistile; Zavetnici u otvorenom pristajanju uz vlast, sa izgledima da njihova šefica bude u ministarskoj ulozi. Dveri i Narodna stranka su posle ostavki Boška Obradovića i Vuka Jeremića izabrale nova rukovodstva i moguće je da se do narednih izbora stvori i desni front, u čijem središtu bi bila koalicija NADA. No, sve je to još račun bez krčmara jer se ne zna ni kada će izbori biti, pa zasigurno i da li će ih posle konačnog izveštaja OEBS-a biti.
RAZLIČITA TUMAČENJA
Konačni izveštaj OEBS-a, prema prvim reakcijama, poslužiće kao zgodno ćebe svima jer lišen teških reči pobornicima vlasti, čini se, kako su prorežimske Novosti požurile da objave, da je stavio „tačku na sve pokušaje opozicije da obmane javnost o rezultatima na izborima“, „dakle, izbori su bili regularni, iz izveštaja se jasno vidi da je opozicija sve vreme lagala o izbornim nepravilnostima“. U dodatku, Novosti iz čitave priče o manjku medijskog pluralizma navodi (nesumnjivo objektivne) kritike OEBS na račun „Šolakovih medija“, pre svega zbog odluke da uskrate predizborni marketing na televizijama Nova i N1.
Sa druge strane, jasno je iz preporuka da su sve tačke na koje su posmatrači i opozicija ukazivali tu.
„Ne može se očekivati da OEBS koristi izraze poput krađa, ali svedoči o nepravilnostima“, kaže narodna poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić: „Sve što smo tvrdili u postupcima koje smo vodili navodi se i u Izveštaju. Tu su preporuke iz 2022. koje nisu ispunjene, što se takođe konstatuje, a odnose se na medijske uslove, kupovinu glasova, zloupotrebu javnih resursa, pritiske na političke protivnike, građanske aktiviste i birače. Posebno se ukazuje na reviziju biračkog spiska koja mora, kako se navodi, biti smislena i da uključi i političke stranke i civilno društvo, suprotno tvrdnjama vlasti da to nije moguće. Meni je važno što se na više mesta navodi da nadležni organi nisu reagovali na uočene i prijavljene nepravilnosti, a na kraju i da Ustavni sud treba da u razumnom roku odlučuje, što bi trebalo zakonski regulisati.“
Na pitanje ima li vremena da se pre nadolazećih izbora promene i propisi i uslovi, sagovornica Novog magazina odgovara potvrdno, naglašavajući da se odgovornost aktera za činjenje i nečinjenje može utvrditi i bez novih zakona. To se odnosi i na reviziju biračkog spiska, a naravno, i na medijski pluralizam, kao i na preporučenu edukaciju birača. „Neke od preporuka moraju kroz izmene zakona, ali i to je moguće, zna se kako većina odlučuje ako postoji volja za to“, kaže Jerinić.
S njenim ocenama, posebno da je ovo najoštriji izveštaj OEBS-a u poslednjih desetak godina, saglasni su i Nemanja Todorović Štiplija, koji je u prvoj izjavi za Novu S posebno ukazao da se preporučuje eliminacija „izbornih migracija“.
Dakle, šta je OEBS poručio vlasti, građanima i opoziciji?
Prva preporuka kaže „da bi se efikasno adresirale preporuke navedene u ovom i prethodnim izveštajima ODIHR-a o posmatranju izbora, potrebno je dobro pokrenuti neophodne zakonske izmene u unapređenje narednih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces izgrađen na širokom političkom konsenzusu. Ukoliko se ponovo konstituiše, međuagencijska radna grupa za koordinaciju i praćenje sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa trebalo bi da deluje potpuno transparentno, uz uključivanje relevantnih aktera kao što su organizacije civilnog društva.“
Sledi standardizovana obavezna obuka za sve članove lokalne izborne komisije i biračkih odbora, i buduće članove, uključujući prošireni sastav ovih tela, pa obaveza RIK da „izradi i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljani program edukacije birača, uključujući o pravima birača, sprečavanju grupnog glasanja i značaju tajnog glasanja“.
„Da bi se rešila zabrinutost oko tačnosti biračkih spiskova i povećalo poverenje javnosti, relevantne zakone, propise i praksu treba ponovo razmotriti kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje značajne revizije Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka“, navodi OEBS.
Takođe, kako zakon treba da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje nosilaca funkcije. Vlasti treba da preduzmu mere da spreče zloupotrebu položaja i državnih resursa, a bilo koje kršenje treba proaktivno rešavati kroz proporcionalne i odvraćajuće sankcije.
„Vlasti treba da spreče zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući i zaposlene u javnom sektoru i državnim institucijama“, navodi se taksativno.
Posebna pažnja se posvećuje REM-u, čija nezavisnost „treba da bude garantovana i u skladu s novim zakonskim odredbama“, koji mora da koristi zakonska ovlašćenja i postupa po službenoj dužnosti u slučaju kršenja medijske regulative na osnovu njenog sistematskog praćenja.
Kao što je ranije preporučeno, potrebno je dalje promovisati pluralizam u izbornom procesu i slobodu udruživanja, ali i razmotriti mogućnost uklanjanja ograničenja davanja podrške više od jedne liste (što bi eliminisalo fiktivne potpise…)
Da bi se osigurali jednaki uslovi za kampanju, vlast bi trebalo da sprovede u potpunosti mere kako bi svi akteri na izborima imali pristup i koristili javni prostor za kampanju pod jednakim uslovima. Kako bi se promovisale jednake mogućnosti u kampanji, moglo bi se razmotriti ukidanje depozita kao uslov za političke stranke i partije koje nisu zastupljene u parlamentu kao preduslov za prvu stvar oko javnih sredstava za kampanju
Trebalo bi izmeniti zakon kako bi Agencija za sprečavanje korupcije mogla da prati odluke o kršenju Zakona o sprečavanju korupcije prilikom izborne kampanje. Nadgledanje usklađenosti sa ovim zakonom trebalo bi da bude određen zadatak za terenske posmatrače Agencije, ako budu raspoređene na nekim budućim izborima.
Da bi pružili nepristrasne informacije o učesnicima u izborima i omogućili biračima da naprave izbor na osnovu informacija, mediji treba da iskoriste svoje pravo na uređivačku nezavisnost i da izbegavaju korišćenje materijala koje proizvode stranke u vestima i informativnim programima, posebno tokom izbornih kampanja.
Posebno se insistira na obezbeđivanju ravnopravnosti žena u izbornom procesu (i telima), kao i nacionalnim manjina, uz preporuku da se dorade zakonski kriterijumi kako bi se sprečila zloupotreba posebnih odredbi za liste nacionalnih manjina.
Upravni sud treba da iskoristi sva raspoloživa sredstva da podrži pravo na delotvoran pravni lek u izbornim sporovima i da održi usmena javna saslušanja u takvim slučajevima, a zakon treba da obezbedi razumno kratak rok za Ustavni sud da odgovori na pritužbe i omogući duži period za održavanje ponovljenih izbora.
Misija preporučuje i adekvatne prostorije za glasanje.
Posebno je ukazano na dominantnu ulogu predsednika u izbornoj kampanji, koja je karakterisana oštrijom polarizacijom, agresivnom retorikom, ličnom diskreditacijom, verbalnim zlostavljanjem i zapaljivom retorikom.
EPILOG
U kom će se smeru odvijati dalji postizborni, ali i predizborni procesi – i jun se opasno primiče! – i dalje je u domenu nagađanja. Čak i za glavni grad, mada je tu sve manje neizvesnosti. Pre i posle svega izvesno je da se decembarski izbori ne mogu smatrati regularnim, kao ni uslovi koje vlast diktira. No, jasno je da su i nož i pogača u rukama vlasti, pre svega Aleksandra Vučića, koji je već božanski olako preporučio tehničkoj premijerki i tehničkoj Vladi Srbije da prihvate sve preporuke OEBS-a. Svestan da toga neće biti jer bi uvažavanje svih preporuka značilo da se odustaje od upravljanja i zloupotrebe izbornih procesa.
Zbog toga vlast relativno rado „daje“ Beograd, a već je duboko u kampanji, dok opoziciji ne preostaje ništa drugo nego da uđe u novi izborni ring. Uz nadu da će posmatrači opet biti tu.
CRTA: Narušen legitimitet
Rezultati izbora su u znatnoj meri proizašli iz prednosti koje je vladajuća stranka stekla na protivzakonit način, uz saučesništvo više državnih institucija i organa vlasti – pre svega Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i organa pojedinih lokalnih samouprava, zaključila je Posmatračka misija organizacije CRTA, konstatujući kako su „od trenutka raspisivanja izbora institucije sve bezobzirnije otpuštale kočnice zakona, što je dovelo do toga da rezultati lokalnih izbora u Beogradu ne odražavaju slobodno izraženu volju građana, ali i do značajno narušenog legitimiteta ishoda parlamentarnih izbora“.
Nadležne institucije ignorišu obilje dokaza i osnovanih sumnji, ne samo o grubim povredama demokratskih načela nego i o nizu krivičnih dela u izbornom procesu. Time su dodatno učvršćeni principi nekažnjivosti i pravne nesigurnosti, za šta su najviše odgovorni tužilački organi, navodi se u zaključcima ove organizacije.
Nalazi Posmatračke misije Crte pokazuju ozbiljne neregularnosti na 13 odsto biračkih mesta na parlamentarnim izborima, dok na beogradskim izborima udeo takvih birališta iznosi čak 21 odsto.
Napokon, Posmatračka misija Crte je u više od 110 aktivnosti širom Srbije zabeležila elemente pritisaka prvenstveno na građane, ali i na političke aktere.
Pritiscima su pogotovo izloženi zaposleni u javnom sektoru, koji su ucenjeni da učestvuju u stranačkim aktivnostima ne bi li zadržali svoja radna mesta.
Izveštavanje medija u Srbiji tokom izborne kampanje 2023. godine obeleženo je značajnom neravnotežom i nejednakim tretmanom različitih političkih aktera koji se ogledao u favorizaciji vladajuće većine u odnosu na opoziciju. Iako nije bio kandidat, na televizijama s nacionalnom pokrivenošću predsednik Srbije Aleksandar Vučić zauzeo je gotovo trećinu vremena u udarnim terminima i dve trećine vremena u informativnim programima. Posmatranjem više od 1.500 sati programa u udarnom terminu na televizijama s nacionalnom pokrivenošću posmatračka misija Crte je utvrdila da je predstavnicima vladajuće većine bilo opredeljeno 72 odsto vremena, naspram 28 odsto vremena dodeljenog opoziciji.
Zaključak Posmatračke misije Crte je da nije moguće pristupiti unapređenju zakonskog okvira i prakse sprovođenja izbora, odnosno održavanju narednih izbora u Srbiji, dok se ne ispune određeni preduslovi:
- Uspostavljanje pravovremene i neselektivne odgovornosti zbog kršenja zakona u izborima.
- Tačan i nekompromitovan birački spisak ključni je preduslov za održavanje demokratskih izbora, pošto se bez njega ne može ustanoviti volja birača na izborni dan.
- Neophodno je značajno unapređenje profesionalnih standarda u radu Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine kako bi te kuće i stvarno, a ne samo nominalno funkcionisale kao javni medijski servis građana Srbije.