Do ovakve izuzetnosti, Amerika je uzletela na krilima Donalda Trampa, njegovog zastranjivanja u htenju da sebe izuzme od njenih pravila. Za samo četiri nedavne nedelje, beleže hroničari, ozvaničeni su mu procesi u četiri suda, po četiri optužnice koje mu pripisuju više od 80 nedela.
Odgovaraće, u najkraćem, za podmićivanje porno zvezde da prećuti njihovu intimnost kako ne bi naškodila njegovim izgledima na izborima 2016, pa za iznošenje poverljivih dokumenata po isteku mandata 2021. uz protivljenje da ih učini dostupnim istrazi. A onda i za agresivno negiranje izborne pobede Džoa Bajdena i pokušaje prekrajanja rezultata glasanja, i na federalnom nivou i posebno u saveznoj državi Džordžiji, čime je, kako se navodi, podrio temelje sistema.
Ova dva poslednja postupka naličila su zbivanjima u banana republikama. Trampove pristalice su 6.januara 2021. upale u parlament, ponete njegovim pokličima da treba da ostane na vlasti, pošto ne priznaje dokazani izborni poraz, a sada se svedoči da je u Džordžiji zvao funkcionere da mu „nekako namaknu“ još 1.780 glasova i tako njega od gubitnika pretvore u pobednika.
Ništa od navedenog on ne priznaje. Ostaje pri tezi da se protiv njega urotio sistem, koji je on hteo da istumba nabolje i oslobodi ga uticaja „komunista“, koje vidi među socijaldemokratama evropskog tipa.
Sebe i dalje predstavlja kao izumitelja vrhunskih izbornih paradoksa. Već treći put insistira da su izbori stalno nepošteni, iako je jednom na njima pobedio. A sada uverava i da mu optužbe za nepriznavanje ishoda glasanja, samo uvećavaju podršku u njegovoj Republikanskoj partiji u kojoj, doduše, nema ozbiljnijeg rivala.
Priznaje, sa žaljenjem, jedino da mu je priprema odbrane od optužbi osakatila izborne fondove. A koji su, po Vašington postu, svedeni sa 100 na 3,6 miliona dolarskog keša.
Uprkos svemu tome, ankete pokazuju da je u, inače skromnoj, podršci birača, trenutno gotovo izjednačen s Bajdenom. U toj uravnoteženosti, leži i najvažniji paradoks – 70 odsto ispitanika, navodi Volstrit džornal, ne bi da vidi reprizu njihovog duela. Željni su novih i lica i ideja, ali, kako sada stvari stoje, partije im takve neće ponuditi.
Promene bi, pak, mogli da izdejstvuju sudovi. Ako, na primer, njihove odluke budu toliko ubedljive da praktično srube podršku Trampu, a možda i Bajdenu.
I perspektive sadašnjeg šefa Bele kuće, donekle zavise od sudskih postupaka. Obnovljen je proces protiv njegovog sina Hantera Bajdena, koji bi osim relativno benignih optužbi za izvrdavanje poreskih obaveza i nedozvoljeno držanje oružja, mogao da začeprka i po njegovim unosnim, neki kažu i korupcionaškim, poslovima s Kinom i Ukrajinom.
Republikanci nastoje da i ondašnjeg potpredsednika a sadašnjeg šefa države, povežu s tim sumnjivim rabotama i celu porodicu Bajden optuže kao korumpiranu zajednicu. Za tako nešto dosad nisu skupili dokaze, ali će nastaviti istragu u Poslaničkom domu Kongresa, gde su Bajdenove demokrate u manjini, s nadom da iz nje može da izraste slučaj za sud.
Predsednik je, zasad, samo pod istragom zato što je po odlasku s potpredsedničke funkcije neovlašćeno odneo poverljive dokumente. Slično Trampu, ali je za razliku od njega, Bajden odmah priznao „omašku“ i pokazao „kooperativnost“…
Bilo kako mu drago, tek pravosuđe će igrati važnu ulogu u predsedničkim izborima, predviđenim za 5. novembar sledeće godine. Poduže vreme do tog finalnog obračuna, ispuniće četiri suđenja Trampu i nastojanja njegovih da se i protiv Bajdena podignu optužnice.
Ni za jednu demokratiju, pa ni američku, nije dobro da kandidati za najviše funkcije budu, s razlogom, podvrgnuti sudskom pregledu. Ali je još gore kad lideri, kakvih je mnogo više, insistiraju na nedodirljivosti svojoj i njihovih poslušnika. Kao kad ovdašnji predsednik svakodnevno prekoračuje ustavna ovlašćenja, ne bojeći se da bi zbog toga mogao da bude pozvan na sud, tvrdi da ga niko ne može pobediti na izborima, i još kliče kako on lično neće dozvoliti pozivanje na odgovornost bliskih mu saradnika.
Nekažnjivost se, inače, smatra jednim od najvećih problema današnjice, pa pokušaj Amerike da pravdi privede bar po nekog od vrhunskih političkih faktora, zaslužuje proučavanje a možda i imitiranje. Zamislite kako bismo izgledali mi, kad bi se ovde otvorio slučaj na visokom nivou, za neovlašćeno prisvajanje poverljivih dokumenata, osporavanje temelja pravne države, ili zbog pritiska na glasače i izborne komisije…
Biće, valjda, i to jednog dana. Komentator Gardijana je procesuiranje Trampa ocenio kao prvo veliko suđenje u dobu postistine. Ono je ujedno i suđenje tom dobu, a uz pomoć „sudokratije“, nesavršenog ali neophodnog načina da se doaka uobraženjima izvršne vlasti, bivše ali i sadašnje, o sopstvenoj nekažnjivosti.