Kako se osećate posle pažnje koju vam je lično i Fakultetu ukazao v. d. ministra prosvete?
(Ha, ha..) Pa onako. I zabavno je i tužno. Zabavno jer se Ministarstvo, posle svega što se zbivalo i zbiva u prosveti, bavi jednim univerzitetskim nastavnikom. A tužno je, tragično jer se Ministarstvo ne bavi gorućim problemima, recimo na Teorijsku fiziku se prijavio jedan kandidat, srbistika godinama ne popunjava liste, neće biti dovoljno nastavnika, što je potpuno urušavanje obrazovnog sistema. I sada se Ministarstvo – zato što postoji besprizorni poslanik koji je i šef Odbora za prosvetu! – bavi nastavnikom koji ima svoju analizu društvenog stanja i sudbine ovog režima. Ako je ta analiza van pameti, oni se njome ne bi bavili, ali problem je što je verovatno blizu pameti i umesto da ignorišu ekscentričnog univerzitetskog nastavnika, oni se njime bave. I dolazi se po potpunog apsurda.
Vaš kolega Đokica Jovanović podsetio je na to i da je, parafraziram, posao sociologa da posmatra stvarnost i društvene procese i ukazuje kolegama, političarima, građanima na njih. Jeste li to radili?
Upravo tako, ja to radim pokušavajući da ukažem javnosti i odgovornim činiocima, koji nažalost nisu odgovorni, šta se sve dešava kada se vrhovi režima povežu sa organizovanim kriminalom, kada postanu njegov deo i otmu državu. To mi živimo.
E sad, što pripadnicima OK nije prijatno kad se na to ukaže, šta da radimo? Ali onda se Ministarstvo prosvete bavi univerzitetskim nastavnikom koji je uočio tu povezanost?
Imate jake reči u povezivanju tog procesa! Bila sam prisutna na događaju kad ste pomenuli plivanje Savom i Dunavom, ali kao u početku bune protiv dahija – leševa. Rekla sam vam da će to jednom biti izvučeno iz konteksta, dva miliona „plivača“ da ne pominjem. Kako izvlačenje iz konteksta deluje na društvo?
Sve je to u kriminalnoj suštini režima. Znaju dobro šta rade i onoga ko na to ukazuje predstave zlim čovekom koji svašta priča. Ne citiraju korektno već istržu iz konteksta, ali to upravo govori da se plaše ako će, bežeći pred razjarenim narodom, neki i skakati u Savu i Dunav.
Nije dobro da se tako nešto u društvu dešava, nadam se da neće, ali da režim nije kriminalizovan, to se ne bi ni moglo dešavati. Ali ako već nemate javnog tužioca koji radi svoj posao i smesti kriminalce pred sud i u zatvor, u ovom Vrzinom kolu u koje smo upali sve je moguće.
Jesu li ljudi na vlasti i uz vlast svesni da ih čeka kazna, pravna pre svega, a možda i drugačija kad ljudi shvate da su prevareni?
Svesni su šta rade, ali uvereni su da će vladati i dalje i da njih niko ne može srušiti. Jedan od njih je ubeđen da je bogomdan da vlada. Takva autoritarnost režima često vodi do tragičnih ishoda, posebno kad uplete u organizovani kriminal. I onda dolazi do pritisaka na one koji ukazuju šta bi im se moglo desiti.
U ovakvim banana državama gde spoljni faktor igra još važniju ulogu od takvog režima može da se desi i da se prorežimska opozicija dogovori o podeli vlasti. I nastavila bi se igranka u drugačijim okolnostima, ali to bi bilo još gore.
Kohabitacija krivaca i uslovno nedužnih, ali zabrinutih?
Baš to.
Koincidencija ili ne, napad na studenta Pavla Cicvacića i vas, posle glumaca, može da se shvati kao gađanje akademske zajednice. Pri čemu su se studenti bolje pokazali od profesora!
Svako je na redu ko kaže da je car go! To je tradicija autoritarnih režima.
Čemu to vodi? Nadam se ne Dunavu i Savi!
U nekim situacijama mogu da stradaju oni koji kažu da je car go, a neke koji ih progone može da vodi do Dunava i Save.
Očekujete li reakciju Fakulteta?
Ne bih da kolege dovodim u situaciju da se izjašnjavaju – to je na njima, nije moje da govorim zato što sam, što bi se reklo, lično zainteresovan. Oni su ljudi sa ozbiljnim karijerama i znaju šta da rade.
Moram da vas vratim na pravi početak – rekli ste da se Ministarstvo ne bavi stvarima na koje ste ukazali, ali šta ćemo s novom školskom godinom posle jedne administrativno skraćene. Deca, roditelji i nastavnici su u haosu?
Ovo što se dogodio početkom maja nije slučajno, kolege u srednjem i osnovnom obrazovanju uporno govore o ugroženosti svih u školi, osećaju se kao glineni golubovi. Predstavnici sindikata, najviše Nezavisnog koji vodi Dušan Kokot, upozoravali su na to šta se može desiti i predlagali šta da se radi. Niko im nije odgovorio. Reforma prosvete i obrazovanja dug je proces i vezan je za sve ostale u društvu. Ne možete rešavati nasilje u školama ako vam se svakodnevno na televizijama s nacionalnim frekvencijama pojavljuju kriminalci i onaj čije me ne izgovaram hvali svoja dela! U takvim okolnostima nema sistematske reforme obrazovanja u kojem se radi na stvaranju humanih ličnosti. Kako ćete stvarati humane ličnosti ako vrh režima stalno generiše nasilje? I taj se obrazac u talasima ponavlja.
Da ne govorimo da se u školama dešava imitacija „tri hiljade dinara za gospođu“, deca bogataša se razmeću novcem i dele ga siromašnima – pod uslovom da ti koji primaju priznaju ko im je gospodar. Nakaradni sistem se prenosi svuda, i na školu, i najviše utiče na najmlađe, i taj sistem mora da se menja. Iz temelja. Nema kozmetičkih pomena. Može biti deset policajaca u školi i pedagoške službe pojačane maksimalno, to neće doneti rezultate bez ovih promena – da se zna šta se sme, šta ne sme. Prosveta je samo jedan sistem u okviru društvenog sistema, a kako je čitavo društvo zahvaćeno ozbiljnom bolešću, ne može jedan da bude sjajan. I da promeni društvo.
Druga je stvar što bi iz prosvete trebalo da se ide napred, ali za to bi trebalo da budu ispunjeni preduslovi o kojima govorimo.
Za kraj, plašite li se?
Ne. Onaj ko javno istupa treba da bude spreman na sve posledice. Davno sam s tim raskrstio?
A porodica?
O tome ne bih.