Nakon četiri godine vladavine socijaldemokrata Sane Marin, proglašene zvezdom evropske levice, politička scena Finske se značajno pomerila u desno. Pobednici izbora 3. aprila
Nacionalna koaliciona partija (NCP) Peterija Orpa napravila je ovih dana koaliciju sa evroskeptičnom, antiimigracionom Finskom partijom i dve manje stranke – Švedskom narodnom partijom i Demohrišćanima čime će se u porodici Evropske unije Helsinki pridružiti Rimu, Budimpešti, Varšavi i Stokholmu u čijim parlamentima će dominirati desnica. Uz njih, analitičari upozoravaju da slična sudbina može zadesiti i Pariz nakon pada popularnosti Emanuela Makrona čija je vlada posegla za nasilnim i nepopularnim merama u suzbijanju protesta u vezi sa penzionom reformom i podsećaju da je podrška desničarki Marin le Pen na poslednjim izborima porasla bez obzira što su se Francuzi složno dva puta odbranili od skretanja u desno.
ZAŠTO SE DESNICA USPEŠNO VRAĆA?
Na to pitanje odgovori analitičara i novinara se uglavnom slažu. Desnica nikada posle Drugog svetskog rata nije izgubila na značaju bez obzira što su joj u decenijama procenti na političkom spektru u evropskim zemljama bili na nivou statističke greške. Od poraza fašizma i nacizma neki analitičari poziciju desničara i populista vide u četiri faze. U prvoj, 1945-55, te stranke su bile neonacističke i u izbornom smislu nebitne.
„Drugi talas desničarskog populizma, 1955-80, sastojao se od heterogene grupe takozvanih „fleš partija“, koje su niotkuda postigle relativno velike izborne rezultate, a zatim su nestale u politički zaborav“, primetio je portal VOX krajem 2022.
Veb-sajt dalje navodi da je u trećem naletu, 1980-2000, krajnja desnica počela da ulazi u nacionalne parlamente raznih evropskih zemljama poput Austrije i Italije na osnovu politike nativizma, autoritarizma i populizma zbog rastućeg političkog nezadovoljstva posebno fokusiranog na imigraciju.
To nezadovoljstvo se manifestovalo u tzv. četvrtom talasu na početku ovog veka, „u kojem su stranke krajnje desnice prešle sa političke margine u politički mejnstrim i povećale izbornu podršku sa prosečnih jedan odsto glasova u zemljama članicama EU 1980-ih na blizu 10 procenata u 2010-im“.
Koliko su opasni desničari
Aleksandar Gauland, bivši kopredsedavajući AfD-a (Alternativa za Nemačku), rekao je da su „Hitler i nacisti samo ptičje govno u više od 1.000 godina uspešne nemačke istorije“.
Veb-sajt Politiko je nedavno sažeo moguće razloge za izborne uspehe desničara u Evropi „Gnev birača zbog migracije – jasan pokretač u nekoliko izbornih takmičenja – često je bio ignorisan ili osuđivan kao ništa drugo do rasizam, pri čemu je većina pobeda desnice pripisana dezinformacijama.“ Politiko dodaje da je pad uticaja desnice u vreme pandemije kovida bio privremen, ali da su se analitičari svojski trudili da dokažu da je talas desnog populizma prošao. Međutim, kaže Politiko, „populizam se ponovo razmahuje po Kontinentu“.
A ŠTA BI U FINSKOJ?
I stigao je do Finske. Politiko objašnjava kako. „Na kraju se činilo se da su strahovi od povećanja javnog duga, kao duboko usađena zabrinutost u Finskoj, potkopali Marinine izglede pošto je poruka Orpoa o fiskalnoj disciplini pridobila glasače.“ Ali, ono o čemu će oni od nekih 5,5 miliona građana koji su glasali da zemlja skrene u desno tek imati da razmišljaju su baš te fiskalne mere nove vlade. Orpo je obećao da će uštedeti četiri milijarde evra kako bi smanjio dug Finske, a to znači ozbiljne rezove koji nikada nisu popularni među ljudima koji imaju korist od socijalno svesne države.
Najavljeno je povećanje PDV-a sa deset na 15 odsto, smanjenje od 1,5 milijardi evra za socijalno osiguranje, zamrzavanje osiguranja za nezaposlenost, stambeni dodatak i druge beneficije koje su Finci uživali pod socijaldemokratskom vlašću.
Ništa bolje neće proći ni obrazovanje i kultura pod desničarskom palicom. Za grantove u tim oblastima planirano je smanjenje od 125 miliona evra, kao i ukidanje subvencije za obrazovanje odraslih. Projekti novih puteva i razvojna pomoć biće uskraćeni za ukupno 500 miliona evra.
Jedino mogu da se raduju ljubitelji piva – porez na to piće će biti smanjen, ali povećan na žestoka i bezalkoholna pića.
Levica upozorava da „ostaje dovoljno novca za investitore i visoke zarade, ali se smanjuju sredstva za siromašne porodice sa decom, studentima i starima“. Jusi Saramo, predsednik Parlamentarne grupe Levog saveza je rekao da će „na primer, veliko smanjenje stambenih beneficija teško pogoditi studente, samohrane roditelje i one koji rade na poslovima sa niskim platama“.
Nova vlada takođe planira da smanji porez na benzin za 100 miliona evra, a porez na vozila za 50 miliona evra.
Radikalne mere te nove vlade osetiće se i globalno. Naime, Finska partija se protivi ideji da Finci – za koje kažu da su među ljudima koji najmanje zagađuju planetu – treba da preduzmu krupne korake u borbi protiv klimatske krize kada bi to trebalo da urade zemlje veliki zagađivači.
Od carske Rusije do NATO-a
Prema nekim podacima, prošlost Finske seže do 8.000 godina pre nove ere. Bila je pod Švedskom, pa deo carske Rusije kao Veliko vojvodstvo, izborila je nezavisnost, proglasila neutralnost, da bi ove godine, zbog ruske invazije na Ukrajinu ušla u NATO. Danas, kao članica Alijanse od 4. aprila, sa Rusijom čiji je deo bila od 1809. do 1917, a sa SSSR-om ratovala od 1939. do 1947. kad je konačno potpisala mir uz žrtvovanje dela svoje teritorije, deli 1.300 kilometara granice od Barentsovog mora na severu do Finskog zaliva na jugu.
Jedno od pitanja koje je visilo u vazduhu nakon aprilskih izbora i pobede desnice bilo je i u vezi sa članstvom u NATO i odnosom sa Rusijom. Dilemu je, bar za sada, razrešila Mina Alander, stručnjakinja za bezbednost sa Finskog instituta za međunarodne poslove u razgovoru za Redakcionu mrežu Nemačke.
„Politika finske vlade prema Rusiji sve će se više temeljiti na udaljavanju umesto na dijalogu s Moskvom“, tvrdi ona.
Takav stav ne nailazi na razumevanje Zelenih i prema rečima njihovog poslanika Vile Niniste, „nova vlada u velikoj meri naginje konzervativnoj desnici i vraća Finsku unazad kada je reč o klimatskim akcijama i zaštiti biodiverziteta“.
Na kraju, ali ne najmanje važno Fincima, sigurno je buduća međunarodna reputacija ove severnoevropske zemlje. Naime, kako piše portal Juronjuz, u velikoj meri zahvaljujući bivšoj premijerki Marin, Finska je uživala gotovo nepodeljeno uvažavanje Evrope i medija u poslednje četiri godine.
„Od najsrećnije zemlje na svetu do ulaganja dodatnog novca u razvojnu pomoć za žene i decu… Finska je učvrstila svoje akreditive kao pouzdan partner… Finska će (sada) biti manje dobrodošla tražiocima azila i takozvanim migrantima po kvotama. A to što je na vlasti krajnje desničarska partija verovatno ne doprinosi mnogo poboljšanju imidža Finske kao prijateljske, gostoljubive zemlje“, upozorio je Juronjuz.