Donald Tramp, donedavni stanar Bele kuće u jednom mandatu, doleteo je u sa Floride u Njujork privatnim boingom 757, prikladno nazivanim Tramp fors 1, kako bi mu u utorak na sudu na Menhetnu, uz ostavljanje otisaka prstiju, bila pročitana optužnica po više od 30 osnova, što je iskustvo koje nije imao nijedan njegov prethodnik.
Nekoliko dana ranije Velika porota donela je odluku da Tramp bude krivično gonjen zato što je novcem za predsedničku kampanju 2016. preko tadašnjeg advokata – a sada zakletog neprijatelja – Majkla Koena platio porno glumici Stormi Danijels da ćuti o aferi koju su imali kad je već bio u braku s Melanijom Knavs. Problem ne predstavlja sama isplata niti njen razlog već što je korišćen novac za kampanju koji je prikazan kao plaćanje pravnih usluga.
Tramp je tako još jednom ušao u istoriju, ovog puta kao prvi bivši predsednik SAD protiv koga je pokrenut krivični postupak. Uprkos tome što je još sredinom marta najavljivao svoje hapšenje, izvori iz njegovog neposrednog okruženja kažu da je ipak bio neprijatno zatečen odlukom porote. Ubrzo se vratio sebi i naredio ljudima u timu da napadaju okružnog tužioca s Menhetna Alvina Braga, koga je nazvao psihopatom, i sudiju Huana Merčana, „koji ga mrzi“.
HIBRIS I NEMESIS
Lišen glavne supermoći Tvitera, Tramp se ponovo našao u centru pažnje i može da računa na to da će svi mediji preneti ono što govori. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social odluku porote je okarakterisao kao laž i sramotu, kao lov na veštice i politički progon, a sebe opisao kao „potpuno nevinu osobu“. Republikanci su uvereni da je reč o politički motivisanoj odluci, osveti demokrata (Brag je demokrata), lakrdiji, fabrikovanju. Oponenti kažu da je najzad došlo na naplatu to što je bivši predsednik mislio da je iznad zakona i da je vreme da preuzme odgovornost za svoja dela. Baš kao u antičkim dramama, hibris povlači nemezis – ohole i osione uvek stiže kazna.
Možda je najbolje pitanje kako je u zemlji u kojoj vlada zakon Tramp dosad izbegavao krivično gonjenje. Finansijske malverzacije sa davanjem 130.000 dolara Danijelsovoj da ćuti ne mogu se po težini meriti sa preostale tri potencijalne optužnice protiv bivšeg predsednika. U toku je istraga o njegovoj ulozi u neredima 6. januara i napadu na Kapitol kako bi se poništili rezultati izbora 2020, kao i držanje strogo poverljivih dokumenta u kući na Floridi. U Džordžiji se takođe istražuje njegov dokumentovani pokušaj da promeni rezultate izbora vršenjem pritiska na tamošnje vlasti da kako znaju i umeju „nađu 11.780 glasova“. Mnogi mediji i analitičari se zato pitaju da li će pokretanje najmanje uverljivog od potencijalnih prestupa ugroziti ove daleko ozbiljnije optužbe. „Brag je prvi tužilac koji je optužio Trampa, ali hoće li biti poslednji?“, pita se portal FiveThirtyEight.
Svima su, naravno, na pameti izbori 2024. Tramp se, čak i ako bude osuđen, može kandidovati za predsednika. Paradoksalno, dok u nekim saveznim državama SAD lica koja su bila osuđena za krivična dela ne mogu da glasaju, Ustav ne sprečava da se njihova imena nađu na glasačkom listiću.
Četiri Amerike
Koliko je Amerika podeljena moglo se videti i po različitim načinima gledanja na optužnicu u najčitanijim američkim dnevnicima, čije je uvodnike analizirala Al Džazira.
Tako je liberalni Njujork tajms pozdravio podizanje optužnice protiv čoveka koji se ponašao „kao da pravila ne važe za njega“. List ne smatra da je tužilac Brag bio politički motivisan i naglašava da Tramp ima pravo na „pošteno suđenje i prezumpciju nevinosti“, uprkos vlastitoj „ravnodušnosti prema pravednom procesu za druge“. Iako je ova odluka značajna i za duboke nacionalne podele, NYT smatra da bi „cena propusta u traženju pravde protiv lidera koji je možda počinio te zločine bila još veća“.
Vašington post komentariše da je slučaj Stormi Danijels najmanje uverljiv od potencijalnih zločina za koje se Tramp istražuje i „loš test za krivično gonjenje“. Klimav slučaj mogao bi ugroziti ozbiljnije optužbe protiv Trampa, a njemu dati municiju za optužbe o lovu na veštice. „Ovo krivično gonjenje ne sme imati propusta. U suprotnom, ne isplati se nastaviti“, piše dnevnik čiji je vlasnik Džef Bezos.
Konzervativni Vol strit džornal Ruperta Mardoka opisao je optužnicu kao „tužan dan za zemlju“ koji predstavlja opasan presedan jer će neki „lokalni republikanski tužilac pokušati napraviti ime radeći isto nekom demokrati“. Ovim su oslobođene „sile zbog kojih bismo svi mogli da požalimo“, navodi WSJ.
Liberalni Los Anđeles tajms nazvao je optužnicu „otrežnjujućim razvojem događaja“, ali smatra da je najbitnije osigurati da se Tramp ne vrati na mesto predsednika 2024, bilo da je kriv ili nevin jer je sam sebe diskvalifikovao bez obzira na pravni ishod. „On je dvaput opozvani narcis čije su sebične laži o pokradenim izborima inspirisale teroristički napad na Kapitol. Osuđen ili oslobođen, Tramp ne sme biti vraćen u Belu kuću“, zaključuje LA tajms.
VETAR U LEĐA ILI U LICE?
Pošto se ovakvo nešto dešava prvi put u američkoj istoriji, niko ne zna kako će se odraziti na kampanju bivšeg predsednika, koji namerava da se ponovo kandiduje. Potencijalni proces verovatno neće početi tako brzo, tako da bi Tramp na suđenje išao usred kampanje. Znači li to da ćemo gledati još jedan njegov rijaliti u kojem će politički profitirati glumeći žrtvu?
Procenjuje se da bi Trampu ova situacija definitivno mogla koristiti na stranačkim izborima na kojima se bira kandidat republikanaca za Belu kuću jer će se rivali osećati pozvanim da ga brane čak i od zakona. Njegov potencijalni glavni protivnik Ron Desantis, guverner Floride, odmah je rekao da neće pomoći u izručenju bivšeg predsednika, što je bilo i nepotrebno, a optužbe nazvao „neameričkim“.
Nešto su veće šanse da na izborima za predsednika podizanje optužnice predstavlja smetnju. Amerikanci generalno ne vole političare koji su umešani u skandale – odnosno, tako je bilo do ulaska Trampa u visoku politiku. Njega bi pre sedam godina i sama preljuba možda koštala dela glasača, ali danas o tome nema ni govora. Poražavajuće je da, prema YouGov anketi objavljenoj pre podizanja optužnice, čak 65 odsto Amerikanaca misli da je Tramp definitivno ili verovatno počinio neki zločin, a samo 10 odsto smatra da nije nijedan. „Mogao bih da ubijem nekoga nasred Pete avenije i da ne izgubim birače“, govorio je predsednički kandidat Tramp 2016, i sve što se kasnije dešavalo išlo je u prilog ovoj tvrdnji. Nijedan od skandala nije ozbiljnije menjao podršku koju je imao u anketama. Izbore 2020. je izgubio, ali je za njega ipak glasalo 74 miliona ljudi, i to 11 miliona više nego kada je pobedio 2016. Tim glasačima nije zasmetalo što je dva puta opozvan u Predstavničkom domu Kongresa (sa dva impičmenta takođe je ušao u istoriju), što je ucenjivanjem stranog državnika želeo da iskopa prljavštine o sinu političkog protivnika, što je katastrofalno reagovao u pandemiji, što ga je 18 žena optužilo za seksualno uznemiravanje ili napad… Pitanje je da li će mu ti glasači ostati lojalni ako se ovoj optužnici pridruži još neka teža, naročito ako se pojavi drugi republikanac koji je popularan, a nema sukob sa zakonom, poput Desantisa.
„Red i zakon“ u stvarnosti
Kancelarija tužioca distrikta Menhetn, odnosno Kancelarija okružnog tužioca Njujorka poznat je pojam ljubiteljima kriminalističkih serija. Ona je okosnica kultne policijsko-pravne drame i franšize „Red i zakon“, koja već tri decenije prikazuje kako policajci sprovode istragu, a tužioci izvode na sud zločince u Njujorku. Kancelarija pred sudom predstavlja „narod države Njujork“, a na njenom čelu nalazi se okružni tužilac (DA), čiji tim čine tužioci pomoćnici i istražitelji. U seriji su ulogu DA između ostalih igrali Stiven Hil (DA Adam Šif u deset sezona) i Sem Voterston (DA Džek Makoj), a u „Redu i zakonu: jedinici za posebne žrtve“ Stefani Marč bila je DA Aleksandra Kabot.
PODELJENA NACIJA
Polarizacija u američkom društvu nikad nije bila veća, a konzervativni i liberalni građani više ne mogu da se slože ni oko čega: rasnih pitanja, ekonomije, rodne ravnopravnosti, klimatskih promena, zdravstvene zaštite, policije, međunarodnog angažovanja… Generalno, ceo svet je postao ekstremno polarizovan i Amerika u tome nije usamljena. Istraživanje sprovedeno u 27 zemalja pokazuje da je mali broj ljudi spreman da pomogne, živi ili radi s nekim s kim se uopšte ne slaže. Samo 30 odsto bi pomoglo neistomišljeniku u nevolji, a po 20 odsto nema problem da mu takva osoba bude sused, odnosno kolega, pokazao je Edelmanov barometar poverenja 2023. Pju centar je ranije objavio da je osam od 10 glasača na izborima 2020. u SAD smatralo da ih od „druge strane“ deli sistem vrednosti.
Razlike su postale tako duboke da o raspadu SAD na društvenim mrežama nonšalantno govore i političari sa Kapitol hila. Nedavno je džordžijska predstavnica u Kongresu Mardžori Tejlor Grin, poznata i po najbesmislenijim teorijama zavere, napisala na Tviteru da je Americi potreban „nacionalni razvod“ i razdvajanje crvenih (republikanskih) i plavih (demokratskih) država. U utopiji Tejlor Grinove dan bi u školama crvenih država počinjao molitvom, transrodne osobe ne bi postojale, upotreba fosilnih goriva bi bila normalna, policajci su uvek heroji, a demokrate koje bi se u potrazi za boljim životom doselile u te države pet godina ne bi imale pravo glasa.
Idealan predsednik te i takve Amerike nesumnjivo je Donald Tramp. Da li će to sledeće godine i postati, umnogome zavisi od načina na koji će Njujork voditi sadašnju optužnicu i hoće li joj težinu dodati još neka od preostale tri, što bi obesmislilo Trampovu tezu o žrtvi – povrh svega, večita žrtva svakako nije simbol snage i materijal za predsednika. Ali do stranačkih izbora je ostalo devet meseci, do predsedničkih 19 – dovoljno vremena za novu dramu i preokrete.