Zaštita podataka o ličnosti trebalo bi da uđe u nastavni program osnovnih i srednjih škola, kako bi najmlađi znali sve što je potrebno o značaju čuvanja privatnosti i načinima na koje to mogu da rade, između ostalog i na društvenim mrežama, gde je to težak zadatak. Povodom Dana zaštite podataka o ličnosti poverenik Milan Marinović upozorava da i državne institucije krše Zakon.
Govorimo o tome koliko je zaštita privatnosti značajna, a koje institucije je u Srbiji najčešće krše?
Najviše ljudi pritužuje se na Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog kršenja dela zakona koji dopušta licima čiji se podaci obrađuju da imaju pristup tim podacima i da utiču na to šta će biti sa njima. Konkretno, ako je svrha obrade ostvarena onda podaci treba da se brišu. Ima dosta slučajeva da su i dalje u evidenciji krivičnih prijava građani protiv kojih je pre 10, 20 godina podnošena krivična prijava MUP-u, a oni nikada nisu pravosnažno osuđeni – ili su oslobođeni, ukoliko je vođen krivični postupak, ili nije ni vođen krivični postupak već je prijava odbačena. Danas kada se proveravaju njihovi podaci ako ih policija zaustavi, na primer, oni prolaze kroz evidenciju, što je manja posledica. Teža posledica je kada žele da se zaposle u nekoj državnoj službi – to može da bude smetnja.
Građani koji su kažnjeni moraju da budu u evidenciji i to nije sporno, ali ostali građani traže od MUP-a da njihovi podaci budu obrisani, a MUP se poziva na Zakon o evidencijama i to ne radi. Tada se građani pritužuju nama. Mi nalažemo da se obriše, ali sada smo samo suprotstavljene strane pred Upravnim sudom.
Videćemo šta možemo da uradimo povodom toga.
Ponovo je povučen nacrt zakona o policiji kojim se predviđalo uvođenje video-nadzora sa softverima za obradu biometrijskih podataka. Da li biometrijski nadzor treba da bude deo zakona i koliko smo sposobni da to kontrolišemo bez povrede ličnih podataka?
Na predlagaču zakona je pitanje da li treba da se sprovede ili ne. Oni su očigledno procenili da treba. Ako pročitate razloge za uvođenje, oni su legitimni – da se otkriju počinioci teških krivičnih dela, nestale osobe, oni koji pripremaju teroristička akta, ali ni jedno društvo nije u potpunosti spremno za uvođenje takve vrste nadzora, iako su ga mnogi uveli.
Ukoliko bi to moglo da se uvede, a ja mislim da može zbog ovakvog razvoja tehnologije, da se sa jedne strane iz baze izvlače podaci o onima koji su na nekoj poternici sa masom ljudi koja se snima i da prepoznaje samo njih – to bi bilo u redu. Međutim, ukoliko vi prvo snimite sve, pa tek onda upoređujete – mislim da to nije dobar put. Treba učiniti sve da građani zbog kojih se biometrijski video-nadzor ne uvodi ostanu zaštićeni i da njihova privatnost ostane neoštećena.
U Srbiji je bilo više slučajeva masovnog curenja podataka iz baza. Šta kada se to dogodi?
U slučaju kada lice sazna da je nedvosmisleno došlo do narušavanja privatnosti, moj savet građanima je da se obrate onima koji rukuju tim podacima i od kojih je došlo do narušavanja privatnosti. Oni imaju zakonsku obavezu da odgovore na zahtev; ukoliko ne odgovore ili daju nezadovoljavajući odgovor onda se piše pritužba Povereniku. Nakon toga će Poverenik verovatno sprovesti inspekcijski nadzor.
Poverenik može da sazna o povredi privatnosti i iz medija ili drugih izvora, na osnovu toga se sprovodi inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti. Svakako je bolje da do toga ne dođe, da sprečimo, ne da lečimo.
Zdravstvo je najosetljivije
Zdravstveno stanje je najosetljivije, kako tu stoje stvari?
Po logici stvari, u zdravstvenim ustanovama obrađuju se podaci koji su posebno osetljivi. Zakon prepoznaje zdravstvene podatke, odnosno podatke o zdravstvenom stanju, kao jedne od najosetljivijih. Oni se po pravilu ne obrađuju, osim u zakonom dozvoljenim slučajevima, ali zdravstvene ustanove moraju sa posebnom pažnjom da primenjuju sve tehničke, organizacione i kadrovske mere da ne bi došlo do narušavanja podataka.
Imali smo prošle godine slučaj, koji je predstavljen i u našoj publikaciji, gde su podaci jedne rijaliti zvezde dospeli u javnost iz jednog doma zdravlja u Srbiji. Kada smo izvršili inspekcijski nadzor utvrdili smo da je preko trideset pet zdravstvenih radnika pristupalo njenom zdravstvenom kartonu, što je nedopustivo. U Srbiji je bilo slučajeva u kojima su isplivali podaci o psihijatrijskom stanju pacijenata iz psihijatrijskih bolnica. Posledice mogu da budu zaista teške ukoliko se ovim podacima ne pristupa po pravilima.
Kako sprečiti zloupotrebu privatnih podataka u medijima?
Što se tiče klasičnih sredstava javnog informisanja – elektronskih i štampanih, prvo moramo voditi računa šta sami dajemo o sebi. Ako pristanemo na to da damo previše podataka o sebi ne možemo kasnije da se žalimo ukoliko budu objavljeni. Lica na javnim funkcijama i javne ličnosti su pristali da se zarad obavljanja funkcije odreknu dela svoje privatnosti.
Treba naglasiti da Poverenik nema ovlašćenja nad medijima kada je u pitanju ostvarivanje slobode javnog informisanja, odnosno kada mediji obrađuju podatke o ličnosti u svrhu javnog informisanja. To ne znači da nema uopšte. Recimo kada neke novine sprovode nagradnu igru pa u tu svrhu prikupljaju podatke o građanima, tad Poverenik može da izvrši nadzor. Takođe Poverenik može da vrši nadzor kako obrađuju podatke o zaposlenima. Ukoliko mediji objave neku fotografiju koju može da poseduje samo baza MUP-a Poverenik vrši nadzor nad MUP-om, ne nad medijima, odnosno ispituje izvor.
Na koji način se zloupotrebljavaju podaci na društvenim mrežama i kako ih zaštiti?
Kod društvenih mreža situacija je složenija. Građani sami ostavljaju svoje podatke da bi zauzvrat dobili malu korist. Primera radi, mladi često skidaju igrice ne razmišljajući o tome gde sve njihovi podaci mogu da odu i na koji način da budu iskorišćeni.
Prvo što može da se uradi da bi se to sprečilo je da se čita politika privatnosti. Ukoliko ona ne postoji to je već signal da podaci mogu biti zloupotrebljeni. Ukoliko postoji politika privatnosti obavezno je treba pročitati. Koliko god dosadna bila, ma koliko stranica da ima, rečenica sitnog fonta… sve čitajte jer ključne informacije koje vas zanimaju nikada nisu istaknute na početku. Tu piše koji je pravni osnov za uzimanje vaših podataka, u koju svrhu se obrađuju, ko im ima pristup, koliko se čuvaju, kako se štite, da li se prenose i kako da ostvarite vaša prava. Koliko ste puta dali, na primer Guglu, Fejsbuku svoje podatke a onda su počeli da vas zasipaju baš onim sadržajem koji vas zanima? To znači da su naši podaci „prodati“ nekoj kompaniji koja nas je profilisala. Zato treba biti jako oprezan.
Treba obratiti pažnju i na to da neke kompanije imaju predstavnike u Srbiji, a neke nemaju. Lakše je zaštiti podatke na onim mrežama koje imaju predstavnike, kao što je Gugl, ali Meta (Fejsbuk, Instagram) nema svog predstavnika kod nas i onda je veliki problem zaštiti podatke na tim platformama.
Gde osnovci i srednjoškolci mogu bolje da se upoznaju sa načinom zaštite svojih podataka? Šta se preduzima u cilju edukacije najmlađih?
Moramo učiniti veliki napor, pre svega Poverenik, ali i kompletno društvo i mediji da objasnimo i edukujemo najmlađe zašto je uopšte značajno da štite svoje podatke. U tu svrhu smo predstavili jedan buklet prilagođen osnovcima gde je na jednostavan način objašnjeno šta su podaci o ličnosti, zbog čega treba da ih čuvaju, šta ako dođe do njihovog narušavanja i koje su moguće posledice. Nazvali smo ga „Naši podaci su naše blago, kako ih možemo zaštiti?“.
Podaci su u savremenom dobu postali neka vrsta valute, čak ih više treba čuvati od novca. Novac dođe pa ode, pa ponovo dođe, ali podaci jednom kada odu, teško ih možete povratiti i ceo svet može doći u njihov posed. Zalažemo se da zaštita podataka o ličnosti uđe u nastavni program osnovnih i srednjih škola, ne kao poseban predmet, ali da se u dobroj meri plasira kako bismo preko relevantnih institucija mogli da utičemo na najmlađe.