Ono što nas u Srbiji buni jeste stabilan kurs jer smo utisak o inflaciji pravili na osnovu kursa prema evru. Mi čak ne znamo vrednost dinara pre nego što preračunamo u evro – šta se može kupiti sa dva miliona znamo tek kada vidimo koliko je to u evrima. No, uverili smo se da postoji inflacija bez promene kursa – naprosto jer je evro pod inflacijom. Mi u Srbiji smo retka stvorenja na planeti, a svakako izuzetak u Evropi, koja su nakon Drugog svetskog rata lično doživela hiperinflaciju (1993/94) i to da su nam bombe padale po komšiluku. Mnogi su pomislili da smo zbog tog iskustva otporniji na šokove, ali izgleda da ne treba mnogo vremena da se ljudi naviknu na bolje.
U zapadnim, razvijenim zemljama teško da se može naći neko ko je već doživeo nagle gubitke vrednosti novca, velike inflacije, nestašice…. Štaviše, u tim zemljama nema mnogo starosedelaca, a da se nisu rodili i ceo vek proveli u blagostanju. Hiperinflacija Vajmarske Nemačke od pre skoro sto godina i, hajde da pomenem, inflaciju u Grčkoj od pre 77 godina – jedini su ekscesi te vrste na političkom Zapadu. Nevolje su bile rezervisane za „nerazvilend“, gde su se smenjivale ekonomske krize, unutrašnji sukobi i ratovi, sa inflacijom kao obaveznim dekorom.
Pojava kovida donela je neselektivan udar na ceo svet – i razvijeni i nerazvijeni; kolateralno je stradala svetska ekonomija. Kada je započeo blagi ekonomski oporavak od posledica pandemije, dogodio se rat u Ukrajini, koji je proizveo još ubitačniju krizu svetske ekonomije.
Izobilje energenata, posebno gasa iz Rusije, dovelo je do energetske zavisnosti zapadnih i mnogih drugih ekonomija. Naravno, i naše. EU i Amerika su u svom odgovoru na Rusku agresiju potegli univerzalni, ali ne i dokazano efikasan metod, sankcije. Najvidljiviji efekat je ogroman rast cene energije, koja generiše veoma brzi rast cena transporta i hrane.
Intenziviranje rata donelo je inventivnost u evropske sankcije Rusiji, sa veoma opasnom posledicom izazivanja rasta cene energije i, naravno, veoma izraženom inflacijom svuda po svetu.
Evropa je zatečena inflacijom. I Amerika ima veliku inflaciju. Mi smo u inflacionoj spirali. Stanovnici razvijenih zemalja prvo su bili iznenađeni, pa uplašeni i uspaničeni – i to onom brzinom kojom su prepoznavali gubitak vrednosti svojih ušteđevina i nemogućnost da finansiraju potrošnju i život na koji su navikli.
Pozicija Srbije nije nimalo laka jer sama ne kontroliše ključne izvore rasta cena, a pokušaji da se često neodmerenom igrom „između“ smanji šteta, ne nailaze na odobravanje nijedne strane. Istovremeno, strah od inflacije ugrađuje se u buduće svetske i naše cene i generiše inflatornu spiralu za koju nema brzog i efikasnog leka, pa se rešenje sadašnje krize ne može tražiti u makroekonomskim merama nego, čak i više, u političkim potezima vladajućih elita sveta. A ovakve kakve su, vrlo je neizvesno šta bi one mogle da urade.
Posebno zabrinjava što se s promenom vladajućih većina menja i kompletna politika. Sve to bauk inflacije čini još strašnijim i neizvesnijim nego što bi u nekim drugim, stabilnijim i pametnijim vremenima i sa odgovornijim političkim elitama mogao biti. Opširnije u temi Novog magazina koleginice Jelene Aleksić.