Benjamin Netanjahu izgubio je mesto premijera pre otprilike godinu dana. Izrael je tada izašao iz serije od četiri izbora. Koalicija koja je proizašla iz toga bila je papazjanija levičarskih stranaka, koje su ušle u vladu posle decenije isključenosti, i pojedinih desničarskih partija koje su javno izjavile želju da se reše Netanjahuove izraelske politike. Kada sam pisao za Novi magazin pre godinu dana predvideo sam da bi ova koalicija mogla da bude pridavljena i završi u pat poziciji, bez mogućnosti da uradi bilo šta od značaja. Da li sam pogrešio?
IZRAELSKI „ZAKON O APARHEJDU“: Pre nego što krenem da oplakujem pad vlade, dozvolite mi da nepristrasno izložim njeno propadanje. Hebrejski jezik ima izreku „stranac neće razumeti“. Zaista, gledano spolja, pad Koalicije za promene deluje apsurdno. Sve je počelo rutinskom obnovom zakonodavnog akta: svakih pet godina, od 1967. godine, izraelska vlada obnavlja uredbu kojom se izraelski građanski zakon proširuje na jevrejske naseljenike na okupiranim teritorijama. Ovaj dekret često se posmatra kao neka vrsta izraelskog zakona o aparthejdu, jer podvrgava Palestince vojnoj vlasti, dok jevrejskim naseljenicima omogućava da uživaju zakonsku zaštitu i procedure običnih građana. Ali, upravo je desničarska opozicija bila ta koja je blokirala njegovo obnavljanje. Vlada je pala kao posledica toga. Veoma mali broj ljudi uzduž političkog spektra dozvolio bi da se ovaj pravni kamen-temeljac izraelske okupacije razmontira.
Ovo je bila poslednja bitka dugog rata. Opozicija cele godine nije tražila ništa drugo osim raspada koalicije. Svaki zakon koji je ova Koalicija podržala naišao je na protivljenje opozicije, a suštinski isto je bilo i obrnuto. Prošlog meseca, visoki član Netanjahuove stranke snimljen je na privatnom stranačkom sastanku kako moli svoje kolege, članove parlamenta iz Koalicije, da glasaju protiv predloga Koalicije za povećanje plata regrutovanim vojnicima ili stipendija koje se isplaćuju osobama sa invaliditetom ili samohranim majkama. Najvažniji cilj bio je razbijanje ove Koalicije i povratak na vlast.
IDENTITET KAO (NAJ)VAŽNIJI SASTOJAK POLITIKE: Političko podvajanje Izraela postalo je lišeno ideologije. Netanjahuova stranka često je srdačno pozdravljala slobodno tržište, ali predlagala je gotovo socijalističke ekonomske mere u populističkom pohodu. Ministar levičarske partije uradio je naizgled nemoguće i privatizovao deo izraelskih luka, u vreme sukoba povodom radničkih prava, što je bila dobra mera za izraelsku ekonomiju i globalno pomorstvo, ali navodna izdaja radnika u toj luci. Jedan od načina da se protumače ovi ideološki sukobi bio bi da se, za početak, kaže da spektar glavnog dela izraelske politike nije bio širok, pri čemu su levica i desnica bliže nego što bi priznale. Važniji sastojak bio bi identitet.
Za Netanjahua, Koalicija za promene bila je „Vlada Muslimanske braće“. Ova karakterizacija je rasistička: odnosi se na uključivanje jedne arapske stranke, što je izuzetno retka pojava u izraelskoj politici. Postoji svađa oko toga da li je Netanjahu obećao da će upravo ova stranka da bude uključena u njegovu koaliciju tokom poslednjih sati pokušaja da sastavi koaliciju. Ipak, za njegove pristalice takva mera je nezamisliva. I pristalice Koalicije i njeni protivnici u javnosti, politiku vide ne samo kao igru nulte sume, već i kao borbu između svetlosti i tame. Jair Lapid, koji će sada postati privremeni premijer do izbora, pozvao se na ove prizore direktno u svom govoru nakon najave izbora. „Moramo da se vratimo izraelskom jedinstvu“, rekao je on. „Ne smemo da dozvolimo da nas Mračne sile rasture.“
Glavni pseudointelektualac ovakvog podvajanja je Avišaj Ben Haim, istraživač ultraortodoksnog judaizma koji je postao TV komentator. Njegova teorija deli Izrael na „Prvi Izrael“ i „Drugi Izrael“. Prvi ugnjetava drugi. Drugi se sastoji pretežno od Jevreja Sefarda iz islamskih zemalja, prvi uglavnom čine Jevreji Aškenazi. Postoje izuzeci, naravno, ali u ovoj teoriji, Netanjahu je spasilac Drugog Izraela pred ugnjetavanjem Prvog Izraela. Tu je i novinarka, Galit Distel Atbarjan, koja je ušla u parlament kada joj je Netanjahu rezervisao vodeće mesto u svojoj stranci. Ona je pokrenula slične ideje. „Levi“ globalisti tlače vredne Izraelce, koji žude za Netanjahuom.
ANTIIZRAELSKI TROJANSKI KONJ: Koalicija za promene nije napravila revoluciju, ali postigla je promenu. Ovo je sve naljutilo. Oni koji se svrstavaju uz analize Atbarjan i Bena Haima vide i samo postojanje Koalicije kao egzistencijalnu pretnju. Oni sagledavaju Koaliciju kao podmuklo Muslimansko bratstvo i antiizraelskog trojanskog konja koji zemlju vodi pravo ka istrebljenju u iranskim rukama. Za mnoge levičare, Koalicija je bila previše desničarska u politici. Na kraju, ona je pala povodom tehničke stvari. Nije propala zbog svoje politike. Za razliku od Jugoslavije, to nije bio spoj rastućeg nacionalizma i pitanja različitog finansiranja. Upravo je političko razdeljivanje bilo ono što je dovelo do ove apsurdne tehnikalije, u kojoj je Koalicija skoro okončala pravnu zaštitu naseljenika na okupiranim teritorijama protiv svojih interesa.
Ova Koalicija koju su oni osudili kao „tvrdu levicu“ ne bi dozvolila da se to dogodi. Dakle, opet idemo na izbore, i opet, i opet.
Problem s nacijama-državama ostaje svuda isti: jaz između pripadnika istih nacija može biti mnogo širi nego među nacijama. To što smo pripadnici iste nacije zapravo ne znači da se svi slažemo.
*Autor je doktorand na Univerzitetu Jejl