Piše: Tamara Jorgovanović
Da se predsednički izbori u Francuskoj održavaju danas, u drugom krugu našli bi se Emanuel Makron, kome poslednja anketa Ipsosa i Monda daje 24 odsto podrške, i jedan od troje kandidata desnice – Valeri Pekres, Marin le Pen ili Erik Zemur, koji su gotovo izjednačeni na oko 15 odsto. Iako u trci ima najviše levičara, samo Žan-Lik Melanšon dolazi do devet odsto. Ako se ne dogodi nešto nepredviđeno, ni desnica na kraju aprilskog glasanja ne može da očekuje mnogo jer nijedan od njenih kandidata nema šansi kad se nađe nasuprot centriste Makrona – najbliže bi mu bila Pekres, zatim Le Pen, a tek onda Zemur.
Aktuelni predsednik još uvek nije istakao kandidaturu, ali kampanju uveliko vodi iz(a) kabineta šefa države – predsedava Evropskom unijom, posreduje u ukrajinsko-ruskom sukobu, govori o nuklearnoj energiji, zasenjujući njenog velikog zagovornika Zemura, i najavljuje projekte za narednu deceniju.
Odbijanjem da učestvuje u debatama sa drugim kandidatima, dok u isto vreme razgovara telefonom sa ruskim ili američkim kolegom, na neki način je ispunio svoje aspiracije s početka mandata da, kako je govorio, bude “jupiterski predsednik”. Na taj način izbegava i da odgovara na neprijatna pitanja šta je od već obećanog uradio za prethodnih pet godina.
“Postoje monarh i njegovi izazivači. Usitnjavanjem opozicije Emanuel Makron je transformisao prvi krug predsedničkih izbora u izbore za kandidata opozicije. To je razumljivo s taktičke strane. Biti kandidat znači da od čoveka nacionalnog jedinstva postajete jednaki sa onima iz suprotnog tabora. Jedino što je Makron daleko od nekoga ko je ujedinio zemlju, osim možda u prvim satima zdravstvene krize”, piše liberalni portal Kontrepoan.
Na izborima održanim pre pet godina Francusku je najviše ujedinila Marin le Pen – protiv sebe. Sada Le Penova pokušava da se predstavi kao prihvatljiva i umerenim glasačima jer je u trci još veći bauk ekstremista Erik Zemur, ali sve to pre ide u korist konzervativnoj Valeri Pekres, predstavnici Republikanske stranke koja sebe vidi kao kombinaciju Margaret Tačer i Angele Merkel, a onda ponovo Makrona.
Ipak, do 10. aprila je ostalo još dovoljno vremena za promene, a primer Nemačke jasno je pokazao da u demokratskim zemljama čak i smejanje u pogrešnom trenutku može da preokrene ishod glasanja.
IZBORNE TEME: Inflacija u Francuskoj biće viša nego što se predviđalo i iznosiće između tri i 3,5 odsto u prvih šest meseci ove godine, procenio je Nacionalni biro za statistiku. Poskupljenje goriva dovešće do dodatnog skoka cena hrane, koja je već do kraja 2021. bila skuplja dvadesetak odsto u odnosu na leto. Vlasti su pokušale da obuzdaju inflaciju merama kao što je davanje čekova od 100 evra kojima su građani mogli da plate račune za struju, gas i grejanje.
Sa rastom cena, Francuze iz meseca u mesec više zanima životni standard od “velikih tema”. Od stvari koje ih najviše zabrinjavaju kupovna moć je trenutno na prvom mestu, a zatim slede zdravstvena zaštita, klimatske promene i tek onda imigracija. Ovakva interesovanja najmanje pogoduju Zemuru, kome su imigranti alfa i omega kampanje i drži se teorije “velike zamene”, prema kojoj će potomci imigranata zameniti one francuskog porekla. I Pekresova je u nedelju na svom prvom mitingu krenula na imigrante, obećavši Francusku sa granicama, a ako treba i zid oko EU. Pekresova se očito obraćala istom biračkom telu za koje se bori sa svoja dva rivala – Le Penovom i Zemurom – kako bi ušla u drugi krug.
Nezadovoljni Francuzi učestvuju u takozvanom Konvoju slobode, protestima koji okupljaju protivnike restrikcija uvedenih zbog koronavirusa, one koji odbijaju da se vakcinišu, kao i ljude koji se bune zbog poskupljenja. Policija je za vikend pokušala da spreči ulazak kolona automobila u Pariz, ali je konvoj od nekoliko desetina vozila, organizovan po ugledu na revolt kanadskih kamiondžija, uspeo da uđe u grad i stigne do Trijumfalne kapije, gde je delimično blokirao saobraćaj. Policija je koristila suzavac i pendreke da rastera manju masu iako je vlada izrazila razumevanje za ljude koji su već umorni od pandemije.
Pošto pritisak na bolnice postepeno počinje da se smanjuje, a skoro 80 odsto građana je potpuno vakcinisano, u narednom periodu očekuje se popuštanje mera, uključujući maske u zatvorenom prostoru.
PODELE OKO PUTINA: Pored ekonomije i korone, kao tema u kampanji nametnula se i ukrajinska kriza, koja kandidatima uglavnom više služi da govore o EU, NATO i Americi nego o pretećem ratu na istoku Evrope. Francuski političari su se podelili u dva tabora – u prijatelje Ukrajine i prijatelje Vladimira Putina, potpuno nezavisno od ideološkog opredeljenja, piše Mond. Tako ekstremisti i sa levice i sa desnice podržavaju ruskog predsednika, svako iz svojih razloga.
I Zemur i Melanšon su antiamerički nastrojeni, što ih automatski svrstava na stranu Moskve. Melanšon smatra da Francuska treba da ostane neutralna i protivi se želji SAD da “anektiraju Ukrajinu u NATO”. Zemur naziva Putina carem, ali ga vidi kao ruskog patriotu koga Amerikanci provociraju i postavlja pitanje kako bi se Francuzi osećali da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan – čovek koga zove sultanom i ocenjuje da je servilan prema jakima, a grub prema slabima – napravi alijansu kojom opkoljava Francusku. Ili šta bi bilo da Rusi postave rakete na Kubi ili u Meksiku…
Le Penova je protiv sankcija Rusiji i zalaže se za povratak normalnih odnosa sa Moskvom, ali je njen kredibilitet po ovom pitanju poljuljan činjenicom da je jedna ruska banka pre nekoliko godina odobrila kredit od 10 miliona evra njenoj stranci, podseća Mond.
Pekres se drži evropskog stava prema krizi, ali među republikancima ima onih koji su naklonjeni Rusiji. Bivši premijer Fransoa Fijon, recimo, ušao je u upravni odbor dve ruske naftne i petrohemijske državne kompanije.
Na strani Ukrajine su socijalistička kandidatkinja i gradonačelnica Pariza An Idalgo, ekološki aktivista Janik Žado i Kristijan Tubira sa levog centra.
Makronu je kriza pružila priliku da se istakne ne samo kao lider EU preko države koja trenutno predsedava Unijom, već i da svoje aktivnosti posrednika u traženju rešenja učini delom predizborne kampanje. Nedavno je išao u Moskvu da razgovara s Putinom, a CNN se zapitao da li je Makron novi evropski “šaptač Putinu” (nekada se u tom kontekstu pominjala Angela Merkel). Dvojica predsednika su se ponovo čula za vikend, i tom prilikom je, saznajemo, Makron upozorio Putina “da je iskren dijalog nekompatibilan sa eskalacijom napetosti”. Razgovor je, prema saopštenju Jelisejske palate, trajao 90 minuta. Poređenja radi, Putin i Bajden pričali su istog dana 62 minuta.
OKRETANJE LEĐA: Kandidat Makron, koji kampanju vodi o trošku predsednika Makrona, u međuvremenu je dobio i podršku nekadašnjih saradnika socijaliste Fransoa Olanda i republikanca Nikole Sarkozija.
Dok se nada javnoj podršci bivšeg predsednika i stranačkog kolege Sarkozija, Valeri Pekres se suočava s velikim brojem prebega iz svog tabora na Makronovu stranu. Mnogi Sarkozijevi bliski saradnici i ministri okrenuli su joj leđa i objavili da podržavaju aktuelnog predsednika. U trenutku pisanja ovog teksta još uvek nije poznato hoće li Sarkozi stati iza Pekres, s kojom se u petak sastao, ali je to malo verovatno. Figaro piše da bivši predsednik nije zadovoljan kandidatkinjom svoje stranke jer je “sveprisutna”, ali “nepostojeća” i da je privatno kritikovao njen strah od rizika jer je prvi miting organizovala na svom terenu u Parizu, u hali za samo 6.000 ljudi, umesto da ode u Marsej ili Lil kao Zemur. Bez obzira na nevolje koje je imao sa zakonom, Sarkozi je i dalje cenjena figura francuske desnice i njegova podrška ima težinu, ali je i biračima jasno da bi bila nerado data.
I Marin le Pen suočava se sa sličnim problemom jer je jedini senator iz redova njenog Nacionalnog stroja nedavno pružio podršku Eriku Zemuru zato što ima najviše šansi da ujedini desnicu.
Trenutno deluje da će jedino bitka za mesto u drugom krugu protiv Makrona biti do kraja neizvesna.