Piše: Ivana Radoičić
Kada je pre nekoliko godina u Novom Sadu jedan poštar slikao koverat na kome je pisalo Komitet za razvoj svemirskog programa (CSPD), niko nije mogao ni da pretpostavi da iza ovog, pomalo bombastičnog naziva, stoji grupa inženjera, pilota, radio amatera, astronoma.
Komitet za razvoj svemirskog programa organizacija je koja već više od deset godina veoma aktivno radi na sticanju i savladavanju znanja iz svemirskog inženjeringa, neophodnog da se čovek bezbedno otisne i boravi u svemiru. Oni će, prema najavama njihovog predsednika Upravnog odbora Dušana Radosavljevića, Srbiju preko Indije poslati u svemir. Ipak, kad se spomene svemirski program u kontekstu naše zemlje, ironični osmesi i blagi podsmeh najčešća su reakcija prosečnog građanina. Otkud tolika skepsa i imamo li uopšte ozbiljne kandidate da Srbiju pošaljemo u svemir?
SRPSKA APOLO SEDMORKA: O srpskim naporima da dospeju u kosmos svakih par meseci čitamo napise, potpomognute podgrejanim teorijama po kojima je Josip Broz prodao svemirski program Jugoslavije u zamenu za (izaberite po želji). Prava istina je da zaista imamo svemirce iz tog doba: čuvenu srpsku ekipu američke svemirske misije Apolo, Srpsku sedmorku, na čelu sa Dejvidom Vujićem, koji je bio PR tog programa i koji se i danas zalaže za to da Srbiju stavi na svetsku svemirsku mapu. Oni su učestvovali u slanju američke letelice s ljudskom posadom na Mesec, i tako, makar posredno, stavili Srbiju na listu zemalja koje su učestvovale u jednom od najznačajnijih događaja u svetskoj nauci i istoriji. Istina je i da u svemirskoj agenciji NASA postoji mnogo „naših listova“, prve, druge ili treće generacije građana Srbije koji su sreću i znanje potražili preko okeana. No, to i dalje nije dovoljno da se Srbija podiči svemirskim programom.
S vremena na vreme ministar bez portfelja najavi učešće Srbije u svemirskom programu Kine ili Rusije i ono se zaista ostvari, ali posredno, kako je pokazao Expo Dubai 2020: naime, Srbija u svemirskim programima učestvuje tako što neke njene firme proizvode delove za izradu satelita, raketa ili lansirnih rampi, pa čak i odela. Dilema da li učestvujemo u vojnim aktivnostima, naročito kad je Kina u pitanju, obavijena je velom tajne. Ipak, jasno je da od srpske rakete koja bi odletela u svemir za sada nema ni traga. Kako onda Srbiju postaviti na globalnu mapu zemalja koje razvijaju ili već imaju ozbiljan svemirski program? Jednostavno – pomoću tehnologije koja omogućava da satelit koji nosi raketa bude velik samo 10x10cm težak jedan kilogram (tzv. nano sateliti su težine do 10 kg). Upravo jedan takav satelit poleteće uskoro iz Indije, noseći simbolično srpsku trobojku. Da bi Srbija jednog dana sama poslala svoju raketu, potrebno je da od Ujedinjenih nacija traži članstvo u Komitetu za miroljubivo korišćenje kosmičkog prostora, iako nas je CSPD već dovoljno približio svetu. U međuvremenu, zahvaljujući privatnim inicijativama, naši sateliti završavaju u svemiru: CSPD je već poslao tri rakete, a nova, koju šaljemo uz pomoć Indije, četvrta je u nizu.
“Srbija, zahvaljujući Komitetu za razvoj svemirskog programa iz Novog Sada, učestvuje u projektu ‘75 satelita’ kojim Indija ove godine obeležava 75 godina nezavisnosti. Jedan od satelita biće srpski, odnosno, nosiće payload CSPD-a i sprovoditi našu misiju”, objašnjava Dušan Radosavljević, koji je znanje o satelitima godinama usavršavao u inostranstvu. Danas ta znanja prenosi studentima Novosadskog univerziteta, ali i školarcima, obučavajući ih u sklapanju mini satelita kroz CanSat raketni program takmičenja.
PROJEKAT 75 SATELITA: Idejni tvorac i autor projekta “75 satelita” je Indian Technology Congress Association (ITCA) s kojim je Komitet za razvoj svemirskog programa u strateškom partnerstvu još od 2019. godine, navodi Radosavljević. CSPD, zajedno sa ITCA i još tri visokoškolske ustanove iz Indije, izradio je i uspešno lansirao 3 UNITY satelita 28. februara 2021. godine tokom misije “Amazonia” koja je realizovana raketom PSLV C51 iz indijske svemirske luke Sriharikota. U čast ove saradnje Indijci su napravili počasne markice sa srpskom i indijskom zastavom. Na Svetskoj izložbi EXPO u Dubaiju, u indijskom paviljonu, od 26. do 31. januara zvanično su predstavljeni detalji ovog istorijskog projekta, čija realizacija je uveliko u toku.
Kako smo do ovoga došli? CanSat raketni program je sistem obučavanja školaraca (na dopunskim sekcijama) osnovama raketnog modelovanja i izrade malih satelita. Oni, uz podršku članova Komiteta i svojih profesora, uče da sklapaju mini satelite, da ih opremaju svim podsistemima koje imaju i pravi veliki sateliti, lansiraju ih na nekoliko stotina metara i očitavaju telemetrijske podatke koje sateliti šalju prilikom spuštanja padobranom.
Ovo je, kako ističe Radosavljević, poseban interdisciplinarni projekat koji spaja matematiku, fiziku, elektrotehniku i elektroniku, telekomunikacije, programiranje, vazduhoplovnu i raketnu tehniku i mehaniku. Učenici i studenti uče kako se definiše misija, koncipira dizajn, sklopi satelit i testira, lansira, primaju i analiziraju podaci, što praktično predstavlja iskustvo jednog celog ciklusa svemirskog projekta. Svoj napredak mogu da prate na CanSat raketnom takmičenju, zajedno s vršnjacima u zemlji i inostranstvu.
ŠAMPIONAT SVETA U SRBIJI: Na EXPO u Dubaiju biće promovisano i finale svetskog CanSat raketnog šampionata (World CanSat/Rocketry Championship – WCRC) koje će biti održano u Srbiji u septembru ove godine, i u kojem će učestvovati takmičari iz celog sveta, navodi Radosavljević. Pre toga, republičko CanSat raketno takmičenje biće održano u aprilu, na Aerodromu “Veliki Radinci”, i predstavljaće kvalifikaciono takmičenje Kontinentalno CanSat raketno takmičenje u Italiji.
“Srbija će ovim događajem dobiti izvanrednu priliku da se globalno promoviše, s obzirom na to da će svi svetski faktori iz oblasti svemirskog inženjeringa i tehnologije (institucije, svemirske Agencije, organizacije) u eri “Space 2.0” gledati u Srbiju”, objašnjava Radosavljević.
Saradnja Srbije i Indije preko CSPD i WCRC počela je realizacijom Međunarodnog CanSat raketnog takmičenja 2019. godine u Srbiji, koje je organizovao upravo novosadski Komitet, kao pilot projekat. Prisustvo takmičara i stručnjaka iz Indije rezultiralo je uspostavljanjem strateškog partnerstva i pokretanjem INDO-SERBIA globalne inicijative za pokretanje Svetskog CanSat raketnog šampionata (WCRC). Početkom 2020. osnovan je WCRC Konzorcijum, međunarodno telo u čijem je sastavu sedam zemalja (Indija, Srbija, Italija, Tunis, Kanada, Peru i Portugal), koji upravlja aktivnostima WCRC-a na globalnom nivou, objašnjava Radosavljević. U ovom momentu šampionatom su pokrivene 62 zemlje.
Ako vam sve ovo deluje nemoguće, setite se Indije koja će poslati 75 satelita u orbitu, među kojima će biti i naš. Oni su pre više godina, ulažući u školarce preko Raspberry Pie i Arduino programa kojim su učili da sklapaju mini kompjutere, svoju zemlju uvrstili među prvih pet u IT naučnom svetu. Široko obrazovanje u ovoj oblasti ohrabrila ih je da krenu dalje, ulažući u svemirski program. Srbija danas ima šansu da krene njihovim stopama, otvarajući vrata novim tehnologijama. Svemir nam više nije daleko.