LOŠA NEDELJA: Nepoverenje građana u RTS
Istraživanje koje je nedavno sproveo Demostat analizirajući javno mnjenje i poverenje u institucije pokazalo je da čak 39 odsto građana uopšte ne veruje, 28 odsto nema ni pozitivno ni negativno mišljenje, a samo 30 odsto ima potpuno poverenje u rad javnog medijskog servisa.
Otkriveno je da manje od trećine gledalaca veruje da tim putem dobija informacije u interesu za javnost u koje se mogu pouzdati.
Javni servis je osnovan da bi bio u službi građana, kako bi pružio blagovremeno i nepristrasno informisanje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, ali istovremeno i afirmisao kulturne vrednosti, podsticao razvoj obrazovanja i medijsku pismenost. Međutim, gledaoci uglavnom imaju utisak da je njihov “službenik” više u funkciji promocije i zaštite vladajućih struktura, a ne njihovih interesa.
“Rezultati istraživanja o poverenju u javni servis poražavajući su po RTS, ali ne i neočekivani. Oni su posledica uređivačke politike koja je jednostrana, sterilna i pre svega neinformativna. Prosečan građanin je sve više svestan da mu javni servis ne nudi neophodne informacije za razumevanje svih važnih društvenih procesa i otud toliko nepoverenje”, rekao je za Demostat novinar Vukašin Obradović.
Komentarišući poziciju javnog servisa, te nivo nepoverenja građana u RTS, Judita Popović, članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kaže za Demostat:
“Nedostatak poverenja u tako visokom procentu ukazuje na ozbiljnu sumnju građana u istinito, blagovremeno i objektivno informisanje od RTS-a. Time se kompromituje sam pojam javnog servisa. Najblaže rečeno, sofisticirana politička pripadnost i zanemarivanje ključne obaveze da doprinosi obrazovnom i kulturnom nivou građana na kraju dolazi na naplatu, makar i u vidu rezultata ovih istraživanja.”
Inače, preporuke Saveta Evrope naglašavaju da komunikacija s javnošću treba da bude svakodnevna, dinamična i otvorena.
“Misija javnog servisa je da obezbedi pluralizam sadržaja, javnu artikulaciju raznovrsnih mišljenja, da osvetli sva važna društvena pitanja, događaje, pojave procese – uravnoteženo, bez diskriminacije”, kao i da “bude forum za javne debate u kojima se može izraziti najširi mogući spektar gledišta i mišljenja. Kvalitet se ne sme podrediti zahtevima tržišta” (Praška rezolucija 1994).
DOBRA NEDELJA: “Zasadi život”
U Užicu je u nedelju održana humanitarna akcija “Zasadi život – budi heroj u svom gradu”, tokom koje je prikupljan novac za novu roditeljsku kuću u Beogradu u kojoj će biti smeštena deca tokom lečenja od karcinoma.
Akciju je organizovalo Nacionalno udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), uz podršku neformalne Fejsbuk grupe “Užičanke”. Članice ove grupe preuzele su od udruženja specijalne olovke koje sadrže seme biljaka (nane, bosiljka ili lavande), koje su potom prodavale građanima.
“Olovka je spakovana u kartonski omotač – bukmarker, na kojem je uputstvo za sadnju semena. Najvažnije je da se prosvetni radnici, učenici škola, predstavnici studentskih parlamenata mogu uključiti u široku mrežu donatora i prijatelja dece i mladih obolelih od raka. Donacijom od 100 dinara postaće ponosni vlasnici čudesne olovke i ponosni mladi filantropi”, objasnila je Milica Zlatić iz Užica, članica grupe Užičanke i volonterka NURDOR-a.
Prikupljeni novac poslužiće za novu roditeljsku kuću u Beogradu, dugoročni i važan nacionalni projekat, koja će obezbediti besplatan smeštaj i sveobuhvatnu psihosocijalnu podršku deci i roditeljima iz cele Srbije tokom lečenja na beogradskim pedijatrijskim hemato-onkološkim odeljenjima.
Istakavši da je “septembar zlatni mesec podrške najmlađima koji se leče od malignih bolesti”, ona je navela da tom akcijom organizatori žele da pošalju četiri poruke – piši što više, čitaj što više, kad god možeš posadi biljku i uvek pomozi drugome.
Ona se zahvalila Gradu Užicu i JP Veliki park koji su omogućili da se u nedelju održi akcija, uz poštovanje svih protivepidemijskih mera.
Roditeljske kuće su, podseća Zlatić, projekat od nacionalnog značaja koji je pokrenuo NURDOR, čiji su osnivači roditelji lečene dece, lekari, psiholozi i prijatelji iz cele Srbije, s ciljem da emotivno, praktično i materijalno pomognu novim porodicama koje tek počinju dugu i neizvesnu borbu za izlečenje svojih mališana.