LOŠA NEDELJA: Nepredvidiva klima Beograda
Beograd je jedna od 10 evropskih prestonica s najmanje predvidivim vremenom, a po nepredvidivosti padavina i učestalosti ledenih dana nalazi se u vrhu liste, pokazuje istraživanje portala uswitch.com. Sa ukupno 55 bodova od mogućih 100 Beograd se našao na devetom mestu po nepredvidivosti vremena, zajedno sa Skopljem, Luksemburgom i Budimpeštom. Na prvom mestu je prestonica Estonije Talin sa 69 bodova, a iza nje su Riga (Letonija), Helsinki (Finska), Bern (Švajcarska) i Vaduc (Lihtenštajn).
Istraživanje je obuhvatilo 35 glavnih gradova evropskih zemalja, a lista je sastavljena na osnovu šest faktora – oblačnost, učestalost ledenih dana, padavine, temperatura, učestalost kišnih dana i trajanje sunčanih perioda.
Najnepredvidivija vremenska pojava u Beogradu je učestalost ledenih dana (72 odsto), po čemu se našao na trećem mestu, dok je po nepredvidivosti padavina (71 odsto) zauzeo čak drugo mesto.
Bratislava ima najveću nepredvidivost učestalosti ledenih dana, a Sofija padavina.
Kada je u pitanju oblačnost, najmanju predvidivost ima Lisabon, a visoko rangirani su i Zagreb, Sofija, Ljubljana i Skoplje.
Stokholm i Riga su prestonice u kojima su najverovatnije neočekivane promene temperature, dok je Beograd po tom faktoru na šestom mestu.
Tačan broj kišnih dana najteže je predvideti u skandinavskim zemljama. Glavni gradovi Švedske, Norveške i Danske nalaze se u prvih 10 evropskih prestonica po nepredvidivosti učestalosti kišnih dana, a na vrhu liste je glavni grad Finske.
Na prvom mestu po nepredvidivosti sunčanih perioda su Bern i Oslo, gde broj sunčanih sati varira od pet do 16 sati, zavisno od meseca.
Procenat nepredvidivosti učestalosti kišnih dana i sunčanih perioda u Beogradu je ispod 50 odsto.
Prestonice Evrope s najpredvidivijim vremenom su Valeta, Nikozija, Dablin, London i Rim.
DOBRA NEDELJA: Spasimo hranu
S ciljem da poveća svest građana o problemu bacanja i nedovoljnih donacija hrane, ali i da doprinese unapređenju praksi koje će podstaći povećanje donacija hrane, Koalicija za dobročinstvo predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), pokrenula je 23. avgusta kampanju “Spasimo hranu, spasimo humanost”. Kampanja će, kako se navodi u saopštenju izdatom ovim povodom, trajati do novembra i obuhvatiće niz akcija doniranja hrane pred “Nacionalni dan davanja”, kao i tokom samog dana koji se već tradicionalno održava 9. oktobra.
“U Srbiji na granici apsolutnog siromaštva živi sedam odsto stanovništva, odnosno, gotovo pola miliona ljudi. U riziku od siromaštva je gotovo četvrtina populacije (23 odsto). Mnogi od ovih građana Srbije zavise od donacija hrane koje su trenutno nedovoljne, dok se prema procenama u Srbiji dnevno baca dva miliona kilograma hrane. Uprkos tome što se hrana sve više donira, a proizvođači hrane i trgovci žele da doniraju viškove hrane narodnim kuhinjama, bankama hrane i dobrotvornim organizacijama, količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane dostupne u Srbiji. Rešenje ovog problema je u bližoj saradnji svih uključenih aktera”, piše u saopštenju.
Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji mogle bi da budu uvećane na godišnjem nivou za vrednost od blizu 160 miliona dinara (na ukupno 700 miliona dinara) ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane.
Kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu, podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) ukazuju da je uništavanje hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou.