A neuporedivo je gore kad u tzv. utešnom finalu ostaneš – četvrti. Jasno da je povod ovom tekstu veoma dobar učinak tima Srbije na netom završenim OI u Tokiju, koje se simbolično zovu Tokio2020 iako je 2020. odavno prošla.
No, uz tri zlatne medalje, jednu srebrnu i pet bronzanih sportisti Srbije imaju i šest četvrtih mesta, pa još nešto šestih, sedmih, finalnih ili onih posle osmog utešnih u tzv B-finalu. Tako malo cenjenih iako izborenih u najjačoj konkurenciji na svetu gde su, uprkos poremećenom datumu, ritmu o pravilima Igara, padali i svetski i olimpijski rekordi; kontinentalne i nacionalne gotovo da ne vredi pominjati iako su mnogi “četvrti”, “peti”, “sedmi” obarali i njih. I, naravno, pomerali svoje i granice ljudskog umeća.
Pa zar nije uspeh kao Sinačević, debitant u svetu vrhunskog sporta, biti sedmi na svetu. Ili šesti kao Milica Novaković, sjajni stonoteniseri…
No, izneveriše nas tri neupitne nade – Ivana Španović i košarkašice su “podbacile”, a pre svih najbolji teniser sveta Novak Đoković. Pri čemu je jedna od najboljih skakačica sveta današnjice podigla nade u kvalifikacijama skokom od sedam metara koji je, ispostavilo se, mera zlata. Do kojeg joj je u finalu nedostajalo samo devet centimetara.
Devet centimetara pakla.
Kolika je kazna pokazuju i izveštaji sa dočeka olimpijaca, u kojima je u utorak zasluženo veličano zlato karatistkinje Jovane Preković i neverovatnih vaterpolista, ali nezapaženo je prošlo da su s njima doputovale i košarkašice. Jedini peh im je što su bile – četvrte. Posle svih zlata, srebra i bronza; preumorne posle najnovijeg osvajanja evropskog trona.
Preumorne, kao i Đoković, koji je, uprkos naporima i uspesima – u čemu Srbija nema ama baš nikakve zasluge, kao i kod većine drugih, da se ne lažemo – odlučio da nastupa u Tokiju. Ili, možda i upečatljivije; Ivana Španović, koja je uspela da savlada povrede i ode u Tokio. I uprkos najboljem skoku bude četvrta. A nisu mnogo bolje prošle odbojkašice (tek treće!), kao i basketaši sa samo jednim porazom, takođe razočaravajuće (!) treći.
Deluje blesavo što to pominjemo, ali oni četvrti neće dobiti ni cvonjka za to što su u samom vrhu sveta. Iako su svi četvrti na svetskim rang-listama rame uz rame s prvima. Ili prvi. Ali novac nije mera njihovog uspeha nego našeg odnosa i kao društva i kao države. (Izostavljanje društvenih mreža je stvar mentalne higijene!)
Napokon, jedno pitanjce: šta biste kazali da je Srbija četvrta na svetu u zaštiti životne sredine ili po prosečnoj zaradi? Kako bi vam delovalo da je vaša kćer četvrta u troskoku ili basketu, baletu ili programiranju?
Kako bi bilo da smo četvrti na svetu u najdužim razdobljima bez rata ili bez huligana na sportskim takmičenjima? Bez porodičnog nasilja… Da ne nabrajamo dalje; Razmislite o tome, kako reče jedna stara reklama.
NAPOMENA: Novi magazin od ovog broja ima i gostujuće uvodničare, među kojima je i potpisnica ovog kao matična novinarka Danasa. Cilj Novog magazina je da predstavi što više meritornih autora i mišljenja koja se nedovoljno čuju u medijskoj kakofoniji.