Piše: Jelka Jovanović
Nije bio lak, ali važno je da se desio.
Dijalog ili ono što se kolokvijalno naziva dijalogom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Srbije i Kosova, uz posredovanje Evropske unije, koji je u utorak u Briselu na svetlo dana doveo jednog novog pregovarača, tvrdog, kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Naspram ništa manje savitljivog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Iz ove vizure susreti Vučića i bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija deluju gotovo prijateljski, mada ne treba smetnuti s uma da je međunarodnim posrednicima dodijalo neprestano ponavljanje istog ili sličnog vokabulara.
“Oba lidera su bila veoma otvorena i iskrena o tome šta žele u dijalogu, to je važno za EU, nema drugog puta napred osim normalizacije odnosa i obojica su posvećena da rade na normalizaciji kroz dijalog”, rekao je Lajčak posle ove runde, koja je, zapravo, samo utvrdila da nema približavanja stavova.
Razgovori će biti nastavljeni kroz nekoliko sedmica, a verovatno će Lajčakova poruka kako “EU, kao i građani Srbije i Kosova, imaju visoka očekivanja od lidera da pređu preko onoga što se dešavalo u prošlosti i gledaju u budućnost, da normalizuju odnose na temeljan način”, biti precizirana ključnim akterima.
VUČIĆ: Predsednik Srbije je optužio kosovsku delegaciju i premijera Aljbina Kurtija da su nastupom u Briselu pokušali da zaustave dijalog. Iako ni sam Vučić nije imao drugih očekivanja pre puta.
“Čovek je došao da se ne bismo dogovorili ni o čemu. Rekao mi je: ‘Došao sam da te pitam kada ćeš da priznaš nezavisno Kosovo’. Moj odgovor je bio: ‘Nikada!’”, kazao je novinarima u Briselu Vučić posle susreta, uz dodatak o “detoniranju”, što je izgleda omiljena politička pošalica zvaničnog Beograda, koju malo ko razume.
Ono što se razume jeste poruka da Srbija nikada neće obustaviti dijalog, bez obzira na pokušaj da se zaustavi: “Oni [delegacija Kosova] su došli da se dogovore ni o čemu, apsolutno ni o čemu.”
Tri važne vesti su, po Vučićevim rečima: albanska delegacija ne želi da ispuni ugovore, ne žele da razgovaraju o Zajednici srpskih opština: “Tražili su hitno i odmah kada ćemo da priznamo nezavisno Kosovo i nazivaju incidentima i provokacijama činjenicu da Srbi žele da prisustvuju liturgijama u svojim crkvama. Bio sam blag, nisam želeo da ukažem na druge stvari, potpuno odsustvo realnosti.”
Predsednik Srbije misli da će Sjedinjene Američke Države “biti fer” i da će imati jasan stav ko je odgovoran za napredak u dijalogu Beograda i Prištine, a ko je odgovoran za stvaranje tenzije, kao i da će evropski predstavnici reći ko je bio konstruktivan na sastanku, a ko nije.
KURTI: Aljbin Kurti je nakon sastanka s Vučićem kazao da nije bilo incidenata, da je bilo teško, ali i da je optimista.
“Sada imamo iskren pristup problemima i suština našeg konflikta jeste nedostatak međusobnog priznavanja – niti Srbija priznaje Kosovo niti Kosovo priznaje Srbiju. To treba da se promeni”, rekao je Kurti: “Zajedno možemo mnogo brže nego što drugi misle da krenemo evropskim i evroatlantskim putem. Naši odnosi treba da se poboljšaju principom reciprociteta – nacionalna veća za Albance i Bošnjake koja postoje u Srbiji mogu se uspostaviti i na Kosovu za Srbe.”
Kao i Vučić, i on je pozvao u pomoć predsednika SAD jer je, kaže, “Džo Bajden jasno rekao – međusobno priznavanje Kosova i Srbije”: “Dobro je da Kosovo i Srbija potpišu deklaraciju o miru, čime bi jasno rekli da nijedna od strana neće napasti drugu. Takva deklaracija o nenapadanju doprineće miru u regionu, pa i šire.”
Odgovarajući na pitanje da li je svojim izjavama doprineo da bude napada na srpsku zajednicu na Kosovu, Kurti je rekao da nema međuetničkih problema na Kosovu već da “Kosovo ima problema sa Srbijom”: “Mislim da i Srbi, i Albanci, i svi u našem regionu imaju dva glavna zahteva – zapošljavanje i pravda.”
“Nema boljeg i nema drugačijeg rešenja. Da se ne bave nama i da mi sarađujemo na evropskom putu”, poručio je Kurti, istakavši da je moguće novo poglavlje između Kosova i Srbije koje bi bilo uzor za ostale zemlje na Zapadnom Balkanu.
STATUS KVO DO DALJNJEG: Zapravo, dugo odlagani i očekivani sastanak Vučić–Kurti nije ozbiljnije pomerio status kvo.
“Susretom Kurtija i Vučića ulazi se u novu fazu dijaloga između Beograda i Prištine. Dijalog je već dugo u zastoju, a slobodno se može reći da za vreme Vlade Avdulaha Hotija nisu postignuti neki značajniji rezultati. Sada su okolnosti takve da oba pregovarača uživaju značajnu podršku biračkog tela, što daje težinu dijalogu”, kaže za Novi magazin Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa koji vodi poglavlje 35.
No, kaže on, mi smo pre 13 godina proglasili nezavisnost od Srbije i došlo je vreme da Srbija proglasi nezavisnost od Kosova. Imajući u vidu da Kurti dosad nije učestvovao u dijalogu, nije realno doći do nekog značajnog dogovora nakon prvih susreta, kao što je ovaj od utorka.
Mijačić kaže kako već neko vreme Kurti pokušava da nametne novi diskurs u dijalogu u kojem će napraviti otklon od prethodnog procesa i uvesti nove teme u pregovarački proces.
“Sa druge strane, iz izjava ambasadora Miroslava Lajčaka i g. Metjua Palmera možemo videti da je zajednički stav Evropske unije i Amerike da se proces nastavi tamo gde je stao. Otuda je realno očekivati zastoj u pregovorima dok se ne precizira agenda oko koje će se usaglasiti sve strane, što trenutno nije slučaj”, objašnjava naš sagovornik.
On je uveren kako se u ovom trenutku nikome posebno ne žuri da dođe do sveobuhvatnog sporazuma.
“Okolnosti su takve da postoji ozbiljna kriza u dijalogu koja teži da se simulira postojanje dijaloga na način da bi se strane povremeno sretale, ali bi izostali konkretni rezultati. U takvim okolnostima, osim ako se ne desi neka drastična promena, nije realno očekivati potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma do kraja ove godine ili početkom sledeće”, smatra Mijačić.
Optimizam je još manji kad imamo u vidu da ulazimo u izbornu godinu u Srbiji, a da se na Kosovu organizuju lokalni izbori, dodaje on.
“Otuda je realno očekivati da se ove godine dijalog drži na ‘tihoj vatri’, dok bi se konkretni rezultati mogli očekivati sredinom ili krajem sledeće godine”, objašnjava Mijačić.
Kad su rokovi u pitanju nije optimista ni Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, koji je i uoči sastanka za Novi magazin prognozirao da će “Borelj, Vučić, Kurti i Lajčak” da se izređaju i pre i posle sastanka nam kažu da su se dogovorili da se dijalog nastavi”.
“Dijalog je pet puta prekidan i nastavljan, isto ovo je uradio i tadašnji premijer Kosova Hoti prošle godine”, smatra Janjić.
Prema Janjićevim rečima, dobra stvar, barem za Srbiju, jeste nova praksa započeta posle posete Lajčaka i Palmera da se – misli o javnosti: “To su ta obraćanja medijatora javnosti, što ranije nije bila praksa, a i prvi put posle 2013. predsednik Srbije bi trebalo da izvesti parlament o dijalogu.”
Kurti se obratio parlamentu i pre odlaska u Brisel, ali nije slavno pošao pošto ga je opozicija – oni koji su do pre godinu dana vodili dijalog, između ostalih Ramuš Haradinaj – optužila da nema platformu za pregovore.
Briselski susret je, smatra Janjić, važan kao konkretizacija tema i rokova. Na dnevnom redu, makar kao obaveza na koju se Priština podseća, mora biti Zajednica srpskih opština.
“Za Srbiju je to jak argument o nepoštovanju Briselskog sporazuma, ali ne verujem ni da će Beograd žuriti da zatvori to pitanje”, kaže Janjić, precizirajući da bi brzim rešenjem Beograd sam sebi izbio ključni argument iz ruku.
Janjić je, međutim, uveren da će priča sa ZSO biti okončana tek za godinu, dve, kad se približi vreme za sveobuhvatni sporazum na kojem insistira međunarodna zajednica: “To se čuva za kraj.”
Takođe, Kurti sa druge strane ima bombastičan argument, odnosno ono što sam smatra argumentom – priču o genocidu počinjenom 1999. nad kosovskim Albancima i zahtev za ratnom odštetom. S tim što je, smatra Janjić, i sam Kurti svestan da odštete neće biti, kao ni suđenja za genocid.
Ono što se može očekivati jeste nastavak i u utorak pomenute priče o nestalima, kao i pokretanje “ostavinske rasprave”.
“Zapravo, nova tema o kojoj dosad nije pričano su obostrana potraživanja, s tim što Beograd ima i imovinska potraživanja, bilo da je reč o privatnoj svojini, državnoj ili korporacijskoj. Ne smemo zaboraviti da je na Kosovu sprovedena privatizacija, a glavni akter je bila Evropska unija. I to je dosad sklanjano sa dnevnog reda, ali više neće moći da se zaobilazi”, kaže Janjić, dodajući da Srbija može imati velika potraživanja.
KULTURNO NASLEĐE I SPC: Tema koja bi mogla da se otvori i zatvori već do kraja godine jeste kulturno nasleđe i imovina Srpske pravoslavne crkve, kaže naš sagovornik.
“Tu temu Raško-prizrenska eparhija odavno nameće, a nameće je i Priština kojoj je cilj učlanjenje u Unesko”, kaže Janjić.
Prema njegovim informacijama, za status SPC, zaštićene zone i imovinu u pripremi je “Ahtisari plus” plan: “Nije prepisivanje postojećeg teksta nego novi, koji će se postići kroz dijalog, a kojim će i Srpska pravoslavna crkva biti zadovoljna.”
Veći problem će biti povratak kulturnog i sakralnog blaga koje je odavno prebačeno u Beograd.
“Nema sumnje da će Priština tražiti povratak arheološkog blaga koje je pohranjeno u beogradskim muzejima, ali moraće da pruži garancije da će ga ne samo sačuvati nego i učiniti dostupnim javnosti”, objašnjava Janjić.
Iako to u ovom momentu deluje sporedno, reč je o velikoj vrednosti.
Kao posledica dogovora o kulturnom nasleđu i statusu i imovini SPC na Kosovu depolitizovaće se pitanje članstva Prištine u Unesku: “Očekujem da na jesen ponovo pošalju zahtev i da prođu.”