Postoji niz teških i zvučnih reči kojima razni ljudi danas i ovde opisuju Srbiju, svako iz svog ćoška, ne zagledajući je pomnije, pa neretko i ne objašnjavajući zašto je i kako postala baš takva. U nizu pokuda ili hvalospeva retko se čuje jedan prilično tačan opis – licemerje – iako on u sebi spaja sve što nam se dešava.
Ako krenemo od aktuelnih vesti, licemerno je pred kamerama privoditi antivaksere, a onda ih pustiti da igraju kolo oko spomenika Stefanu Nemanji – naglasak je na kolu, mada ni despot u ovakvom izdanju nije ništa drugo do čisto licemerje. No, ono što storiju o kolu i covidu čini vrednom epiteta licemerno jesu prozivke ljudi sa drugog ideološkog spektra koji koriste vakcinu koju im je obezbedio – Vučić. Kao što je licemerno ne reći da je Srbija uspešna u imunizaciji, bar dosad.
Licemerno je hvatati po belom svetu investitore sa sumnjivim kapitalom i davati im pozamašne subvencije i nerazumno jeftinu radnu, a domaću privredu gušiti na svaki način, napokon delkajući, kako bi rekao onaj osuđeni nasilnik iz Brusa, ovdašnjim preduzetnicima po pola minimalca.
Licemerno je izbornu listu posvetiti deci, a bolesnu decu prepustiti lečenju SMS-porukama, baš kao što je licemerno obećati penzionerima da nećeš smanjiti penzije, pa ih smanjiti i iz “uštede” ih potkupljivati jednokratnom dozom dva vitamina + cink, plaćenom, dabome, u netransparentnom postupku, iz državnog budžeta, ne stranačkog! I zaboraviti opet na decu i siromašne, nezaposlene i otpuštene, sve one kojima su vitamini i minerali u prirodom ili tableta-stanju nedostižni.
Vernici bi rekli da je licemerno postiti i krstiti se, a istovremeno krasti i lagati, što mnogi oko nas čine bez zazora i mere, jednom rukom se kunući u Hrista, a drugom pretresajući tuđe džepove i kase. Tu za politiku kao da nema granica, pa je mnoštvo političara/ki, pa i čitavih kombi-stranaka poslednjih decenija presvlačilo odore i skakalo iz partije u partiju, iz fotelje u fotelju, iz koalicije u koaliciju, zaboravljajući šta su koliko do jutros i s kim radili. Socijalisti su tu prvaci jer su neverovatnom autosugestijom zaboravili s kim su od 2008. do 2012. bili u vlasti i zašto. A i šta su radili pre i posle, pa im sad smeta delić toga, prilično nespretno prikazan u seriji Porodica.
Licemerno je ljude od integriteta nazivati “ovi stručnjaci”, a okružiti se kadrom s kupljenim i falsifikovanim diplomama, baš kao što je dvolično preturati tuđe račune, ne samo Đilasove i frilesnera već svakog građanina ponaosob, a žmuriti na milione, kamione, stanove svojih saradnika jer je vazda bilo da ono što je dozvoljeno Jupiteru, volu nije.
Licemerno je koristiti Informer i ine stvari sa kioska kao jedinu duhovnu hranu, a kuditi decu što ne čitaju knjige. Moglo bi se još svašta nabrajati, počev od notorne činjenice da Kosovu priznaš gotovo sve atribute državnosti i pregovaraš, zoveš ih lažnom državom, a žališ se njihovom Ustavnom sudu. No, najlicemernije od svega je govoriti da sve činiš u ime naroda i države, a i narod i državu tretirati kao prćiju koju možeš, ako ti se tako hoće, da pokloniš, pokoriš, pa i spališ, kao što su to činili bezbrojni silnici u daljoj i bližoj istoriji Srbije. Domaći, ne strani.