Predlog da se “ta stvar uredi”, razume se, stigao je sa Andrićevog venca, lično od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a toplo je primljen u Nemanjinoj, gde je Ministarstvo prosvete. Posebno posle halabuke izazvane televizijskom premijerom filma “Dara iz Jasenovca”, nakon koje je zaključeno Tamo Gde Treba da gimnazijalci nemaju pojma o Jasenovcu! Kao da su u Hrvatskoj gimnaziji, a ne ovdašnjoj.
Oni kojima je prebrojavanje krvnih zrnaca hobi, a patriotizam zanimanje, zaključili su da se na tlu Srbije nikada nije učilo o ustaškim zlodelima. Bilo je, tvrde sa čvrsto stisnutom pesnicom, zabranjeno i u komunističkoj Jugoslaviji/Srbiji iako je upravo ta Jugoslavija sa svojom pobedničkom istorijom i računicom za ratnu odštetu lansirala u svet vest o 700.000 pobijenih Srba i Jevreja u Jasenovcu. Devet puta više nego što je moguće i DNK analizama ostataka utvrditi, što inače godinama već rade dve nezavisne komisije – jedna pri Jasenovcu (hrvatska?), druga u Beogradu (srpska?), o čemu je Novi magazin u više navrata opširno i utemeljeno izveštavao protekle decenije.
Ministar prosvete Branko Ružić se, gle čuda, hitro saglasio s predlogom s Andrićevog venca: “Kao i predsednik Vučić, smatram da je važno da sadržaji udžbenika za predmete koji su važni za naš nacionalni identitet moraju da budu pažljivo birani i dostupni mladim generacijama.”
Jer, mlade generacije – a tu su, valja priznati, predsednik i ministar u pravu apsolutno, a znaju jer njihove političke opcije već decenijama “stvaraju našu istoriju” – nisu dovoljno obrazovane o istoriji svoje zemlje. Mada ne zbog tog što nema knjiga i nastavnika već zbog višedecenijske podvale pod plaštom istorije; deci, mladima, a bogami i starijima, podmeću se etnicizmi umesto fakata. Prostije rečeno – Srbe ubijaju, zar ne? Samo Srbe. I SAMO drugi. Mi ne ubijamo druge, a posebno se međusobno ne ubijamo. Jer, odvajkada Samo Sloga Srbina Spasava! Mada se ne zna kad i kako, ali država će se postarati za tu sitnicu. Valjda! Novim istorijskim, geografskim i jezičkim udžbenicima ISTINA će biti zvanično proglašena.
Time se, nema sumnje, stavlja konačna tačka na regionalnu inicijativu istoričara da se, posebno događaji iz novijeg perioda koji uključuju oba svetska rata i potonje balkanske devedesetih, sagledaju iz različitih uglova. I prepušta državi, ma šta to značilo, da kroji istoriju. Plus jezik i geografiju. Premda je i dosad, podsetimo one koji ne znaju ili namerno zaboravljaju, tzv. država imala ključnu ulogu u kreiranju nastavnih programa i udžbenika pošto nijedan udžbenik nije mogao u distribuciju i nastavu bez odobrenja Nacionalnog prosvetnog saveta.
Usput će i unosan posao izdavanja udžbenika nazad u okrilje “države” iako se zna da je taj monopol paravan za ispumpavanje novca iz državnih tokova i upumpavanje u stranačke kase i džepove.
A o Jasenovcu će se znati što i sada – da su tamo neke, kako beše, ustaše, ubijale Srbe. I ponekog Jevrejina i Roma.
Šta reći sem: žrtve, praštajte nove istorije!