Nadamo se i verujemo da će se entuzijazam zabeležen u prethodnih godinu dana održati i u narednom periodu, posebno kad epidemija koronavirusa ostane iza nas. Volja i iskrena želja da se pomogne ugroženima predstavljaju dobru osnovu za razvoj filantropije u Srbiji i unapređenje uslova za realizaciju dobrotvornih akcija. Za dalji razvoj filantropije neophodan je svakako i sistemski pristup, koji podrazumeva angažovanje građana, institucija, poslovnog sektora i medija, kao i uvođenje teme filantropije i kulture davanja u formalno školsko obrazovanje”, kaže za Novi magazin Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja već četrnaest godina dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.
Prošla godina je bila specifična zbog epidemije covida-19, pa se ovogodišnja VIRTUS nagrada za filantropiju dodeljuje s ciljem da se istaknu i podrže kompanije i preduzeća koja su se posebno angažovala na sanaciji efekata pandemije, kao i pojedinci koji su uložili izuzetne napore da se efekti krize u njihovim zajednicama minimalizuju, ali i oni koji su nastavili da ulažu u dugoročna rešenja problema u vlastitim zajednicama i svojim filantropskim delima promovišu pozitivne vrednosti u društvu. Konkurs je otvoren do 25. februara, a više informacija o kriterijumima i načinu prijave nalazi se na linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.
*Prevashodni značaj filantropije građani vide u pomoći ugroženim pojedincima i grupama, dok predstavnici poslovnog sektora smatraju da se putem nje, kroz aktivnosti društveno odgovornog poslovanja, određeni pomaci mogu napraviti i u domenu ekologije, obrazovanja i zdravstva.
Filantropija se vidi kao ključna za rešavanje važnih društvenih problema, ali i pružanje pomoći pojedincima kojima ovakva vrsta podrške može promeniti život. Filantropske aktivnosti čine vidljivijim probleme u društvu, čime se različiti akteri podstiču i motivišu da se uključe u njihovo rešavanje. Posmatrajući širu sliku ona se ipak dominantno percipira kao određena vrsta korektiva i davanja doprinosa sistemskim praksama, ili dopuna i “prva pomoć” u situacijama velikih kriza ili situacijama kada sistemski odgovor nije adekvatan. Iako postoji saglasnost u ocenama da filantropija i ne treba da teži tome da donosi rešenja većih, društvenih, sistemskih problema jer je to uloga države, prisutan je i stav da bi se njeni dometi mogli unaprediti. Kao preduslovi veće delotvornosti filantropskih akcija navode se, pre svega, strateško planiranje, kontinuirani rad u skladu sa strategijom i koordinisana aktivnost aktera u smeru zajedničkog cilja.
*Kad se analizira stepen razvijenosti filantropije u Srbiji u proteklih nekoliko godina, preovlađuje stav da pozitivnih pomaka ima. Jeste li saglasni?
Filantropija se sve više prepoznaje i praktikuje, a pozitivne promene se vide u brojnosti akcija i povećanju iznosa donacija. Utisak je da se generalno više govori o filantropiji i da je sve više ljudi upoznato s njom. Čini se da postoji i veća spremnost na davanja, ali i veći spektar domena za koje su građani spremni da daju. Došlo je do porasta u individualnoj filantropiji i ličnim davanjima. Smatra se da su izveštavanja o pozitivnim ishodima, pre svega o deci i ljudima koji su zahvaljujući donacijama uspešno otpočeli svoje lečenje, doprineli većem uključivanju građana. Zabeleženo je i uključivanje sve većeg broja kompanija u filantropske aktivnosti jer sada i manja preduzeća počinju da razumeju značaj filantropije.
*Došlo je i do određenih promena u regulatornom okviru. Jesu li dovoljne?
Sačinjeno je uputstvo za lakšu primenu i korišćenje postojećih poreskih olakšica koje su sadržane u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, a povećan je neoporezivi deo za dodelu stipendija, što će u velikoj meri uticati na porast životnog standarda učenika i studenata. Sve je izraženije i uobličavanje sistema filantropskih aktera u Srbiji, postoji sve više različitih krovnih tela, od kojih posebno ističemo Koaliciju za dobročinstvo i Srpski filantropski forum, te se može očekivati da će u budućnosti biti u potpunosti izgrađen sistem u kojem će svi akteri biti efikasno uvezani. Iako poslednjih godina raste svest o značaju filantropije, potrebno je još mnogo rada kako bi se ta svest prevela u konkretne akcije i učešće.
Kao najveće prepreke za razvoj filantropije u Srbiji mogu se izdvojiti: regulatorni okvir, nedovoljno informacija o filantropskim inicijativama u medijima, povremene sumnje u zloupotrebu prikupljenih sredstava i transparentnost rada pokretača dobrotvornih inicijativa, nedovoljna umreženost ključnih aktera u oblasti filantropije, dok predstavnici civilnog sektora kao prepreku vide i nepovoljan imidž u javnosti.
*Šta ipak građani vide kao najveće prepreke za aktivnije učešće u dobrotvornim akcijama?
Najčešće su to nedostatak novca, sveopšta apatija, nepoverenje u pokretače akcija i sumnja da mogu da doprinesu rešenju problema ili da sama inicijativa može imati pozitivan ishod. Povremeni slučajevi malverzacija koji se objave imaju izuzetno negativan uticaj na stavove građana i stoga je važno da se sprovodi temeljna istraga potencijalnih zloupotreba. Ovakve istrage moraju biti dovedene do kraja jer u velikoj meri negativno utiču na poverenje građana iako krajnji ishodi često ostaju nepoznati. Zanemarivanje ovih istraga dovodi do plasiranja netačnih ili polutačnih informacija o filantropskim akcijama i do bespotrebnog erodiranja poverenja građana u civilni sektor.
*Kompanije su prepoznate kao značajan davalac za opšte dobro. Koje oni prepreke vide?
Najveća se ogleda u smanjenim budžetima za filantropske projekte, nedostatku transparentnosti pokretača inicijativa, izostanku podsticajnog zakonodavnog okvira, nedovoljnoj podršci medija, nedovoljnom broju dobrih ponuđenih rešenja za probleme koji su prioritetni za podršku.
Veoma je negativan uticaj imalo i sačinjavanje liste medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana od Uprave za sprečavanje pranja novca, te zahtev za uvid u sve njihove transakcije od banaka. Prema navodima predstavnika civilnog sektora, ovakav potez imao je veoma osetne i ozbiljne posledice po razvoj filantropije u Srbiji jer su se na pomenutoj listi našle i značajne organizacije koje se bave upravo razvojem ove oblasti kod nas. Time je narušeno poverenje u ove organizacije jer se ovakvim aktom javnosti šalje poruka da su organizacije koje su se našle na spisku “problematične”. Veruje se i da je način medijskog izveštavanja o ovom dešavanju dodatno narušio ugled organizacija koje su se, bez osnovane sumnje, našle na ovom spisku.
Za dugoročnije efekte filantropskih inicijativa neophodno je strateško planiranje, kao i bolje povezivanje različitih aktera. Pored toga, uočava se potreba za sistemskim pristupom razvoju filantropije u Srbiji, koji bi podrazumevao uključivanje teme filantropije u formalno obrazovanje.
N. M.