Ali, zapravo i nema potrebe tražiti je, jer je vazda bilo dovoljno reći “Slaviša”, “Lečke” ili “Lekići” – i to samo nešto od toga, da znaš o kome je reč. Uz ovo neizbežno “da ti kupim kafu?” Jer je Slaviša Lekić u moru naše osrednjosti u svemu bio poseban. Zaista, jedan od ljudi koje nekritički voliš ili isto toliko, često strasnije, nekritički ne voliš. Možeš to probati racionalno da objasniš, ali nećeš uspeti jer sve što pomeneš može se i nekom drugom prilepiti, dobar, odan, pošten, strastven, posvećen… Možda je to njegovo bilo života, istovremeno i stanje svesti Slavišine okoline, najpreciznije objasnio naš zajednički kolega i prijatelj Grujica Spasović rečenicom – Slaviša je tempirana bomba.
Uvek i zauvek.
Ne zbog toga što je nesolidan, a još manje nesolidaran, naprotiv, već samo stoga što će istrajati na onome što se dogovorite i kad uvidi da je put koji ste gradili postao previše isprekidan i krivudav reći će – NE. Ne zbog toga što je put težak, to se podrazumeva, kao i rupe, ali da i pun rupa, ali ne onih koje se stvaraju po sili pomirljivosti. Besprekoran u poslu koji mu je bio sam život, ne samo posvećen NOVINARSTVU već vrhunski u njemu, pismen, naravno, s neverovatnim njuhom za ono što je tema u nastajanju dok ostali prčkaju po bunjištu sadašnjice, vazda je bio i ostao nameran da to nešto i izvede. I izvodio, ma koliko koštalo. Vremena, živaca i svega što ide uz te dve strašne reči.
U pravu su svi oni koji ovih dana govore o njegovoj smirenosti i kad je najteže, šarmu kad je do guše u živom blatu, pa i spremnosti na ustupke. Da, u pravu su, samo jedno zaboravljaju; to je ipak Lekić, tolerantan dosta i doista, pa i gotov na kompromis, ali – samo pod njegovim uslovima! I spreman da ode ako nije tako. Nimalo laka, pa i neprijatna osobina koštala je i njega i druge, ali u vremenima nečasti potrebna kao zrno soli.
Baš takav kakav je, spreman na kompromis, a beskompromisan, ostavio je iza sebe mnogo dobrog iako ga mnogi neće pamtiti po dobru već po britkosti kojom ih je sekao, povremeno i surovosti kojom je pokušavao da otvori oči i njima i svima nama. Baš takav kakav je bio stalno je bio okružen naklonošću, ljubavlju i pažnjom. U profesiji, od tog legendarnog NON-a preko Borbe, Reportera, Danasa i Statusa do TV-serijala koji su uzdrmali region. Vazda pripravan da kaže šta i zbog čega baš to misli, bez dlake na jeziku.
Ipak, nešto je bilo veće i važnije od njegovih ljubavi, onih obično neobičnih, stvarnih i profesionalnih, pa i od Amiga. Slaviša Lekić je bio i ostaće @Micintaja.
Milica je njegov nemir smirivala.
Počivaj u miru, Slaviša, zaslužio si!
Redakcija Novog magazina