Neki ljudi ne stare, oni naprosto zru ili, šantićevski rečeno, zriju. Kao nar, kao dobar sir i pršut, kao crveno vino…
Kao Nadežda! Jedina, neponovljiva, jedinstvena, svoja i naša.
Ništa gore zapisano nije ofrlje; naša Nadežda je bila puna ideja kao jadranski nar jedrih crvenih zrna, volela je zreli sir i dalmatinski pršut koji ne mogu da se smandrljaju preko noći već traže znanje, posvećenost i vreme, da zru, baš kao i dobro vino, koje je nezaobilazno u dobru i zlu. Okružena prijateljima – a imala ih je i ima ih na svim meridijanima zemaljskog šara, svim kotama nekadašnje domovine, čak i u njenim zaboravljenim budžacima – uvek orna za dobru raspravu i vrcavu priču, Nadežda je otvarala nove vidike i osvajala nove prostore. Za nju je novinarstvo bilo svetinja čiji se zakoni moraju bez pogovora poštovati, ali i alatka kojom se i najneverniji mogu dovesti do ideala pravde i slobode.
O tome svedoče sve divne reči utehe, tuge i neverice koje su stigle do porodice i redakcije ovih dana, posle godina neravnopravne borbe jedne nepresušne životne snage s preteškom bolešću. U tom bremenitim godinama Nadežda je više od svih u blizini imala volje i želje da živi i diše punim plućima, da radi kao da to nije ništa, povezuje ljude.
U poslednjim sedmicama intenzivno je razmišljala o inoviranju koncepta Novog magazina, odbacivanju okoštalog, uvođenju svežine. Ne promeni uređivačke politike jer je ona jasna od početka i zasnovana kao proevropska, prodemokratska, proleva, s naglaskom na socijalnoj pravdi i odbrani ljudskih prava, kolektivnih i pojedinačnih! U burnim danima koje proživljavaju svet, Evropa, region i ovo parčence zvano Srbija, trebalo je dovesti u puni sklad nesumnjivu politiku i osavremenjeni koncept. Koristeći sve savremene tehnike, alate i platforme za dopiranje do što više ljudi.
I baš zbog obilja inovativnih ideja, ovaj odlazak nije kao svaki drugi koji tek beleg ostavi – iza naše Nadežde ostaje provalija koju valja premrežiti i premostiti.
O Nadeždi su nadahnuto pisali i govorili na komemoraciji u Centru za kulturnu dekontaminaciju 24. marta Dubravka Stojanović, Željko Bodrožić, Brankica Janković i Mijat Lakićević, uz sećanje Ane Miljanić i tima CZKD na „Zlatnu vešticu“. Na ispraćaju na Novom groblju dan kasnije govorili su Branka Mihajlović i Radomir Diklić, uz zvuke „Orfeja“, koje je maestro Ljubiša Jovanović na svojoj čarobnoj flauti ponovo odsvirao samo za Nadeždu.
Ovaj omaž našoj divnoj šefici, koleginici i prijateljici Nadeždi Gaće biće prošaran i citatima iz njenih tekstova i intervjua.
Slava joj i hvala za sve!
Redakcija Novog magazina