Novinar, književnik, filmski kritičar, hroničar kulturnih fenomena, suosnivač Udruženja nezavisnih novinara Srbije, prvi predsednik Suda časti, dosledni i beskompromisni branilac ugleda novinarske profesije, Milan Vlajčić preminuo je 9. februara u Beogradu.
Rođen 23. avgusta 1939. u Beogradu (otac Mihajlo, industrijalac, majka Vera, istoričarka umetnosti). Diplomirao je na Katedri za opštu književnost s teorijom književnosti beogradskog Filološkog fakulteta. Književne kritike i oglede objavljivao je od 1960. u časopisu Delo i drugim publikacijama. Uređivao je kulturne rubrike Studenta i Mladosti, književne listove i časopise Vidici, Gledišta i Književni glasnik.
Od 1970. godine je kao novinar i urednik dnevnog lista Politika pisao pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a od 1985. do 2004. bio je stalni filmski kritičar tog lista. Od 2004. do 2017. bio je je filmski kritičar i kulturni komentator dnevnog lista Blic, a tokom poslednje dve godine, bio je kritičar portala i dnevnog lista Nova.
Jedan od doajena srpskog žurnalizma dobijao je mnogobrojne nagrade i priznanja, među kojima su Zlatno pero, Dušan Duda Timotijević, Milan Bogdanović, Nebojša Popović, kao i Zlatni beočug – nagradu Beograda za trajni doprinos kulturi (2000. godine). Bio je član međunarodnih žirija na filmskim festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji, Montrealu, Krakovu, Monpeljeu, Minhenu i Beču.
Prvu knjigu književnih kritika i ogleda – Poprišta, objavio je 1970. u Nezavisnim izdanjima Slobodana Mašića, zbirku kritika – Jednom i nikad više objavio mu je BIGZ (Biblioteka Dvadeseti vek), a zbirku komentara objavljenih u Politici – Ćuti i plivaj dalje publikovala je Narodna knjiga. Objavio je i knjige Pristrasna lektira, Uzvodno od Džimija Barke, Noć u Kazablanki, Fest, odbrojavanje, Legenda o Zidu, Gradska šetnja, Pogled iz ogledala, Potemkinovi potomci, Zvezdana prašina.
“Ja ne znam ništa drugo da radim. Ne mogu da otvorim buregdžinicu, otrovaću nekog”, objašnjavao je kroz smeh 2017. u Danasu zašto i dalje u dnevnim listovima i svojim knjigama predano piše o savremenoj srpskoj kulturnoj sceni. “Ja sam ja jedan svaštar. Kad kažem svaštar, mislim da sam pisao o onome što sam znao. Nisam pisao o oblastima u kojima sam potpuni diletant. Ja volim balet, ali ne mogu da pišem o tome. Pisao sam o stvarima koje sam pratio, voleo, za koje sam se školovao”, naveo je tada.
Bio je jedan od naših najvećih intelektualaca, jedan od najboljih, suptilnih i posebnih poznavalaca filma i književnosti. Čuvar slobode i večiti i beskompromisni borac protiv nepravde, bezumlja i tiranije. Pravi prijatelj i najveća i najiskrenija podrška svima nama koji se bavimo filmom – rekao je reditelj Srdan Golubović nakon vesti o smrti Milana Vlajčića, koji je 16. februara sahranjen na beogradskom Novom groblju.
N. M.