Jedan od osnivača Nezavisnih pisaca – udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu, koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije, osnivač Beogradskog kruga (1990) – udruženja nezavisnih intelektualaca koji su se od samoga početka suprotstavljali režimu Slobodana Miloševića i srpskom nacionalizmu, član Grupe 99 – osnovane na Frankfurtskom sajmu knjiga 1999. i jedan od utemeljivača nezavisne književne asocijacije Forum pisaca, osnovane u decembru 1999, jevrejsko-srpski književnik, esejista, dramaturg, scenarista, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd (odakle je 1991. oteran zbog osnivanja Nezavisnog sindikata RTB), redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, u okviru kojeg je skoro dve decenije aktivno pomagao stvaranje Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, Filip David preminuo je 13. aprila u Beogradu. U Muzeju srpske književnosti formirao je zbirku sa svojom pisaćom mašinom, ličnim predmetima i knjigama sa posvetama. Sahranjen je 17 aprila na Jevrejskom groblju u Beogradu.
Rođen 1940. godine u Kragujevcu, talenat za pisanje pokazao je još kao osnovac i srednjoškolac, dobivši već tada dvadesetak nagrada. Njegov otac Frederik, bio je sudija u Sremskoj Mitrovici. Po izbijanju rata otac se pridružio fruškogorskim partizanima, dok se David sa majkom Rozom skrivao podno Fruške gore dok je većina braće, sestara i rođaka njegovog oca stradala u logoru na Sajmištu i u Jasenovcu.
Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Napisao je više televizijskih drama i filmskih scenarija. Objavio je knjige pripovedaka Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom i Princ vatre, romane Hodočasnici neba i zemlje, San o ljubavi i smrti i Kuća sećanja i zaborava, knjige eseja Fragmenti iz mračnih vremena, Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu. S Mirkom Kovačem objavio je Knjigu pisama 1992-1995. Kao dramaturg i scenarista radio je na filmovima Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure baruta, Poseban tretman, Paviljon 6, San zimske noći…
Dobitnik je mnogih priznanja za prozu, između ostalih nagrade Milan Rakić, BIGZ-ove i Prosvetine nagrade za knjigu godine, Ninove za roman godine i Andrićeve za zbirku priča, kao i priznanja za doprinos fantastici u književnosti Aleksandar Lem i Zlatni zmaj. Nije mu izmakla ni regionalna nagrada Meša Selimović za najbolji roman u prethodnoj godini… Dela su mu prevođena na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovenački, hebrejski, a njegove pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.
Spada u najznačajnije intelektualce i književnike poslednjih decenija, a njegov život odredili su, podjednako, i njegov aktivizam, kao i neumorna borba protiv ratova i nacionalizma, jednom rečju, borba protiv svakovrsnog zla.
„Gospodari naših života i naših sudbina uvukli su nas u rat, u kriminal, u gangsterizam, pustili su sa lanca svoje rasiste i mafijaše… od zemlje u kojoj smo se rodili napravili su zemlju nasilja i sramote, a nas, protiv naše volje pretvorili u svoje saučesnike… Jedino što nam preostaje jeste da postanemo izdajnici… Biti izdajnik u takvoj zemlji i takvom sistemu najmanje je što može i mora učiniti svaki moralan i častan čovek“, reko je Filip David, između ostalog, tokom prvog kruga subotnjih razgovora Beogradskog kruga, 11. aprila 1992.
„Zlo jeste dominantno, moćno, neuništivo, sveprisutno. Strašno je zlo koje ljudi čine jedni drugima, zlo podstaknuto mržnjom, ali postoji i ono drugo zlo koje je izvan ljudskog poimanja i razumevanja, posledica razornog delovanja prirode, rekao je Filip David oktobra 2004. u intervju Novom magazinu, dodajući da „živimo u vremenu netolerancije gde je teško opstati sa drugačijim mišljenjem, gde se ja izgubilo u haosu društvenih mreža, političkih diktatura, različitih manipulacija. Kako se onda održati, ne izneveriti samoga sebe ali i najbliže koji vam veruju? Samo poštovanjem sopstvenih moralnih principa, drugog i drugačijeg, ne podležući političkim ili sličnim strastima, ograničenjima i iskušenjima vere, političkog kameleonstva, nikoga ne ugrožavajući, suprotstavljajući se iskušenjima koja su svakodnevna i mnogostruka“.