Uz zahtev da vlasti RS odustanu od vraćanja klevete u sistem krivičnog prava, oni su precizno objasnili zbog čeka takav potez nije u skladu sa najboljim praksama i važećim medjunarodnima preporukama.
U pismu se, izmedju ostalog, ističe da kriminalizacija klevete može imati negativan učinak na situaciju sa ljudskim pravima u zemlji, naročito na slobodan i inkluzivni politički diskurs, na pravo na traženje, dobijanje i širenje informacija, kao i na slobodu štampe.
“Usvajanje ovih izmena i dopuna predstavljalo bi veliki nazadak u pravnom okviru za zaštitu slobode izražavanja u BiH. Takodje, predloženi amandmani bili bi u suprotnosti sa globalnim trendom dekriminalizacije klevete, što uključuje i evropski region, gde je nekoliko država članica EU i država sa kandidatskim statusom za EU ukinulo krivičnu klevetu ili su poduzele korake ka njenom ukidanju”, stoji u pismu.
Vlastima u RS potom je ukazano na sva sporna pitanja u odredbama tog zakona, kako na one koji se odnose na klevetu, tako i one koje se odnose na “povredu ugleda i časti”.
“Propise o kleveti nikada ne treba koristiti da bi se sprečilo kritikovanje javnih ličnosti”, navodi se u pismu i ističe da “krivično pravo treba koristiti samo u veoma izuzetnim i najgorim okolnostima podsticanja na nasilje, mržnju ili diskriminaciju”.
Propisi o kleveti, naglašava se, predstavljaju nasledje kolonijalne prošlosti i za njih nema mesta u modernim demokratskim društvima.
Još se upozorava da su predvidjene novčane kazne za klevetu i povredu ugleda i časti, koje se kreću i do 50.964 dolara, nisu samo nesrazmerno visoke, već i da postoji rizik proizvoljne primene ove odredbe na širok krug osoba.
“Nametanje zatvorskih kazni na osnovu nacrta izmena i dopuna člana 340. (zakona) omogućuje služenje zatvorske kazne do dve godine. S tim u vezi, želimo da ponovimo konstataciju Komiteta za ljudska prava kojom se naglašava da zatvorska kazna nikad ne može biti odgovarajuća kazna za klevetu”, ističe se, izmedju ostalog, u pismu upućenom vlastima RS iz UN-a.