Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan trebalo bi da prisustvuje molitvi u znamenitoj građevini iz šestog veka.
Hiljade muškaraca i žena, koji su stigli u Istanbul iz čitave Turske, učestvovaće u molitvi u odvojenim delovima izvan Aja Sofije.
Istovremeno za čelnike pravoslavnih crkava u Grčkoj, Sjedinjenim Državama i drugde u svetu, ovaj dan je “dan žalosti”.
Odbacujući međunarodne kritike, Erdogan je izdao dekret o pretvaranju Aja Sofije iz muzeja u džamiju početkom ovog meseca, ubrzo posle presude najvišeg upravnog suda Turske da je Aja Sofija nelegalno pretvorena u muzej pre više od osam decenija.
Taj potez izazvao je uznemirenost u Grčkoj, Sjedinjenim Državama i među ostalim hrišćanskim crkvama koje su pozvale Erdogana da zadrži status muzeja za Aja Sofiju, kao simbola hrišćanskog i muslimanskog jedinstva.
Papa Franja je izjavio da je “jako pogođen” odlukom Turske da pretvori Aja Sofiju u džamiju. “Moje misli idu u Istanbul, mislim na Aja Sofiju. Jako se osećam pogođeno”, rekao je papa sredinom ovog meseca.
Crkva Svete Sofije je sagrađena 537, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su trupe sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.
Pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena je u muzej. Aja Sofija je na Spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESCO).
Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kuture.
Grčka pravoslavna arhiepiskopija u Njujorku nazvala je predstojeće molitve “kulturnom i duhovnom zloupotrebom i kršenjem svih standarda verskog sklada i međusobnog poštovanja.
Ona je pozvala vernike da današnji dan poštuju kao dan “žalosti i očigledne tuge”.
Arhiepiskop Elpidoforos sastao se juče u Vašingtonu s američkim predsednikom Donaldom Trampom i potpredsednikom Majkom Pompeom kako bi razgovarali o promenjenom statusu Aja Sofije.