Piše: Milan Mišić
“Kina veoma predano radi na obuzdavanju koronavirusa i Sjedinjene Države veoma cene njene napore i transparentnost. Sve će izaći na dobro i ja, u ime američkog naroda, želim da se zahvalim predsedniku Siju”.
Ovo je sadržaj tvita predsednika SAD emitovanog 24. januara, u momentu kada je na američkom tlu bila potvrđena tek druga žrtva novog koronavirusa i kada se u vrhu vlasti u Vašingtonu smatralo da je epidemija začeta u Vuhanu, 11-milionskoj metropoli centralne Kine, nešto tek samo za nijansu ozbiljnija od sezonskog gripa.
Od tada je prevaljen dug put – Amerika je danas neslavni šampion pandemije sa 1,2 miliona zaraženih i oko 70.000 žrtava, što je više od turobnog spiska sa 58.320 imena poginulih koja su uklesana u mermer Memorijala Vijetnamskog rata u centru Vašingtona. Zahvalnost predsedniku Siju više se ne pominje – ona je zamenjena vestima o namerama SAD da od Kine zatraže “finansijsku kompenzaciju” za štetu koja je Americi naneta zbog toga što Peking nije blagovremeno sprečio širenje virusa.
Uz to, američke obaveštajne službe, mašinerija od 16 organizacija sa ukupnim budžetom od oko 50 milijardi dolara, dobile su prioritetan zadatak – da potvrde “teoriju zavere” koja je u opticaju još otkako je počela najveća zdravstvena kriza novijeg doba: da je virus, čiji je zvaničan naziv u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji SARS-CoV-2 (a bolest koju izaziva Covid-19), biološko oružje stvoreno u laboratoriji koja se nalazi baš u Vuhanu, kao i da njegovo širenje nije sprečeno namerno.
Tramp svakako zna da je u naučnoj zajednici ovo bezmalo stopostotno osporeno. Virusolozi i imunolozi, eksperti koji su danas pod reflektorima globalne pažnje, tvrde da novi virus ne pokazuje znake da je nastao genetskim inženjeringom i da sve upućuje da je sa svog prvobitnog domaćina, slepog miša, do čoveka stigao preko posrednika (po svemu sudeći egzotičnog pangolina, “mravojeda s pancirom”, u Kini dragocenog zbog navodno lekovitih osobina svog ljuskavog oklopa). To se dogodilo na centralnoj vuhanskoj pijaci gde se trguje i živom robom. “Nulti pacijent”, prvozaraženi, evidentiran je početkom decembra, da bi se zaraza potom proširila geometrijskom progresijom i postala globalna pandemija.
Sve ovo, međutim, samo je jednim delom zasnovano na naučnim činjenicama, a drugim na logičnim pretpostavkama kojima se opisuje put novog patogena. Time su, u mnogo većoj meri nego u ranijim situacijama – HIV-a, svinjskog i ptičijeg gripa – otvorena vrata za alternativna objašnjenja, poluinformacije, glasine, gole laži i teorije zavere koje prvi put potiču i od autoriteta – političkih lidera, pa i nekih nobelovaca.
Platforma i mehanizmi za njihovo širenje – društvene mreže kao što su Fejsbuk, Tviter, Vajber, razni mesindžeri i internet sa milionima veb-sajtova – danas su razvijeniji nego što su ikad bili. Njihovi algoritmi programirani su tako da privlače i održavaju pažnju, pri čemu je na delu pravilo da što je neko objašnjenje senzacionalnije, to je viralnije. Iz kompleksnih objašnjenja izdvajaju se samo najalarmantniji delovi, koji izvan originalnog konteksta dobijaju sasvim drugačije značenje, propaganda je sve više maskirana u informaciju, a informacija je sve češće neskrivena provokacija.
Pošto se oko krivice za globalnu pošast spore dva ključna aktera današnje geopolitike – SAD i Kina – važan faktor u procesu su interesi i Vašingtona i Pekinga. Tramp svakako ima potrebu da svoje kasno reagovanje na epidemiju zabašuri svaljivanjem krivice na Kinu, za šta ima osnova u nekim činjenicama – Peking je u prvim danima neadekvatno reagovao, pa čak i svesno prikrivao informacije o stvarnim dimenzijama zaraze.
S obzirom na posledice pandemije – urušavanje donedavno stabilne američke ekonomije, uz dramatičan porast nezaposlenosti (više od 30 miliona na biroima rada) – Trampu je neophodan spoljni krivac. Otuda i najnovija, ovoga puta zvanična teorija zavere potekla iz Bele kuće – da je novi virus biološko oružje koje u novembru treba Trampu da onemogući osvajanje drugog predsedničkog mandata.
*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE