Varšavljani su izašli na trgove, pred Kraljevski zamak gde su napravili živi simbol ustanika i pevali ustaničke pesme iz toga vremena, a nebom nad glavnim gradom proletela su četiri borbena aviona F16 Jastreb.
Radikalni nacionalisti su, blizu Palate kulture posle minuta ćutnje bacali petarde, dimne bombe, kućne vatromete i krenuli u tradicionalni pohod gradom, dok se na Narodnom stadionu gde hiljade iščekuju prvi koncert američke pevačice Tejlor Svift, na ekranima na zvuk zvona i sirena pojavila poljska zastava, a publika ustala da ćutnjom oda poštu.
Tokom celog dana kompletni državni vrh, predstavnici Varšave, poljski ratni veterani polažu vence i pale sveće pred spomenicima vezanim za ustanak koji vojno jeste zabeležen kao jedan od velikih poraza, ali istovremeno Poljaci se njime ponose kao dokazom nesalomive volje i čežnje za slobodom i po strašnu cenu.
Poljska još od početka ove sedmice obeležava 80. godišnjicu izbijanja tog najvećeg oružanog ustanka u nekom od gradova okupirane Evrope u Drugom svetskom ratu, a juče i danas su godišnjicu obeležili zajedno i predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer i Poljske Andžej Duda.
“Bilo kakva reč čini se slaba da se imenuje to zverstvo. Zato želim da kažem samo jedno, iz dubine srca i sasvim ozbiljno: danas i upravo tu molim za oproštaj”, kazao je u sredu posle mise pred Spomenikom varšavskih ustanika nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer.
Predsednici Poljske i Nemačke zajedno su položili danas venac u kvartu Vola, gde se odigrao najveći masakr Varšavljana tokom ustanka.
“Na ovom skromnom mestu koje je, medjutim, uklesano u pamćenje našeg naroda predsednik Nemačke, sin naroda počinilaca tih strašnih zločina polaže venac, pognute glave i kleči pred krstom koji podseća na te žrtve i na te pobijene. Pošta koju odaje Frank Valter Štajnmajer ima simbolični značaj”, kazao je danas poljski predsednik.
Gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski ocenio je sinoćnji i današnji gest nemačkog predsednika, ali je poručio da jedini ko ima pravo da oprosti jesu sami ustanici.
Lider poljske opozicije, nacionalno-konzervativne stranke Pravo i Pravda Jaroslav Kačinjski upozorio je da su nemačkog predsednika dočekale i grupice skandirajući “reparacije”.
“To nije pitanje novca, radi se o pravdi da Poljsku ne tretiraju drugačije nego druge zemlje. Treba pitati šta je to u nemačkoj kulturi što dozvoljava običnim ljudima da vrše masakre i da li je to zaista ostalo odbačeno. Reparacije su i dalje aktualne a poseta Franka Valtera Štajnmajera Poljskoj je preuranjena”, kazao je danas u Varšavi Kačinjski.
Varšavski ustanak diglo je oko 40.000 do 50.000 boraca pokreta otpora, iako poljska antifašistička Zemaljska armija nije imala oružje za sve njih, a na vest o izbijanju Varšavskog ustanka Hajnrih Himler izdao je naredjenje da se ne uzimaju zarobljenici te da se Varšava sravni sa zemljom i na taj način posluži kao zastrašujući primer za celu Evropu.
U borbama u koje su se uključivali masovno i civili, poginulo je 18.000 ustanika, 25.000 je ranjeno a najviše su stradali Varšavljani civili kojih je poginulo 180.000 hiljada.
Kada su ustanici 2. oktobra 1944. kapitulirali oko 550.000 Varšavljana isterano je iz grada a Hitlerovi nacisti obistinili su Himlerovu pretnju i zaista sravnili sa zemljom veliki deo poljske prestonice.
Varšavski ustanak od 1. avgusta do 2. oktobra 1944. godine ostao je zabeležen kao poraz, izmedju ostalog i zbog pogrešne procene komandanata pokreta otpora i poljske ilegalne Zemaljske armije da će ustanicima u pomoć priteći Crvena armija, koja se vec bližila Varšavi, kao i pretpostavka da će okupacione vlasti kapitulirati i predati Varšavu Poljacima.