Stručni članovi američkog kriznog štaba kažu da je verovatno bilo neminovno da u prvom naletu epidemije mnogo ljudi oboli i izgubi život, ali da negde posle privih 100.000 mrtvih više nije bilo opravdanja da se epidemija ne stavi pod kontrolu i da se značajno smanji broj obolelih i umrlih. Da li bi to zahtevalo značajno smanjenje privrednih aktivnosti?
Hteo sam da vidim koji je odnos broja umrlih i gubitka na proizvodnji. Ukoliko se samo posmatra Evropska unija, teško je na jednostavan način utvrditi koliko gubitka na proizvodnji košta ljudski život. Uzmimo Sliku 1, na kojoj su prikazani privredni rast prošle godine i povećani broj umrlih u prošloj godini u odnosu na prosek od četiri prethodne godine u Evropskoj ekonomskoj zajednici. Izvor je Eurostat.
Mada postoji povezanost, ona nije posebno jaka. Nešto bolje je ako se uzmu samo poslednja tri kvartala 2020. jer se pravi uticaj epidemije počeo tek tada osećati. Ali, opet, teško je videti neku značajnu razliku među zemljama. Iz čega bi se moglo zaključiti da je uticaj mera privrednih vlasti bio relativno mali.
Ovo se takođe vidi na druga dva načina. Najveći pad proizvodnje bio je u drugom kvartalu prošle godine, u kojem je takođe bilo relativno malo povećanje broja umrlih (uvek u odnosu na prosek u četiri prethodne godine). Iz čega se može zaključiti da je svakako mogao da se smanji broj umrlih od zaraze virusom uz značajnu cenu u proizvodnji. Takođe, četvrti kvartal prošle godine bio je najgori po povećanom broju umrlih, dok je pad proizvodnje bio znatno manji. Gledano po mesecima, ali samo po broju umrlih jer nema mesečnih podataka za promene u ukupnoj proizvodnji (BDP), najveći broj zemalja uveo je stroži režim ponašanja, koji je u velikoj meri na snazi i u prvom kvartalu ove godine. Tako da su podaci o povećanom broju umrlih nešto bolji, dok je očekivan rast proizvodnje nešto gori.
Ako je ovo tačno, onda Slika 1 govori da uglavnom nije bilo doslednosti u primeni privrednih i mera zaštite javnog zdravlja u zemljama članicama Evropske ekonomske zajednice. Usled čega su razlike u privrednim rezultatima u najvećoj meri određeni privrednom strukturom pojedinih zemalja. Tako da, recimo, dubok pad proizvodnje u trećem kvartalu prošle godine u mnogim zemljama govori o značaju uslužnog sektora, posebno turizma.
Takođe, odustajanje od brige za javno zdravlje nije imalo neki značajniji doprinos privrednoj proizvodnji, ali je imalo veoma rđave posledice po javno zdravlje, kako u broju obolelih tako i u povećanom broju umrlih.
Iz ovoga se može zaključiti da se privredne vlasti uglavnom nisu valjano nosile ni sa epidemijom niti sa privrednom proizvodnjom. Ishodi su uglavnom određeni nasleđenom strukturom proizvodnje i širenjem epidemije. Tako će, sva je prilika, biti i u buduće.