Sve to utiče na ponašanje aktera na koje se deluje spoljašnjom prinudom i izaziva specifičan nedostatak autentične motivacije, čak i kada se vidi neki željeni ishod. Nosioci reformi promene doživljavaju kao nepotreban namet. Sve ovo dovodi do površnog, manifestnog i formalnog povinovanja zahtevu i nastojanjima da se izbegnu kada god je to moguće.
U praksi se mogu konstatovati i pozitivni pomaci; povećanje konkurencije među nastavnicima, školama i fakultetima, jasnija svest u javnosti o stvarnim troškovima obrazovanja, a povećano je i interesovanje aktera obrazovanja za svoja prava. Nejasan je, međutim, doprinos školskog sistema ekonomskom razvoju, razvoju demokratije, evropskim integracijama, formiranju nezavisnih tela, evaluaciji nastavnika, decentralizaciji upravljanja obrazovanjem, evaluaciji postignuća učenika i studenata, PISA testiranju, podršci učenicima, studentima i nastavnicima, kvalitetu obrazovanja i sl. Nasuprot tome, politika i stranke su sve prisutnije u obrazovanju. Razloga za ovo je više, a među najvažnijim su materijalne pretpostavke za funkcionisanje modernog, na tržištu zasnovanog obrazovanja, motivacija (kao što je, na primer, nezadovoljstvo postojećim stanjem) jer su reforme trajan proces. Kako pokrenuti najobrazovaniji deo nacije u pravcu razvoja, a da se ne upadne u zamku da je bilo kakva promena isto što i razvoj? Oni koji su očekivali brze i korenite promene sigurno su nezadovoljni stanjem, a oni koji ništa nisu očekivali možda imaju utisak revolucionarnih promena. Čini se da je sa ovog spiska u potpunosti realizovano samo ono što je u interesu stranačkog života u Srbiji, a to je formiranje novih institucija i tela i učešće u upravljanju na svim nivoima; najveći pomaci napravljeni su u delu koji najmanje zavisi od pomoći države u realizaciji.
Jedan od načina da se pokaže kako Vlada i Ministarstvo prosvete misle o obrazovanju i pokušavaju da ga reformišu u skladu s trendovima jeste i uvođenje dualnog obrazovanja u srednje i visoko obrazovanje. Uvođenje dualnog obrazovanja u škole, prema mišljenju kreatora, ključna je strategija Vlade Srbije za rešavanje problema nezaposlenosti mladih i razvoj privrede. Međutim, da li je to tako i da li je taj sistem dobar? Šta će Srbiji doneti uvođenje dualnog obrazovanja, kuda nas vodi reforma školstva, kako će velika matura biti implementirana, da li su elektronski dnevnici i udžbenici doneli poboljšanje, kakav je kvalitet nastave na daljinu, itd. To su samo su neka od pitanja koja opterećuju obrazovanje u Srbiji.
Prosvetni radnici su saglasni da treba više gledati ka budućnosti. Dualno obrazovanje, osim časova u školi, podrazumeva rad kod poslodavca, što i nije tako dobro rešenje za mlade, to je odgovor zahtevu neoliberalnog kapitalizma i dobit za državu po pitanju cene obrazovanja. Slično obrazovanje imali smo sedamdesetih godina prošlog veka, te da je bilo dobro ne bi bilo napušteno kroz proces reformi koje su usledile; takvo obrazovanje može se smatrati reinkarnacijom škola u privredi, ŠUP, ali takva reforma je imala smisla u doba industrijske ere. Sada je ceo region podlegao pritisku Nemačke i drugih industrijski razvijenih država kojima je potrebna radna snaga takvog profila. Bez želje da potcenjujem one koji ovo obrazovanje smatraju bitnim, u pojedinim zemljama Evrope dualno obrazovanje koriste deca gastarbajtera da lakše dođu do posla do 30. godine života, ali ne i nakon toga. Prema tome, Srbija tako stvara radnu snagu za ta tržišta i na indirektan način ih onesposobljava da se razvijaju i usavršavaju sami.
Srbija se, tako, složila i pristala da bude mesto za niskoakumulativne poslove ili poslove zasnovane na mnogo manuelne radne snage. Dualno obrazovanje može se smatrati izrabljivanjem dece, a ne šansom. Škole se nisu modernizovale, mladim ljudima škola je dosadna, niko se ne bavi ozbiljno STEM (nauka, tehnologija, inženjering, matematika) obrazovanjem, koje priprema učenike i studente za poslove budućnosti, pa se može konstatovati da reforma ide nadole, a ne gore.
Uvođenje opšte mature nakon srednjeg obrazovanja treba podržati, takav sistem se može održivo sprovoditi i kontrolisati, ali svi treba ozbiljno da se angažuju na sprovođenju te ideje, a ne da deca koja upisuju fakultete budu žrtve. Ostvarenje da “velika matura” bude ulaznica za fakultete umesto prijemnog neće biti jednostavno, ali je izvodljivo i održivo.
I elektronski dnevnici pokazali su se kao dobro rešenje. Nastavnici mogu da vode svoju pedagošku svesku, dok učenici i njihovi roditelji mogu da imaju uvid u ocene i izostanke s nastave. Međutim, pre uvođenja elektronskih dnevnika bilo je neophodno sagledati sve tehničke uslove škole.
Reforma gimnazija bila je najavljena 2017, bez pilot-programa i odeljenja, na osnovu elektronske ankete oko 700 zainteresovanih zaposlenih koji su se dobrovoljno javili (nijedan direktor!) i sledeće godine je uveden plan i program za nove predmete. Rezultate ćemo tek videti. Gimnazijalci su prve godine na sve predmete koje slušaju dobili još dva nova, tako da u proseku imaju 33 časa tokom radne nedelje, a to znači da imaju i sedmi čas. Programom je predviđena blok nastava, ali kada i gde? Vežbe iz nekih predmeta rade se u grupama, ali nekim gimnazijama nedostaje prostor.
Gledano sveobuhvatno, jedan od problema reforme obrazovanja u Srbiji je vrednosni sistem. Ljudi u IT sektoru predlažu praćenje tzv. četvrte naučne revolucije. Problem je u pristupu obrazovanju, politička elita na ulaganje u obrazovanje gleda kao trošak, a ne kao investiciju u budućnost. Što više upiremo i pokušavamo da idemo napred, sve više se vrtimo ukrug i stvaramo zaposlenja koja će relativno brzo nestati. Za nas kao svedoke digitalne revolucije koja se oseća u svim sferama života postavlja se pitanje gde će to ići i kako, uopšte, pripremiti učenike i studente?
U regionu se trenutno sprovodi trogodišnji program “Škola za 21. vek”, tokom kojeg će, kako je najavljeno, milion učenika od petog do osmog razreda naučiti veštine programiranja, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema koje zahteva savremeno tržište rada.
No, kompletna priča i dešavanja u obrazovanju od male mature do plagijata mogu da utiču na pogrešnu sliku i obrazovanje obeleže kao krivca za nepostojanje svetle budućnosti Srbije. Jedno je sigurno; brod nikada ne tone zato što je voda oko njega već tone kada voda prodre u njega.
Šta vi mislite, koji je najbolji način za reformu obrazovanja u Srbiji?
BIOGRAFIJATomislav Živanović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost i potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.