Doduše, još poneko sluti da bi moglo da dođe do promene – ako predsednik malakše, a višestruko optuženi izazivač zaglavi iza rešetaka – ali prevladava mirenje s realnošću, u stilu „šta je tu je“. Čudi, naravno, što se država koja u mnogo čemu uverljivo prednjači, već drugi put uzastopno našla u ovakvoj iznudici kadrovske „tvrde moći“.
Ali, nikad ne prestaje blagotvorno dejstvo njene „meke moći“. Bar za utehu, ako ne i za nauk.
Tako se ispostavlja i sada. Vremešnim kandidatima za predsednika SAD se preporučuje da se ugledaju na mladu damu, koja uživa rekordnu popularnost i ređa pobede u mnogo oštrijoj konkurenciji od njihove.
Ona, muzičarka Tejlor Svift (34) u domaćim i globalnim rangiranjima stoji osetno bolje od glavnine političkih aktera, i pozicije i opozicije, njene zemlje. Na Forbsovoj listi je nedavno proglašena za najmoćniju ženu na svetu u oblasti medija i zabave, a pre neki dan je postala rekorder u osvajanju prestižne Gremi nagrade za album pesama.
Prva je, takođe, u njenoj branši stekla imovinu vrednu nešto više od milijardu dolara, zarađenih isključivo u muzičkoj delatnosti. Uz to zvanično se računa da je mnogobrojnim nastupima ugradila pet milijardi dolara u nacionalnu ekonomiju.
Izrasla je u moćnu influenserku (iako sebe tako ne doživljava) jer ima bar 300 miliona pratilaca na društvenim mrežama. Takvu privrženost mnogi vide kao pokret „sviftizam“. A način kojim se kao pevačica, kantautorka, rediteljka, pa i preduzenica, uspela do vrhova industrije zabave, definiše se i kao Svift-lift.
Na nekoliko univerziteta, među kojima su slavni Harvard i Stanford, uvedena su proučavanje njenog umetničkog hiperkomunikativnog stila i metoda u izgradnji karijere. Obožavatelji, zvani „sviftiji“, u pojedinim mestima imenuju ulice po njoj.
Otvorila je novu eru moći, kažu eksperti, nezavisnu od bilo koje države ili kompanije, osvajajući i prostor koji su dosad, tradicionalno, držali politički i biznismenski krugovi. Tolika, naglo rastuća, moć izazvala je vanrednu pozornost. Kad su ankete pokazale da su 53 odsto ispitanika njeni fanovi i da bi 18 procenata birača sačekalo da vidi koga će ona da podrži pa da i oni glasaju za tog kandidata, uskovitlala se izborna atmosfera.
Bajden neskriveno priželjkuje da ga ona javno podrži, kao na prošlim izborima. Tramp i njegovi pomagači je, pak, sumnjiče da je deo dvostruke zavere: prvo, da u saradnji s Pentagonom izvodi psihološku operaciju protiv njega i drugo – da promoviše lažnu intimnu vezu sa zvezdom američkog fudbala Trevisom Kelsom (34) kako bi na Bajdenovu stranu privukla i navijače u tom sportu.
I Pentagon i dvoje zaljubljenih su to demantovali kao puke izmišljotine. Kels je, inače, među trampovcima prokazan i zato što je promovisao vakcinu protiv korone, tako da je zajedno sa Svift, koja se zalaže za veća prava žena i svih manjina, svrstan među „proklete“ liberale, sklone Bajdenu.
Iako nema pokazatelja koliko podrška slavnih ličnosti može da utiče na opredeljenje birača, analitičari mahom sugerišu da Svift ima potencijal za to. Između ostalog zato što uživa poverenje u slojevima biračkog tela u kojima bi oba kandidata želela da dobiju veću podršku, ali im ona izostaje. Bajdena muči povećana pasivnost mladih, Trampa nedovoljna sklonost biračica prema njemu, a obe te skupine, kojima i sama pripada, čine glavninu obožavalaca Svift.
Istraživanja javnog mnjenja zasad daju prednost Trampu nad Bajdenom. Ali, ako izazivač ipak izgubi, to neće biti ni zbog svojevremenog upada njegovih pristalica u Kongres, ni zbog izborne krađe, ni zbog seksualnog uznemiravanja, već zbog mase Sviftija, preneo je Njujork tajms prognozu komičara Džimija Kimela. Trampovci se dovijaju tako što podsećaju da Svift često peva o pogrešnim izborima momaka, pa da sada neće napraviti opet pogrešan izbor, zabeležio je Fajnenšel tajms.
Većini se čini, pak, da im nema druge nego da načine pogrešan izbor, jer u oba kandidata vide pogrešnu ponudu. Utisak je da će ishod izbora u mnogome zavisiti od opredeljivanja za „manje zlo“.
Svift na svojim nastupima objedinjava, inače sve više polarizovane, zemljake. Uz taktove njenog popa, folka i roka, cupkaju i demokrate i republikanci, i žene i muškarci, i mladi i stari.
Na letošnjem koncertu u Sijetlu, poskakivanje obožavalaca je izazvalo osetan zemljotres. To je bila posledica razigrane sloge, kakva se ne može očekivati na predsedničkim izborima.
Na političarima je da izvuku lekcije iz uspeha Svift. Da im poruke budu razumljive i uverljive kao njene, da kao ona ne beže od priznavanja sopstvenih grešaka, kao i da iskrenim ispovestima i jasnim programima, pridobijaju poverenje birača. Da pokažu ljudskost, u najkraćem.
Ali, sve to spada u „meku moć“, koje su se, nažalost, političari, od Amerike pa dovde, poodavno odrekli. I pretvorili izbore, koji su temelj demokratije, u poligone primene „tvrde moći“, kojom se, birači dovode pred, praktično, svršen čin.