Najmasovniji protesti protiv nasilja koji se odvijaju na ulicama Beograda, pokazuju da je trenutna raspodela političkih snaga u zakonodavnim telima na republičkom i drugim nivoima nije više relevantna. Stvari su se promenile.
Evidentno je da je SNS, ili kako god se zvao u budućnosti, u slobodnom nezaustavljivom padu, a sa druge strane nekoherentna opozicija se nalazi pred velikim izazovom kako da poveća svoj rejting.
Građani su na ulicama, ali promena najviše zavisi od zrelosti sadašnjih opozicionih predstavnika, da li su spremni na širenje i saradnju? Da li rade na uspostavljanju organizacije za kontrolu izbora, eventualnoj zajedničkoj platformi ili i dalje čekaju šta će se desiti? Da li se pripremaju novi kandidati za različite funkcije? Događaji diktiraju tempo, ali neke stvari se mogu predvideti.
Vreme je za promenu i za preuzimanje odgovornosti, jer neće biti lako ispravljati sve greške i nepodopštine koje je SNS napravio zagadivši državni aparat do neslućenih razmera nesposobnim i nekvalifikovanim kadrom sa kupljenim diplomama. To ne mogu učiniti pojedinačne opozicione stranke već samo zajedno, u okviru koalicije koja će dodatno animirati građane.
POLITIKA I PARTNERI
Da se vratimo, više od mesec dana unazad, pre tragičnih događaja koji su nas sve šokirali, i pogledamo u kom pravcu su išla politička razmišljanja stranaka kako bih ukazao na važnost povezivanja stranaka koje imaju zajedničke vrednosti.
Stranka slobode i pravde, sa svojim nejakim partnerima, počela je kampanju „Pravac Evropa“, jasno se odredivši prema tome da Evropska unija nema alternativu i da je neophodno učiniti sve i prihvatiti sva predložena rešenja i sporazume, kako bismo postali članica u skoroj budućnosti. To je bila noseća poruka kampanje, pored naglaska na borbi protiv korupcije i ekonomskom politikom koja je bazirana na jakoj državnoj regulativi.
Demokratska stranka, pročišćena od kadrova koji su joj srušili pozitivan imidž, ulaskom u parlament i sa oslabljenom, ali još postojećom infrastrukturom i konzistentnom politikom uz privlačenje novih kadrova ima šansu da se približi ljudima i poraste, ako svojim akcijama i marketinškim potezima uspe da animira građane, naročito u Beogradu, ali i nekim drugim mestima.
Ne davimo Beograd sa promenom imena i prerastanjem u stranku se ideološki profiliše, ali ulazi u teren zelenih politika koji popunjavaju drugi akteri, poput Zajedno, ali i pojedinci, zasad na nivou inicijativa poput Save Manojlovića i „zelenih“ organizacija. Dobar rezultat u Beogradu se u skoroj budućnosti ne može preneti na ostale delove Srbije, jer je u pitanju dugotrajni proces.
Uz niz neparlamentarnih organizacija poput Ponoševog SRCA, Tadićeve Socijaldemokratske stranke, Pokreta 2035 i mnogih uglednih javnih ličnosti, koji aktivno učestvuju u političkim događajima, nazire se široka grupacija koja može izneti promenu ukoliko se nastupi zajedno na različitim nivoima redovnih izbora koji nas očekuju već iduće godine (lokalni i pokrajinski), ako ne i ranije što će zavisiti od procene vladajuće stranke i događaja na ulici.
Ako racionalno ostavimo po strani trvenja nakon poslednjih parlamentarnih i beogradskih izbora, suština je da postoji mogućnost zajedničkog predizbornog nastupa opozicije, ako je cilj preuzimanje vlasti i odgovornosti, a ne samo opozicioni rad.
VLAST GREBE SA DNA ŠERPE
Za to vreme, u procesu formiranja novog pokreta koji je najavio bivši Predsednik SNS-a, a sada „samo“ Predsednik Srbije vidi se pokušaj borbe za svaki glas kako bi se nadomestio pad strmoglavi pad rejtinga SNS-a, jer pokazavši nesaosećajnost, a neki i izrazitu bahatost, idu iz greške u grešku svojom retorikom i postupcima. Pokušaj da povrate kontrolu, nametanjem tema koje su izuzetno važne, ali sa kojima manipulišu, im ne uspeva jer su mnoge stvari ogoljene.
Politika na Kosovu i Metohiji nije dobro zamišljena i sadašnji događaji su više konsolidacija štete nego smisleni strateški pristup. I dalje se šalju konfuzne poruke koje ne odgovaraju na situaciji na terenu, i iako postoji saradnja sa zapadnim silama i partnerima, glumi se autoritet koji spočitava predstavnicima Kvinte sve što predsedniku marketinški ne odgovara. Ta retorika je namenjena SNS-ovoj ciljnoj grupi koju takođe zavode njihovi sateliti, Zavetnici, Dverjani i Novi DSS.
Gradonačelnik Beograda svojim trivijalnim, nepotrebnim i neisplaniranim potezima pravi štetu koja smanjuje rejting celoj vladajućoj koaliciji sa svakim javnim nastupom. On se već dva meseca „igra“ sa tranzicijom procesa naplate gradskog prevoza u Beogradu, uz očigledno „zapuštanje“ rada mnogih gradskih službi, poput Beograd puta do ili Zelenila Beograd što se svakodnevno vidi, na ulici, trotoaru i na svim zelenim površinama.
Takođe, činjenica je da SNS ne može da privuče više ni jednu stručnu i odgovornu osobu za bilo koju poziciju, što se vidi iz odeljenskog sastava vlade gde pojedinačna imena nisu više bitna. Rebrendiranje u pokret, ako se desi, će to dodatno pokazati.
Suština je da deset godina, slušamo isto, a nijedan problem koji su najavljivali da će rešiti nisu rešili, već su sve dodatno zakomplikovali i iskompromitovali.
TV DEBATE I REJTING
Glavno oruđe u rukama sadašnjeg Predsednika Srbije je definitivno okupacija medijskog prostora i neprestana kampanja koja ima cilj da relativizuje sve, da učini ljude gadljivim na politiku i političare, kako bi se u toj halabuci organizovana grupa sa liderom, predsednikom države, izdvojila kao jedina relevantna opcija.
Poslednjih dana, skoro svakodnevno obraćanje izgleda kao mantra kojom ubeđuje svoje glasače da je on u pravu, a da su svi drugi krivi. Na proteste je usmerena baražna vatra, koja im se vraća jer je nepodnošljiva i puna laži i neistina.
I to može da prođe samo u medijskom mraku. Jedna, ali bukvalno jedna debata bilo kog opozicionog predstavnika sa predsednikom države u bilo kom formatu, bi mu oborila rejting za deset posto u roku od dva sata. Zato i nema debate već samo monolog i napadi na novinare koji postavljaju pitanja, loša gluma, agresivni nastup i besomučno ponavljanje istih stvari, a poslednjih dana i gomila besmislica koje ne priliče instituciji koju predstavlja.
Mnogi zaboravljaju poslednju debatu sa opozicionim kandidatom za predsednika Srbije je imao Tomislav Nikolić. Sadašnji predsednik se ne usuđuje ni na kakvu debatu uz relativizujući tu mogućnost.
Politički motivi sadašnje vlasti su jasni, u pitanju je borba za stoprocentnom kontrolom. Pitanje je – da li su im partneri sigurni. Sami više nemaju većinu u parlamentu jer je su u koaliciji osvojili nedovoljno mandata za samostalno formiranje vlasti. Koalicioni partneri kao što su i do sada menjali stranu, možda, da ne kažem sigurno, će je ponovo promeniti. Jer nakon ovako masovnih protesta, jasno je da je strah kod građana razbijen. Mnogo je ljudi protiv ovog režima.